Београдске општинске новине

Год. XIII.

- 42 —

Број 11.

V. Да со одма на Марвеном Тргу подигне сточна вага, на којој ће се мерити сва стока која мери нодлежи, или за коју купац или продавад затражи. За овако мерење наплаћиваће се законом прописана такса. VI. Да се одреди време кад цочиње куповина и продаја. Ово време општински ће суд према сезони времена одређивати и надлежним путем обзнањивати. УП. Да за све време одређеног пазарног дана мора бити на тргу стално један кмет или кметовски помоћник, са потреб ним бројем позорника који ће мотрити, да се ова правила у свему тачно врше. Овај ће кмет издавати сточне пасошс и по закону преносити их на купца. А осим тога он ће у случају спора о квалитету робе или томе подобно, одма онде на лице места. од осталих марвених трговапа позвати двојицу и ностојећи спор репшти. Решење овог тако званог пијачног суда обвсзно је како за купца тако и за продавца. Ну осим овог кмета или кметовског помоћннка потребно је. да се на нијаци стално налази један тако звани прикупљач пијачне таксе, који ће исту прнкупљати и наплаћивати. УШ. Исто тако за све време пијачнога времена мора се на Марвеном тргу стално налазити један марвени лекар. који ће вршити лекарски преглед и за исти наплаћивати законом прописану таксу и то само на продату стоку. IX. Најстрожије да се забрани купо вина п продаја у неодређене дане као и иа другом месту, и у таквим случајевима да се казни како купац тако и продавац. X. Да суд општински одма одреди нарочите пролазе за стоку са улаза у нарош па до сточне иијаце, а не да се стока као до сада тера преко целе вароши.

XI. У цељи бољог и сталног подизања Марвеног трга предлажемо да се наплаћује следећа такса: а.) од грла рогате стоке 1 динар, б.) од једног коња 1 динар. в.) од свиња без разлике 10 п. д. г. од јагањаца и оваца 5 п. д. Ова такса да се наилаћује на нродату стоку и исту ће плаћати продавац. Овом приликом и на овом месту част нам је учинити један предлог одбору и исти је: Новац који се прикупљао буде од ових гакса да се не сме ни на гата друго употребити и трошити до једино на подизање Марвеног трга и то овако: Да се одма у исто доба са .установом овог Марвеног трга образује од поменутог

новца један фонд под именом: „Фонд за падизање и уиапрећење марвених тргова у Београду". Ово је потребно зато, што је по нашем мишлењу ово један једини пут којим ћемо полагано али сигурно доћи до добро уређених Марвених тргова. XII. На дебелим свањама које се на кантар мере одбијаће се тако звана „фира на живот" 45 кила од пара а осим тога и радош 4%. као што је готово у цело.ј Србији обичајем утврђено правило, ако није нарочито друкче уговорено. Поред ових досад иобројаних иотреба и услова за боље уређење Марвених тргова неопходно је потребно да се уреди и тако звана посредничка — сензалска — радња, која такоће доста утиче на номенуту трговину и с тога комисији је част у том иогледу предложити следеће: 1.) Да суд општински одма позове све оие, Који на београдским трговима унражњавају посредничку — сензалску — радњу да поднесу доказе о задобивеном и]>аву иа исту ]>адњу, сходно лрописима трг. закона

оиштински изда дозволу на даље унражњавање ове радње саобразно закону и правилима, које ће бпштин. суд о томе прописати. Оиима, који су до сад бесправно по средничку — сензалску - ]>адњу упраж њавали могао би суд ако му се обрате и поднесу нисмена уверења признатих трговаца о њиховој способности и карактеру дати привремену дозволу са назиачењем рока — 3. месеца — у коме су дужни црибавити сензалско право по прописима закона, и који у том року прибави право дати му дозволу на даље упражњавање а ко не прибави забранити му. 2.) Оиштински суд треба одма да пропише правила за посреднике — сензале Иста да обухвате : а.) Да нико несме у Београду упражњаватп посредличку радњу, који на исту није задобио право по закону а норед тога није добио ни дозволу од оиштинског суда. б.) Да је сввки посредник дужан имати при себи дозволу на радњу и показати је општинским органима кад код му затраже. в.) Да посредници не смеју ван одређеног места и времена, ио другим местима и сокацИма иродавце иресретати и погодбе закључивати. г.) Да сваки иосредник мора водити тачан и уредан дневник о своме раду по прописима закона. д.) Да иосредници не смеју на трговима реметити ред. Они не смеју вбћ продату стоку потађати и прекупљивати дајући већу цену. е.) Нродавац који би стоку коју је посреднику продао препродао другом па ма под каквим изговором да се казни. ж.) Посредник који се неби придржавао ових правила казниће се двапут по проннсима трг. зак. а трећи пут да му се за-

па онима, који таква права покажу да суд ј брани радња.

