Београдске општинске новине

Год. XIII. _ _ 7. Они над којима је стециште отворено до свршетка; 8. Они, који су под старатељством; 9. Они, којима устав (последња тачка 48 ог члана) забрањује бирати.

Н ро.т 18.

Сваки бирач може бити изабран за народног посланика ако нма још и оних погодаба (чл. 22 зак. изборног). 1., Да је навршио 30 година: 2., Да плаћа годишње преко 30 д у име непосредне порезе, и 3. Да не сиада у изузете чл. 48. устава земаљског.

Избор ће ее вршити у здању општинеког еуда (чл. 26. зак. изб.) Гласање ће отпочети у 8 часова нре подне и трајати непрекидно до заласка сунца (чл. 27. и 33 изб. зак.), И тада ће бирачки одбор, ма да свп бирачи нису дошли и гласали, по чл. 33. поменутог закона рсшити и огласити, да је изборна скупштина свршепа. Сваки бирач може еамо лично дати свој глас (чл. 20. изб. зак).

Од Суда општине београдсне 21. Дприла 1895. г. Дбр. 2505.

ЗАСТУПНИК НРЕДСЕД. 0НП1Т. БЕОГРАДСКЕ СЕКРЕТАР, ЧЛАН СУДА, Урош Кузманови& • М П. Живадинови-ћ

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ ОАСТАНАК 13. Априда 1895. год.

Председавао заступник председника г. Ми*. II. Живадииови}), од одборни.ка Пили; г. г. Др. Никола X. Николи!!, Младен Николик, Горчаков МиловановиК, Стеваи И. Иоповић, Јеротије А, Миливојевић, Ср. Ј Стојковић, М. Милашиновић, Вел. Анти!.. Љуб. Марковић, Живко Куамановик, Михаило М. Михаилоиић, Ј. Алкалај, Љ, Ковачевић, Јосиф Јовановић, Никола Бошковић, Дим. Милојевић, Ја наћ Костантиновић, Мил. Ж. Маринковић, Спасо X. Ристић Шокорап. Ђорђе Димитријев»ћ. I. Прочитан јс занисник одборских оддука ссднице држане 10. Априла о. г. примљен је без измена II. Заступник прсд1седника општине г. Мих. П. Живадиновић саопштава одбору, да ће се ирема званичним извештајима Њено Величанство Краљица Наталија вратити у Отацбину и да ће ириспети у ирестоницу 28. Априла 1895. год.: да би требало приредити Краљици Матери евечан дочек од страие општине и њених грађана : да је у тој намери сазвата конФерснција од вшис одличннх грађана београдских, који су сви јед-

ногласно изјавили готовоет да учествују у свечаном дочеку и потребу да се Краљица Мати свечано дочека: да је та конФеренција из своје с]»сдине изабрала ужи одбор од 8 лица са задатком, да састави ирограм свечаности: да би, најзад, требало, да н одбор општински из своје срсдинс одреди неколико лица, да се овом приређивачком одбору иридруже. По саслушању овога одбор је иајчнчч-. да се у свему слаже са иамером суда општинског и жељом грађана београдских да се Њено Величанство Краљица Мати при повратку њеном у Отаџбииу свечано дочека У тој намери одређује из своје средине г. г. Љуб. Марковића, Срету Стојковића, М. Милашиновића, Др Н X Николића, Вел. Антића, Јакова Алкалаја и Сп. X. Р. Шокорда, одбориике да се придруже прире !)Ивачком одбору гра1)ана изјављујући готовост, да ће у своје време одобрити и иотребан кредит за покриће трошкова.

