Београдске општинске новине

- 3 -

Управни одбор се састоји из три члана, које јс заједница ове нркве изабрала за три године. Њихов је. посао хонораран. Д| ходци њихових добара намењени су на трошкове око вероисповеди инапомоћ сиротињску. 3. Ј} на 1,857 гоепне Државни Савет устуиио је бесилатно једно празно земљиште оснивачима ове заједнице да подигну себи синагогу. 1'угкч кчаела. (православне вере) основана4. Маја 1863 године а исте године 16. Септембра, народна скуцштпна кантонска признала ју је за време од 30 година. Истога д&па вотирала је закон за уступање једног земљишта за подизање цркве, чије позлаћено кубе уздиже се данас и блиста наједној малој висоравни с1е§ Тгапићесв. Административна комисија састоји се из пет лаца, изабрани од чланова заједнице, који су се на једном оиштем збору састали. Ова комисија обнавља се сваке године и њени ее чланови одмах поново бирају. Дужност председеика врши прота, коме је такође заеатак да дели милостињу. У//|хв а ен глескнх арптсгтпнота (англиканска) заснивана 11 октобра 1850 године а истог месеца 28 прнзнала је и народна кантонска скупштина за време од 30 годин«, а обновЛ )Сна је ире 4 године. Скупштина ова одобрила је исто тако да јој се уступи бесплатно земљпште за зидање једне капеле , која је сазидана на чслу улпце <1и топ(;-В1апе. Одбор управни сас/гоји се из пет чланова, који су изабрапи на три године. ДОБРОЧИНИ ЗАВОДИ а) Општи доброчини завод. До 1868 године добри људи хришћанских усганова Женевских имали су: Женсвску болницу, канцеларију за доброчинства, завод Троншенов (ово је швајцарски доктор медецине који се родио 1709 а умро 1781 године) фондовс за сирочад, грађанску болницу у Каружу п Фондове којима је управљала онштина. Да би исчезле разлике са гледишта у номоћи, које су постајале између нове и старе општине, народ Женевски донесе закон 26. Августа 1868 којим уједини свеколике имовине у једну једину масу, под именом „Општи Доброчини завод." Овим заводом рукује једна комисија од 17 чланова који су изабрани овако : седморицу је изабрао општински суд вароши Женеве, седам, општински одбор, три, државнп савет. Комисија се обнавља сваке четврте године н чланови исте могу бити одмах по истеку мандата поново бирани. Извори .„општег доброчиног завода" разумевајући ту разне намењене Фондове, постоје на основном каниталу који је нри крају 1884 године — био 5.456.000 динара. Све је то намењено на °издржавање болесника, стараца, сирочади, изнемоглих н у опште Женевске сиротиње. Ова добра не могу бити одвојена од своје намене и да остану одељена од оних државних. Заводи, који зависе од овог општвв. доброчиног завода, ови с.у: Дом за сирочад мушку, дом за сирочад жеиску, у Варамб-у, болница за окреплсње оних који су били болесни, у малом Саконе-у, кућа за старце у Аниор-у. Овај општи доброчини завод шаље једнако у болницу Кантонску, у болницу за душевне бо лести, у дом за старце или на нека друга места, немоћне и болесне, над којима лебди са нарочитом пажњом. Дом за-мушку-сирочад пма већ у себи стотину деце, од којих једна трећпна учи занат, а друге две посећују школе основне и средње. Дом за женску сирочад има около 60 девојчица, које се нриправљају за какве ручне радо ве, у истој припорцији као и она у мушком заводу.

