Београдске општинске новине

Ђрој 48.

— 202 —

Год. XII.

дали оставку на ову дужност, да се сазове ■збор на дан једанаестог Децембра 1894 г. За чланове бирачког обора за оба збора у смислу члана 21. зак. о устројству (нпптина и општинских власти одређују се г.г. Јосиф Јовановић и Сава Петровић одборници. VI. Председник саопштава одбору, да мин. народне привреде жели, да се из одбора општиноког одреде 2- 3 лица, који ће бити чланови од бора одређеног од министарства за нроучавање пнтања о подизању антрпота и обора у Београду. ! По саслушању овога одбор је решио : да чланови одбора, одређеног од миниетарства народне привреде за проучавање питања о подизању антрнота и одбора у ЈЗеограду буду г.г. Љуб. Кањевић, Стеван Д. Поповић и Јаков Алкалај одборници. VII. Јован Дилбер, апотекар овд. подиосн молбу у име грађана дунавског краја, да одбор понова узме у нрстрес регулацију „Дунавске" улице. По прочитању те молбе АБр. 8213 одбор је /длучао : да се овај предмет стави на дневни ред, како по реду долазп. VIII. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 8063, 8089, 8088, 8108. 7951, 7950, 8090, 8062, 8087, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је «зј авио: да су доброг владања и доброг имовног <стања: Стеван Максимовић пекар, Влајко ЈКаленић економ, Кузман Суботић ковач, и Тзорђе Игњатовић каФеџија; даје Александар — Бранко Петровић новинар доброг владања п сиротног имовног стања; да су му непознати : Светислав Павловић — Белотрепић, момак трговачки, Милоје Дамјановић слуга, Мара Димитријевић овд., Радојица-Радомир Ђорђевић бив. шумар и Витомир Димитријевић келнер. Ну, ово је само ночетак аустријске не•благодарности, коју је доцније показала насирам несрећне отацбине Собјескога. А то је и дало иовода цару Николи, да једном запита песника Кге\уинкј: „Који је пре мене био најлуђи краљ Пољски (јер је Никола по деоби Пољске носио и ту титулу)?" Песник оклеваше с одговором. „Па Собеј<ски. рече цар; нас двоје смо само притекли Аустрији у помоћ." Победа ова учинила је силан угисак на ,цело Хришћанство и евуда је с радошћу поздрављано. Само је то за Људевита XIV. •био пораз његове политике, којомјетежио да уништи кућу Хабсбу.ршку. Бежећи Кара-Мустач>а настани се близу .Раба, па одатле извести Султана у Београду, како је он све учиинио, да оевоји Беч, али га издајство смело, оптужујући Жбрахим-пашу и Текелију, да су напустили своја места и отворили иут савезницима. А да би застраншо војску и „проузрококаче" пропасти казнио, убије Ибрахим пашу <са пожешким и осечким, на очиглед војске. Ну то је учинио више, уз бојазни, да га Ибрахим не оатужи. Сестра султанова, а

IX. По ирочитању акта команданта VII. пук. окр. ОВБр. 182, којим тражи извешћа о владању и имовном стању Алексе Ресимића, практиканта, као и о томе, да ли је и за какве кривице суђен — одбор је и.цивпо: да је Алекса Ресимић доброг владања а непознатог имовног стања; за остало нека сам Ресимић поднесе уверење од надлежних власти. X. По прочитању молбе Цветка Акшамовића, каплара пожарне чете, и мишљења командира АБр. 8078 одбор је решио : одобрава се молиоцу Цветку Акшамовићу тридееетодневно одсуство од дужности, које ће му се рачунати од дана, кад га стане употребљавати. XI. По прочитању молбе Јована Живадиновића, пензионара АБр. 8109 одбор је рсшно: да се молилац Јован Живадиновић ослободи дужности члана пореског одбора због старости, а на њихово место изабрао је Александра Симоновића, пуков. у пензији. XII. Председни ~ износи одбору на решење исплату експроприсаног имања Снме Јовановића — Племића, овд. трг. у „Мајданској" улици. Одбор је одлучио : да се овај предмет изнесе на решење у седници што за овом долази. XIII. Прсдседник износи одбору на решење исплату имања Јована Ћуковића, експроприсаног за продужење „Милетине" улице. По прочитању молбе Јована Ћуковића АБр. 12163Ј92, процене, извршене 13. Марта 1894 г. под АБр. 1553 одбор је рсшпо : одобрава се у свему процена, извршена 13. Марта 94 г. од кварта палилулског и да се према истој исплати Јовану Ћуковићу за цео плац п све зграде на њему две хиљаде, две стотине четрдесет и два динара и осамдесет пара, с тим, да матежена Ибрахимова, покуша да освети мужа али не успе; јер Кара-Мустава задоби и дал.е поверење султаново, па наиреже сву снагу, да још једном покуша срећу против оружја Хригнћанског.С) На наваљивање паииио који је био душа овом савезничком ратовању, потпомажући савезнике новцем више, него ма који од његових преткодниика, крене се 18. сеп тембра савезничка војска, да гони непри јатеља. Папа је гледао, да овим ратом испуни давнашњу жељу свију папа — да скрха силу османску. Али бечки двор, који је раније онако слепо тежио за миром, показа исте тежње и сад. Место да ову победу сматра као почетак читавог низа успеха, он је сматраше као канију жељеног мира с Турцима; само да би се могао окренути иротив краља Француског. Ну Кара-Мустава одбије понуду за мир.( 2 ) Савезници при гонењу Турака нису се, због неподеспог времена, упуштали у опсаду каквог града; ну инак усну 9. октобра да код Паркања савршено потуку једно ( 1 ) КЉорр 0. Оаз Јаћг 1683 е!с. 8. 337. < а Ј На иетом месту етр. 343.