Ш. Председавајући извештава одбо]», дајенрема Јтешсњу одборском од 10 Априла 1895 год. позвао све одборнике, који нису бнли у седници од 10. Анрила, да свој изостаиак извине; да су се сви одборници извинили, да је одборник г. Петар Тх-с.шћ позив суда, да изостанак извини, нримио као увреду, због чсга подноси одбору акт којим због тога даје оставку на одборнпчку дужност. По саслушању овога и но прочитању акта • г. Пере Тхслића, сматрајући да у нозиву, да изостанак оправда? нема никакве увреде него да је шта више веома учтиво написано, одбор је />ешио: да се оставка г. Петра 'Келића не уважи с тим, да суд општински објасни г. Желићу, да су такав нојигв добили сви одборницн, који су 10. Аирила 1895 год. изо стали од седннце н да је то чињено но прописаним правилнма за одбор општински. IV. На ИЈп ;медбу нсголинине одб- рннка, да је вј;ло незгодно, што сс на дневни ред ставља много предмста, те нс може да ее дневии рад нсцрпе у једној седници, одбор је пдлучио :

СРПСКИ УСШИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У В Е 3 И С1Н1Р0ДН1СШШ У ТИНУ од 1459—1814. год. • ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ.

(Академијски Савет Вел. ИЈколе наградио ираом видовданском наградом оашт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам. перестат 'бит умними чужим умом и славними чужоју славоју". Карамзин. (наставак) Једном приликом заробе на 4 000 грла етоке, коју су Турци иреко Брода били уиутили Будиму; а у иеааду у Аибанији иотуку једно оделење Турака а поееку њих 170. Међу околиим Турцама ови на-

пади изазову так»в страх да еу маоги побкгли('). Изнурене 25-годишњим ратои Мљетке еу неЈ)адо гдедале ове еукобе на грааиц*, бојећи ее да због тог* не зарате е Тур«ком, је још би1ла силна. Ну кад еу Морлаци иреко изаеланика етале у заштигу њихову, обећавдјући да ће к»о вераи аоданаци бити гогови и крв иролиги за њих, они их ириие Овоме у Цариграду дчду особага значаја, и Мљкчани еу морали платити казну од 20.000 мљет. талира( 2 ). Кад је већ реч о Морлацима н& р«ду је да се запитамо: »а ко су ти Морлаци? Ми се псћемо дуго затезати и рећићеао да су то Срби и ако их Т. Сиичиклас'—<ааесен велико-хрзатетвом — ревносно трил у Хрвате. Како Морлаке назваемо Србииа иогребао је да потражамо и доказа за то. Енгел ваводи о иореклу њиховом више разних мишљења: једни их доводе од В иха, други од старих Римљ*ша, трећи чак од

Л 1 " СЈе Егет1. ТћеИп. е<;з. з. 11 —12 На истом месту, стр. 149. — 8гајс1к1а8 по Контаринију увима да су Мљетке ва то платиле 60.000 дуката (ГЈтјев<:оао(1. ов1о1). 81ауоп1е 112].

Монгола, четврти од М лднваца (цраих) пети их доводе из Еиара а Лулих каже да еу исто што и Црногорц *. Еагел остагљч ову егвар нерешеву^ 1 ). Ј^даа еувременик овог 17 годашњ?г рага с Турцимл вели за Морллке да они живс у милој ировинцији у Далмацији а име су добили од црне коже Моги1ас1и Морлаци( 2 ). То еу сиротни људи из околаих нредела (очо Далмац »је) насељенн у еа свим неродао месго где еу дуго очували своју независност, јер им земљиште беше од нрироде утврђено. 3* неко кратко време они су признавали турско госиод сгво, але чам рат огпоче, Морлаца збаце омрзауч-с Ј**рал турски и наирегну све силе да ии што више нашкоде и но могућетву прогоне ; од њих су састављени велики ескадронн добрих боцацч и стављени на службу Хришћанима( 3 ). Помеаусмо, да су Морлаци рекрутовани из окодаих иредела, а како знамо да у тим окодним иределима живе Срби, оада је јасдо да су и они Срба( 4 ). А11§. "\Уе1Шз1опе, В. II. 8. 2 34. НаИе 1798( 2 ) На истом месту. 3 1 1) 1 е ЕгеПтеИ§е ТћеИпаћте е4а 8. 51. Енгел на једаом месту вели : „Вјеаез \ г е1к Мог1аке1 зјсћ зеШз^ Репшт Меегапгуоћпег, пепепб, зегтзсћ нргесћ епсГ' \\ г еШЈ1з1. II, з. 304 — Кад они сраски говоре излиш нам остали докази.