Београдске општинске новине

— 2 —

у колико му дгаје власт његов положај, при вршењу његове дужности, Он има права да иод својом личном одговорношћу уапси преступника, но тако да у року од 24 сата о томе извести државног прокуратора. Поред своје општинске власти, он нреставља у општини и полицијску државну власт. Његова је дужност још : да се стара о управи и одржању ошптинских добара ; о извршењу одлука општинског суда; о достојном престављању, кад то буде потреба захтевала; о побољшању прихода; о управљању са општинским радовима; о нредузимању, ма и привремених мера, које он нађе за добре, за чување општинскнх интереса и да правилно уноси суме прихода у онштинску касу. Он монсе да прими поклон или легат у покретности, ако овај не новлачи за собом никакву обавезу и не прелази суму од 250 динара. За вршење дужности, кмет ирима плату, коју му општински суд одреди. Суепендовање и распуштање чланова општинског суда и збацивање кметова и кметовских помоћника. Државни Савет може да обустави одлуке оиштинског суда, и то: кад општински суд изађе у свом раду изван круга своје, уставом и законом, обележене власти, и кад неће да се саображава прописима законским. Кантонска је скупштина нозвана, да у року од 8 дана огласи престанак важења општинских часника и то ако нађе да је Државни Савет имао законскех узрока за обустављање таквих одлука. Поновни избор бива у року од месед дана, рачунајући од дана кад је кантонска скупштина одобрила одлуку Државног Савета. Кметог.е и кметовске помоћнике може да збаци Државни Савет: због неизвршења наредаба које је Државни Савет, као највећа власт у Кантону, у границама устава и закона, упутила да их ови изврше, па то не учинили; кад се конетатује каква неуредиост, н. пр. каква утаја; кад неће да и пуљују своје дужности; кад не долазе на дужност без онравданог узрока у року од 3. месвца; кад намерно неће да врше законе и законске наредбе; кад Државни Савет збаци кметове због ових узрока, они немају права на жалбу, и не могу бити поново бирани. Најзад оне општине, које миеле да су оштећене, одлуком Државног Савета, у материјалном смислу, имају права да се жале кантонској скупштини, и ова узима у поступак оваКу жалбу у своји ч првим редовним сесијама, ноптто предходно испита да ли општина има права на жалбу. Вера и црква. Уставом од 1847 и закоиом којије на основу овога издат 26. Августа 1868 године, ујемчена је потиуна слобода свију всроисповеди у целом нространству државном. Све вероисноведи имају подједнако право на заштиту од стране државе, али с друге стране, обвезне су да се Саображавају, како онштим законима, тако и правилима нолицнјским у односу на њихове снољне радње. Ношња неког свешгеничког оделења по вароши н улпцама је забрањена, сем ако то није за време неког привременог бавлења у Кантону. Иста се забрана распростире и на релиђиозне церемоније. Држава потпомаже народну религију протестанску и католичку. Ова обавеза изазивала је чссте и живе дискуснје, али нредлог, да се избрише из буџста партија иа релиђију, другнм

речима, да се раздвоји црква од државе одбачен је први пут у Скунштини 5. Окгобра 1872 године а доције и народ је то. одбацио са већином од 9306 гласова нротиву 4044, 4. јула 1880 годнне. а) народна протеетанска црква 0 нротестанској цркви, чије еу задаће тако дуго бркане са задаћама републиканским, и која је учинила тако значајан ухипдј на институције земаљске, разумевајући овде право већине женевских граћана. Као прва призната међу осталим институцијама уетавом од 1847 године, она се уредила у својој организацији, законом од 25. Марта 1874 године. Она се састоји из Швајцарских протеетаната, који еу примили њен облик органпзације. Администрација ,је искључиво поверена једној конзиеторији, која се саетоји из 25. чланова световног реда и 6 чланова миреког реда (пастора иротеетанских). Ови су узети између бирача, а наименовао их је на четири године један одбор изабрат између свије швајцарских грађана протестаната, који уживају своја грађанска политичка нрава у Кантону. Након одрећује да ни један швајцарски граћанин несме бити на изборним листама од две различне вероисповеди п да свако тражење допуста за на листу, неке друге вероисповеди, може имати места само на две године пре избрисавања на првој. Конзисторија бира у својој седници једну извршну комиеију од пет чланова, чи]и нредседпик мора да буде из реда еветовног (цпвилног). Она бди над општим интереснма цркве, управља са свим оним, што се односи на вероиеиовед у религио.шом обучавању и чисто аДминистративиом, одређује број округа нарохијских, под условом, ако ово и Државни Савет одобри, иостав.па свештенике који су свршили теолошки Факултет протестански, а о томе су предходно известнли пасгоре. Кантон је подељен на 16. нарохија. Нарош Женева еамо је једна парохија. Свака нарохија именз'је свога иастора, који да би могао бити изабран, мора имати најмање 25 година и да има сведочбу о свршеном теолошком Факултету протестанеком у Женеви, или признату, одговарајућу овој, тнтулу неког другог унпверзитета. Пре него што прими дужност, настор полаже заклетву пред Државним Саветом. Он обучава и проповеда под својом сонственом од^оворношћу и без да се његова слобода може ограничити у нсповедању вере, нити нак усљед Формула литургијских. Свештеници се званично скупљају на свештенички збор а њихов је рад подчпњен конзисто рији, која им допушта да еве што раде буде једино у пнтересу цркве. б) католичка црква Католичка црква, таква, каћва је сада и каква се одржала до устава од 1847 године, као и какву је иризнао овај, припадала је вероисповеди римокатоличкој и сачињавала део' Фрибуршке епископије. Услед препирке, која је изазната између Швајцареке конФедерације и достојанства Папског због институције једне капеланије апостолске, у Женевском Кантону, народ је усвојио закоп 21. Марта 1873, који реорганизује католичку вероисповед на новим оеновима црквеним, са једном огромном већином од 9081 гласова противу 151. Један део женевских католика одбио је то, да се потчини и организовао се као независна заједница од државе. По томе закону, иопови и епископи бирају се између бирача католичких, који су записани на бирачким листама кантонским; а могу се збацнти са својих иоложаја. Пре него што нриме дужност, полажу заклетву пред Државним Саветом.