сиречили ђееерал Ауерсаерг иотајно дође са Србима и Хусарима и нападне на иалавку изнивкда и освоја је. У исто време иуковвик Аитоније са Србима освоји на Дунаву Фетислам , те тим турокој пловидби на Дунаву нанесе велике штете. Но Турци нх доцније истерају одатлеГ) При наиадају турске Флоте ва Тител Срба се жестоко одупру, разбију Турке и више лађа заробе.( 2 ) Једно оделење Срба пређе Саву па ваиђе у околини Ниша 600 јавичара. Судари се с њима равбије их и зароби 20.000 талира мљетачких које су восиди Београду. Другом приликом 4.000 Срба нређу Дував нанадну на турски транспорт, заробе 100 кола са 400.000 талира из ратне касе з* исплату турске војеке, иоред мвогих других скупоцених ствари. На глас о томе велики весир поела у потеру Мухамед Оглибега са много Турака и 2.000 Арнаута као и ратне лађе, да им ирепрече прелазак преко воде. Ала Срби срећно умакну с пљачкои( 3 )

Све радња Турака у ово) години ишла је на то да Веоград „главну и најважнију браау свога царетва иротив Немацл одрже м еачувају".^) У 1693. г. ионовљена су и даље непријатељства. Почетком марта пређу 2 000 Турака преко Саве и упуте се Осеку но буду сузбијени. У мају покушају Турци понова иснад, но овог иута срећније( 2 ). Белики везир ^рене се у јулу с војском, у Рушчуку састави се са Татарима и уирави поход на Ердељ.( 8 ) Лудвик Баденски отишао је против Фран цуза на Рајни и Тесаревци су оскудевали у војсковођи, Леоиолдо I. наименује за команданта Херцога Кроја који је то место заузео више по старешинству нс го по как вим војничким врлинама. Скупив 30.0000 војника код Барадина Крој се упути Веограду, иређе Саву и 3. авг. опседве Бео град. Ну у чекању на опсадне топове прође

(») В1е ГтопуП . ТћеИп. еДс. 8 87. ( 8 ) На истом ме ту, стр. 193. (') На истом месту, стр. 191.

(') Годишњица Н. Чупића, кљ. VI. стр. 182. ( 2 ) Г)је РгеЈтуП- ТћеИп. е!с. 8 201. ( 3 ) Н а га ш е г ОЈевсћ. <1. озт. Ке1с11в8 В. II. 8 860. ( 4 ) У овој битии ири онсади Веограда било је 40()0 добровољаца Срба. (1'г. ТћеПп.) 6.

читав мессц. К»д дођу тоиови доиреигла о помоћи коју води великв везир. С тог а Крој нареди 7. септ. ноћни јуриш али буд е одбијен с великим губитком( ] ) па бојећи е е од великог везира, — који дознав о опсад и Београда напусти поход на Ердељ и упут и се Београду у помоћ — убрзо устуии преко Саве. За време ове оисаде Срби су излетали чак до Сиедерева. Опсада Београда поред толике штете, ипак је користила у толико што је сву силу турску себи привукла те там заштитила Ердељ. Срби под пуковником Кибом (КЉа) да би спречили саобраћај Турака на Сави упуте се Митровици па освоје тврђаву Градишку и тим очисте Саву од Турака. Кад Турци нападну на .ВаМпа§тос1а иође им у помоћ Киба са 500 Срба. При судару забуни Турке који нагну бегата у лађице, ву ту их тако порази да 1.500 зароби са 10 застава. П» користећи се страхом турским нааадне на Сгга1мша у Босви заузе га, посече сву посаду зароби њих 60, за тим се са великом нљачкои врата Београду.( 2 )

(') Види.леп оиис онсаде ! еограда у годишн.. пића, књ. VI. стр. 182 — 189. (2) 1Ме Кгеп\'11. ТћеИћ: е18. 8. 202.

Н. Чу-