Завод за окреплеље оних који су ирездравили иа је сада лотребно да се окрепе, основан је за узимљизошћу госпође Рошилд. Имао је у 1884 годипи 244 пансиопера. Болесницн, који поправе ту евоје здравље и поврате снагу, благодаре увек управи ове куће и чистом пољском ваздуху. Уточиште за старцс, од најновије конструкције, има око 75 нанспонера између 65 п 67 година старости. Ови старци лишени су сваког извора за живот, изнемогли и остарили, а у овој кући врло добро негованп, добро намештени и храњени у место да се пребијају од удаЉене до удаљене општине или у каквом Савојском селу, где их суседство одбацује Међутим овај општи доброчпнп завод нздржава још у Кантону водском 112 пансионера; плаћа пансион за 104 детета, у Фамилијама женсвским и водским, 5 младих дечака намештеппх у агрикултурној колонији у Серихсу водском кантону н четири детета глуво нема. Поред тога овај завод помаже једну ведику множину сиротиње; новцем, лебом, вешом, хаљинама, обућом, и ово све справља под својом управом; ту раде и спремају око 150 раденика. Сви трошкови у 1884 годину достижу од прилике 564.000 динара. Кантонска болница Ова важна установа, која има једно велико здање у Клузу близу Женеве, усгановљена је законом од 23. јуна 1849 године за чување и неговање рањеника н болесника. Сви женевски грађани, који не могоше да притеку у помоћ својим материјалним стањем, радили су ту — бесплатно, и тиме облакшавали трошкове исто тако као што су и сами болесници и рањеници који су могли да припомогну, ирипомоглп су на једанпут или на више иута, својим имањем, трошкове око заузимаља при оснивању ове куће, и око издржања исте. Убоги се ту прпмају на рачун општег доброчиног завода, на рачун депертмана судског и полицијског, н на рачун једног друштва за узајамно помагање; а странци на рачун истих установа или још и на рачун њихових општина из које су родом. У случају болести или тешке ране, стуцање у болницу допуштено је одмах, или по уверењу једног лекара из Кантона, које уверење треба да је проконтролисано дирекцијом за сгарање о јавној здравствености. Приходи ове болнице еастојс се од приреза по 25 сантпма, које држава скупља од троша рина; једнога дела такса онштине вароши Женеве, и такса на нашчад, од примања добровољних прихода у чаршијп, као и од пензпја, поклона н легата и од скупљеног годишњег добровољног прихода по сандучићима. Буџет годпшњи овога завода је од придике 250.000 динара. Управа ове болнице иовере-на је деветорици чланова, од којих су шесторица изабрана кантонском народном скупштином, а тројица одДржавног Савета. Болници овој увек су на служби и стални помоћници: медецинска клиника, хирургнјска клиника и завод за порађање сиротица и дом где се негују находчад. Ове клинике, чије дирекције нрипадају ироФесорима медецинског Факултета, нанрављене су за штуденте гди се ови нрактично обучавају са валиким успсхом, пошто |су добили V години 1883 около 3200 болесника. Старачко уточиште. Ова кућа за остареле подиже се у малом Саконе у, близу Женеве, у једном дивном иределу, а постала је законом од 27 Јуна 1849 године у цељи, да прима остареле своје грађанс који су ирешли 60 година, а који јој се шаљу од Доброчиног завода општег и од друштва за узајамно осигурање.

Уирава овог завода новерепа је једанајесторици чланова који су изабрани иа четнри године и то: шесторицу је изабрала народна скуп-,\ шгина, тројицу Државни Савет а двојицу они швајцарски грађани који су у овоме заводу. Доходци овог завода састоје се из поклона и легата, као и од прихода који се добивају од онпх који су у тој кући но 45 динара месечно. Оволико нлаћају они сгарци, које јенеки доброчини занод тамо послао и чији је он раније био члан, 4 а 50 динара месечно нлаћа сваки други старац, грађанин швајцарски. Друштво за узајамно осигурање постоји на примени горереченог закона, гди се иодразумевају сви грађани Женевскп, који оће да буду чланови. овог друштва. Овај закон осигурава своје чданове са тим правом да буду примљени у овај завод кад им буде 60 година: на ипак, ако оеиЖ6ЈШ да живи изван 0В0Г <1 з &водл., или у својој Фамилији, добија једну ренту од 40 динара г. есечно, а може ако хоће примити 480 дипара годишњс. Чланом овога завода може се ностати кад се плаћа извесан удог, или кад се једанпут за свагда даде, илп кад се даје нзвесна сума сваке годпне рсдовно до краја своје 59 те годинс. Жсневци који се нису осигурали пре 60-те године на овај завод, могу да уживају благодети овога завода, кад и после ових година староети уложе један одређен капитал. Основни каиитал овога узајамног друштваза осигурање био је у 1883 години 116.000 динара. Чланова који живе у овом заводу бпло је у тој години 74, од којих 34 живе стално у том заводу а 40 њих примају одређену своју плату и живе код своје Фамилије. Годишњи буџет у 1883. годшш предвиђен за 76. панспонера биоје 103.000 динара оставивши један вишак нреко своју расхода од '3.'00 дннара намењен — да плати за у напредак оно што је требало да учини држава у току година гди је мање иросперирала т. ј. да даде држави на нопуну њених будућих трошкова. Завод за душевно оболеле Овај завод намењен да прими на рачун њи хових Фамидија, или на рачун општег доброчпног завода, лица која еу душевно оболела, створен је законом од 9. Јануара 1835 годинеу Вернеју близу Женеве. Њнм унравља један одбор. кога је изабрао Државни Савет и који је под контролом миниетарства унутрашњих дела. Његов буџет годишњи је около 75.000 динара али опет приходи вазда прелазе трошкове за скоро 10.000 динара годишње, према приходима панеиопа и према приходима од обделавања пространог имања које окружује ову кућу. Завод за глуво-неме. Ова је установа постала нннцијативом добрих људи и жена. Основни капитал састојп се од придике окодо 50.000 динара и нешто неиокретних добара. Држава има свога директора са уговором по коме она узима под закуп стан и плаћа му годишње 2500 динара Држава плаћа у пансиону за децу убогу (сироту) тако: да цп®ра овога издржавања не пређе преко 800 динара годишње. Број глуво-немпх у овом заводу износи просечно 10 лица. Финансијски заводи за кредит и штедњу Усгав од 1847 године условиоје на основни капитал економског удружења једну суму од 1,500.000 динара која ће се сума унапред прикупљати и кад се нрикуни добити облик јсдне банке за есконт, оставе на чување п за послугу. Приходи, који ће се одотуд добити пмају се употребиги на одржање вероисповедп протестанске и за .јавну наставу све под државном управом. Надзор ц руковање овог основног каннтала метутог у ову банку, поверен је јсдној општој