Београдске општинске новине

Б рој 17.

— 69 -

Год. XIII.

0 Б 3 Н А Н А за резервисте 1 батаљ. 7 акт. иешач. нука „краља ај1ександра i." У додатку II бр. 82 од 14 Априла тек. год. Српских Новина, одштампана ја наредба команданта VII. батаљона „Краља Алаксандра I" Бр. 1(388 од 11 ов. месеца, којом се поименце позивају сви они резервисти I батаљона VII пешач. Пука који досадању веџбу нису издржали, да исту издрже. Обраћа се пажња резервистима поменутог пука, да у тамо изложеном списку своја имена потраже. и да тој наредби неизоставно сљедују, иначе ће бити предани војнем суду на осуду због непослушности. Из суда ошптине Београдске 13 Априла 1895 год. АБр. 2281.

0 Б Ј А Б А Општинн београдској потребна је једна зграда за канцеларију истражног судије за варош Београд. Зграда треба да је од тврдог материјала, да је у близини главне полиције, да има најмање 6 већих и 3 мање собе, видне и чисте Ко има овакову зграду и жели је дати под закуп, нека до 20. тек. мес. изволи иоднети писмену нонуду економном оделењу суда оиштинског. У поиуди треба назначити, колико и каквих оделења има зграда, улица и број где зграда постоји и цена коју сопственик на нме кирије годшиње гражи АБр. 2234. —- Од суда општине града Београда, 11 Априла 1895 год. у Београду. Општини београдској потребна је зграда ,за канцеларије благајнс управе града Беогр&д&. Њега Сто|аи ни да сдуша неће, Већ г увати за врат до раменг*, Па удари шњиме о калдрму, Сгаде праска у Талу кошчина, Кано цлота од седам годива", Сг. Јанковић и Идија Смиљанић нераз двоЈвни су другови , на их и пародиа песма увек у сваком сукобу заједно оиева: „Подагла се једна чла м:-ла, Одклен ми се вазда иодазада, Од Котора крваве крајвне; Једна чета три су харамбаше, Сва три ћу ти по имепу казат; Једно ма ]е СмиљаниЛ Или/а, А друго је Јанковић Стојане, А треће је Мркоња сердаџе" Пеема их чак оиева да зауедно и робују Турцима: „Кад ево ти два сердара млада: Јлнковићу и шњим Смиљанићу Ђе 1'ред собом они гоне Турке" Ну кад ии погибе ,,Момчил јунак Буче'' који им беше дошао у помоћ „У сердара малаксаше руке На њих силни навалише Турцв, Два сердара жива ухватише

Зграда треба да је од тврдог материјал& да је у близини главне полиције, да има најмање 6. пространих соба, које треба да су видне и чисте. Ко има оваку зграду и жели је дати под закуп нека до 20 т. м. изволи поднети писмену понуду економном одељењу суда ошнтинског. У понуди треба назначити улицу и број где зграда постоји и цену коју сопственик на име кирпје годишње тражи. АБр. 2267. — Од суда општине града Веограда, 13. Априла 1895 г. у Београду.

0 Б Ј А В А

И ове као и сваке године држаће се тродневни панађур на дане 23, 24 и 25. Аирила у вароши Паланцу, среза јасеничког окр. иодувавског, на коме ће се продавати поред стоке и сви ово-земаљски производи. Ово се јавља трговачком и занатлиском свету ради знања Из суда општине вар. Паланке 10. Априла 1895 год. Бр. 1284. Паланка

