Београдске општинске новине

БРОЈ II.

ГОД, XIII.

ЛЛ'^^\Л^,Л'^^^Ч^'Л/ЧЛ'^.^^^Л*^Л%'^^\'*У^ЛЛЛ*^У\Л'У , ^УУ\ЛЛЛЛ^^^Л/УУУ^ЛЛ*/У\ЛЛЛЛЛЛЛЛ*Л«/ууУ^/\*^^Л^/У^ЛЛ\'^ЛЛ^А'УЧЛЛЛЛ'У\'У^ЛЛЛ*^\ЛЛЛ^'Л'\\^УУ*ЛЛЛЛЛЛ^^^^ЛЛ^УУУУ\ЛЛ

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ Цена за Србију: ЗА ГОДИНУ 6 дин. НА ИОЛА ГОДИНЕ 3 „ НА СТРАНЕ 8ЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 „

ТРГОВИ У БЕОГРАДУ

НЕДЕЉА 5, ШАРА 1895.

Питање о уређењу београдских тргова, и то марвеног, житног и дрварског, још је непрестано на реду у општини београдској. Да би се ово питање једном већ решило, и да би то решење било од што веће кориети ио трговину у Веограду, управа општинска износи ранији рад по овоме који се састоји у ова три извештаја поверенпштава одборских. I. ИЗВЕШТАЈ ИОВЕРЕНИШТВА ЗА УРЕЋЕЊЕ МАРВЕНОГ ТРГА одбору општине београдске

Комисија коју је одбор општ. изабрао у седници својој од 7. Октобра ове године а иод АБр- 2645, да проучи питање о бољем уређењу марвеног трга свршила је свој посао и има част поднети одбору свој извештај у следећем : I.) Комисија проучавајући питање о бољем уређењу марвеног трга налази, да

је пре свега потребно да се ова трговина концентрише само на једно место а не да је растурена као до сада на неколико места па и но сокацима. II. Као најподесније место где би се ова трговина у Веограду концентрисати могла јесте Тркалиште и то онај део Тркалишта што је са оне стране пута водећег иовом гробљу. Ну како на истом месту имају неки војнички ровови то да се стави у дужност суду општинском, да на надлежном месту поради да се исти затрпају и поравне. III. Ово концентрисање по нашем мишљењу треба да се изврпш овако: Да се на поменутом месту огради целокупан простор потребан за марвени трг, а посло да се тај већ ограђени простор подели у мања оделења и то: а.) у оделење за рогату стоку. б.) у оделење за свиње. в.) у оделење за ситну рогату стоку и г.) у оделење за коње. Ова овака иодела у оделења по нашем мишлењу потребна је зато, што би се истом

ЦЕНА ЈЕ 0Г/1АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТП1АТУ ВАЉА СДАТИ УПУТНИЦОМ НА ОШНТИ11С1П1 ОУД А СЕЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враЋају се НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

поделом ова трговина много олакшала како за купца тако и за продавца као и за надзорну власт, а тако исто и за само прикупљање пијачне таксе. IV. Да се одреде тако звани пијачни дани, и с тога предлажемо, да за рогату стоку и дебеле свиње намењене извозу буде само један пазарни дан у недељи и то субота. Комисија одређујући овај пазарни дан имала је пред очима ово: За купца извозача велика је корист и добит кад може купљену стоку одмах утоваривати у вагоне и на време стићи на дотичну пијацу за коју стоку креће. Како наши трговЦи извозачи већином терају стоку у Пепгту — Штајнбрух то је за њих најподеснији дан субота, с тога и предлажемо исти дан, ну доцније покаже ли се да је мало само један дан у недељи, може се накнадно одредити још један или више. За ситну пак рогату стоку и свиње намењене за подмирење локалних потреба да буде свакодневна пнјаца.

СРПСКИ УСТДННЦН ПРОТНВУ ТУРАКА СА НАРОДНИИ СЕ0БА1А У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ.

(Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданском наградом оашт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју". Карамзин.

(НАСТАВАК)

Октомбру опседве Л. Баденски Петроварадин^) заузме варош, али тврђаву не мога, те се због зимњег времена повуче без успеха. Ветерани, се често псмињаним Антонијем и Србима, војевао је по Ердељу. У исто време и Херцог од Кроја помоћу

С 1 ) У војсци Л. Баденчког било је до 2 000 Срба (1-т. Тће11еп. а!;. 3 3*1).

Хрвата^ 1 ) освајао је но Славонији град за градом, * кад 17. окт. паде Пакрац тиме је Сласовија „ослобођена од Турака тако, да више ниеу у њој загосподовали( 2 )." Изгед на мир доби нова полета. Виљем III краљ енглески нанрезаше се да се мир закључи како би се могло одупрети Људевићу Х1У. са већом силом, али у овом под метању с Француском око задобијања норте није успео. Гласник Људев. XIV. стигао је на време са 4 милјона у Нариград и там је постигао циљ( 3 ). А тиме је допринела и та околност, што ниједан велики везир није емео одпочети свој рад миром који би морао, без отпора, уступити неке нокрајине Хришћанима, чему се и коран противио. Каракгеристично је да су првих шест година (1684 — 1680) овога ратовања с Турском биле године добити ОФавзивом. Године 1690 наступи назадак са приличним губитцима. Тек битка код Сланкамена у 1691 поврати раваотежу. Од тог доба од стране

( Ј ) У тој војсци било је 1 000 кошаника (н*јвише крајишника и добровољаца) Срба (Ваничек. Ист. С. кр. I. 238). ( 2 ) 8 т 1 б 1 к 1 а 8 Т:. Пује«1:о§0(Ј. 081. 81ау. књ. I. етр 161. ( 3 ) К 1 о с|р о О: Иан Јаћг 1683. е!с 8. 480.

г Лесароваца тежило се да се задобивено очува и обезбеди^ 1 ). Године 1692. рат се и даље продужио. Док се главна војска ћесаровска спремала, на гранвци су се дешавали као и обично многи исаади које ћемо виже поменути. Спремање главне војсне иратила је стара болест њена : небрежење, непоштење и не тачаост у управи. У турској за то време десила се промена у великом везирству, пропраћена уобичајвам злим иоследицама, што ]е учинило да се главна војска 40.000 крене ка граници тек у првој половини лета. Овогодишње опсађивање Варадина успе и Турци се предаду 6. Јуна 1692 ђенералу Хасјлеру. Ово је јелини уснех Ћесареваца у овој години. Док су Хрвати уз припомоћ Срба унадали у Босну опљенили многа места на и и БихаА узалудно опседали. одакле су се, због раздора, повратили без успеха; дотле су Срби самостално аредузимали честе исјиаде, тако: При опсади Варадина Турци су се надали иомоћи из иаланке „Сгиу1а," да би то

( Ј ) На истом меету, стр. 468*