Привремена Црквена управа поверена је: за парохију Женевску једном одбору од девет световних лица, за осталих четрнајесг парохија одбору од 5. чланова које су изабрали бирачи иарохијски, а за цео кантон једном врховном одбору од 30 чланова, од којих су 25' световног реда а 5 духоввог; свп су ови наименовани у једном одбору који је изабрат из свих грађана католичких, који уживају бирачка ирава. Чпновници врховног одбора и одбора иарохијског бирају се на четири године. Сви они могу бити ноново изабрани. Што (е саме црквене управе тпче, Енпскопа дијецезе његове. признао је Државни Савет н као такав он може сам да врнш јурисдикцију и еписконалну унраву; а ако би иренео своју власт на неког мандатора, бвај је врши иол својом одговорношћу, но пре свега мора да стекне пристанак Државног Савета. Католичке парохије, морају да еачињавају једну швајцарску егшскопију чије седишге не може бити у Кантону. Ови који су се констигуисали у царсгву нове организације чине еада један део епископије хришћанско катоаичке у Швајцарској. в) Заједниде релиђиозне које су признате као заведења. Осим званичне вероисповеди унрава /Кеневског Кантона признаје још пет религиозннх установа сагласно закону од 22 Аирила 1849 године. Нгм тко-Лцгеранскп цпква. конституисана је 3. Априла 1850 године а добила је од кантонске скупштине ново одобрење за тридесет година 23. Јуна 1880. Ова црква основана је у Женеви око 1707 године а припада вероиеновести Аугсбуршкој и излази из конзисторије „Гота" од године 1731 године. Од кад постоји, опа је иризнавата од своју влада и њени односи нрема другим религиозннм центрпма који су тек реФормисани, никада нису престали да буду доброчини. Она има доста иепокретног пмања, и између ових и. једну лутеранску цркву и једну школу. Управа је Формнрана од 11. чланова који су изабранп на пет година са почасним мандатима. Приходи од њихових добара су вамењени на трошкове око веронсповеди и на помоћ убогих. Са Финансијског гледишта, дирекцију потврђује Државни Савет, коме она мора сваке године да поднесе тачан рачун о вршењу своје дужности. Немпчкп ре.форматорска цонва. Констигуисана н основана 12. Октомбра 1894 године иод обликом две управе : једна за благодјејања а друга за цркву. До (1849) године била је само једна дирекција, а Државни Са.вет својом наредбом од 7. Новембра 1815 године наредиоје категорнчкн ко може бити активни члан ове цркве: „Немци н швајцарски Немци, који су иримили нову реФОрму и који су настањени у Кантопу од преједне године дана; староседиоцн пошто су платили таксу за право станоиања и њихов повратак у пређашње стање, само ако говоре немачки; и најзад чланови дирекције." Од неколико година, црква је у заједници са националном протестанском црквом Женевшом. И оникојн принадају овој реФорматорској цркви, могу бити изабрани као чланови народне протестанске конзисторије. Свештенике њене плаћа држава исто онако н са оном платом како со плаћају пастори пр оте станске народне цркве. Дирекција се састојп из два одбора од седам чланова, који су изабрани за време од пет година; одбор за наставу, и одбор -за номоћ. Председник првога врши у истб време дужности иредседника заједнице. Школа је ова.под непосредним надзором министарства просвете. Зајрднпц г Илранљека засновапа је 3. Маја 1852 године; призната и допуштена за времо од 30 година а обновљења у 1882 — за иериод сакође од 30 година.