0 Г .1 А С Одбор општине београдске, решењем од 13 фебруара и 23 тек. месеца АБр. 996 и 2010 устуиио је, право на концесију за чшпћење нужиика и помијара у реону општине београдске, г. Иетру Б. Јоакимовићу бив. концесионару. Ова концесија важи од данас, а концесионар г. Јоакимовнћ, нма права, да за чишћење нужника или номијара, наплати од соиственика истих, ио 7. дпн. од једног кубног метра или 35 пара дин. од једног акова изнете нечистоће (тач. VIII. уговора) па вршио чишћење модериим (илеуматичним) или иримитивним сиравама. Према томе, на концесију ову имаискључиво право г. Јоакимовић, а сваки други, И живе нх иаши довелоше Па их паша цару опремио." Ну ко ће између толиких јунака, које оиева наша народна песма, изабрати вај чувеније и да се о истину не огреши ? Из ово неколик наведеаих, видисе, јда су ови јунаци били емиљени пашем народу, да их је у несми својој овековечио — казујући иотомству: да је и после нропасти српске државне самостадности било Срба, било јунака, којш нису савили врат свој под теш ки јарам турски, већ су од оца на сива, клали се са вековним непри]етаљима својим непрестано борећи се с њима на живот и смрт. У тој неирестаноЈ џиновској борби они су и подлегали јачој сили, али успомена на некад&њу елаву својкх иредааа, велика оданост ирађедовској вери, и урођена тежња за слободом увек их је оживљавала те су у свакој даној придици светили се за силне неправде које вм је наносио вековни неири|ател. — Турчин. Сад да се врагимо ооисивању ратовања које се изроди у Далмацији за време оп саде Беча. Док се Кара МустаФ! снрем»о за опсаду Беча Срби Далмативци имали су чешће зађевице с Турцима због земљи

ко буде овај посао радио, биће кажњен. Извештавајући о овоме грађанство, суд ошптински позива сопственике зграда, да се, за чишћење нужника или помијара, обраћају са писменом пријавом копцесионару, преко економног одељења овога суда. У пријави треба да буде означено : улица и број зграде, вдта се има чистити, а испод овога потнис сопствевика зграде. Овакав начин пријава нуждан је зато, да суд општински може контролисати рад концесионара. АБр. 2089. Од суда општине града Београда, 29 марта 1895 године у Београду. ОПШТИНСКЕ .11111ДТАЦИЈЕ I. Према решењу суда општинског од 10 тек. мес. економно одељење држаће на дан 29 овог месеца јавну усмену лицитацију за оправку и фарбање клуиа у парку кал им егд ан ском. Ко жели примити се овога посла нека означеног дана дође и лицитира. Л ицитација ће се вршити у канцеларији економног одељења, где се и услови могу видети, од 3—5 сати по подне. АБр. 2052, од суда општине града Београда, 14. Априла 1895 године у Београду. II. На основу решења одбора ошптинског од 9. Јануара тек. године АБр. 246, — Суд општине београдске, држаће на дан 17. Априла ове године, за набавку 1960 пари одела, за обвезнике I позива народне војске. Одело ово састоји се из копорана и чакшнра за све родове оружја. Лицитација ће се вршити у канцеларији економног оделења суда олштинског од 3—5 сати по подне, поменутог дана. Лицитанти полажу пре дицитације по 7000 дин. на име кауције у готову или српско-државиим хартијама (папирима) од вредноети. шта, које су из оскудице узимали у закуп од Турака. Ове зађевице и вааадаји еа Шибеник изазову Морлаке који иредвођени од својих народних вођа Стојана Јанковића и Илије Смиљанића а у друштву са сењ ским ускоцима вападеу на Турке — за време иохода на Беч — и иосеку их све цо селима и околини. Срби из оближњих области турских иребегну овамошњим Ср бима па у удружењу наввде на Турке, продру на 60 миља дубоко у Турску и освоје: Плавно, Брану, Острвицу, Обровап, Бенковац, Скрадин и Макарску, главиу варош Тимора0 учинивши Турцама сил аи штете. Кад за ово чују у Цари граду посеку неколико Морлака која су се тамо налазили ; ове то разјари те спале застдву Султанову под киме су биле после мира с Мљечвћима од 1671 г. и ваставе војну још жешће. (наставиће се) -ШФ>

V Н а т Н1 е г У. Ј: Сгевсћ. Д. озеп. Ке1ећее, В. III. 8. 766-777.