ријал од порушених зграда буде општинска својина. Исплата ова извргаиће се на терет регулацијоног фонда и то онда, кад Иуковић законитим нутем преиесе на опнггину тапију од овога земљишта, и кад поднссе уверење од надлежног суда, да на њему нема никаквих терета. XIV. Председник износи одбору на рснгење шггање о додатом земљишту регулационога Фонда имању масе пок. Антонија Миливојсвића у „Душановој"' улици, које додато имање маса хоће да по процени од 92 год. по нет дин. од кв. метра исилати Фонду. По прочитању те процене и осталих акта, што се налазе иод АБр. 7583, одборје одлуч»о: да се имање регулационога фонда, ито се за регулисање „Бркине" и „Душанове" улице уступа маси Антонија Миливојевића, понова процени, пошто је процена од 92 г. од пет дин. по квадрат. метру и сувише мала ирема данашњој цени имања у тој улици. XV. По прочитању молбе управе Фабрикс иалидрваца АБр. 6979, да се ослободи илаћања кирије за земљиште општинско, на комеје Фабрика подигнута, а од које .је кирије од оснивања на до 1. Јан. 1893 год. ослобођена, — одбор је рпиио: да се управа фабрике палидрваца одбије од тражења и да буде дужна платити кирију на то земљиште општинско од 1. Јан. 1893 год. по хиљаду динара годишње, XVI. По прочитању молбе Стојана К. Тодоровића, овд. трг., да му општ. откупи његово имање у „Васиној" улици, звано „Империјал" и ио про читању молбе Младена II. Тодоровића, АБр 6922, да му општииа откуни кућу с плацем у Св. Савском крају, у којој је сада основна школа, одбор је реш'1 <>: да се преко обе ове молбе пређе на дневни ред с тим, да суд опгатински закуп куће Младена Тодоровића осигура интабулацијом. турско оделење од 12—15.000 људи. Ова победа, као и освојење Грана ојача противнике Кара-МустаФине на двору; јаничари такође беху незадовољни с њим због пропасти толиких другова, и Е. Текели, да би се очувао, придружи се противницима. Султан, после дужег колебања, одлучи да КараМустаФа умре; а 25 декембра дођу два изасланика у Београд да то изврше. Ево како јодан историчар тих дана опиеује смрт К.-МустаФину. „Оба чиновника оду у Београд, прво код тамошњег аге јаничарског, саопштише му султанов налог, и на основу истог захтеваше његов прнстанак. Кад велики везир, по њиховој пријави, оклевагае да им одреди термин за аудијенцију, њих троје упуте се његовом стану. Велики везир гледаше их где се приближују, и увиде своју судбу из овог њиховог доласка. Кад му се са усана оте изјава о томе, пожурише се присутни око њега с ионудом да ће се за њ заузети и да ће прво аги јаничареком да препрече улаз. Ну док је Кара-Мустафа о одлупи премшпљао, ступе преда-њ три посланика смрти (ТоЛеа-Ке^сћаИег).