Београдске општинске новине

- 73 —

ии ирема ирописаиим погодбама и нацрту Петру Налићу, овд. бравару за укупну цену од хнљаду и деведесет динара. X. Оходно решењу одборском од 26. Јануара 1895 год. АБр. 706. одбор је региио: да г. г. Стев. Д. Поповић Днм Гавриловић, п Сп. X. Ристић Шокорац, одборници ноднесу одбору предлог, како да се оверавају п објављују стенографске белешке седница одбора општнне београдске. XI. По прочитању акта управо вароши Београда АБр. 849, којим се тражи од општине, да удеси осветљавање вароши тако. да не буде варош у мраку један сат нре сванућа, одбор је на иредлог одборнпка г. Ј1>убе Марковића " длучио: да надзорна комнсија за осветљење и трамвај поднесе извештај да ли би се ова незгода иогла отклонптн тиме, што ће све ламие горети до 10 часова пре поноћи у место до 11 часова а да зато иоловина лампи светли после ноноћи један час дуже, него што једо сада распоредом предвиђено. XII. По нрочитању молбе становника Македонске улице АБр. 8326, којом тражи, да се та улица осветли, П01ЦТ0 у њој светли само једна сијалица одбор јс одлучио: да суд општински ноднесе одбору извегатај, шта би коштало годишње осветљавање Македонске улице петролеумом а шта електричним оеветљењем. ОИШТИНСКИ 110С.КИШ Одобрена инсталација. Надзорна комиеија за осветлење и трамвај, у седници својој од 13, Априла ове године одобрила ј.е инсталацију електричиог снровођења у Београду, Младену Басиљевићу овд. ин1сталатеру. Г од. ХШ. Две свечанссти. Прошле недеље дочекао је Београд, да се отворн н друга зграда за основне школе, сазидана по свима захтсвима архитектуре н хигијене. Тога је дана дакле освећена нова школска зграда за палилулски крај. При освећењу чинодејствовало је Његово Високопреосвештенство господин митроиолит уз припомоћ неколико свештеника и два певачка друштва. Грађани тога краја искупили се били у великом броју, да овоме водо-освећењу присуствују, те да тиме даду видљива знака свога признања према општини београдској, која се заиста труди, да задовољи сваку потребу својпх грађана а нарочито оваку, која ће благотворно утицати на умно н физичко развиће њиховог подмладка. После свечаног водосвећења држао је говоруправитељ палилулских основних школа. у коме је врло лепо и за свакога ра зумлшво представио важност подизања оваких школа После говора отневане су неколш.е песме, а била је и једна декламација једног од ученика основне школе. Застуиник нредседника онштиие известио је брзојавом о овој свечаности Његово Величанство Краља изјављујући Му захвалност и приврженост свега искупљенога грађанства. Његово Величанство Краљ изволео је преко господина министра унутрашњих дела брзојавом послати отпоздрав, Ако не буде никаквих озбиљних сметњи ипренрека општина ће београдскау кратком времену саградити најмање јоиг четири овако модерне школске зграде, те ће на тај иачин задовољити потпуно ову прву и најважнију иотребу београђана. Друга је свечаност била нолагање камена темељца за цркву за дунавски крај Београда. Полагање ово извршено је у нрошли четвртак уз чинодејствовање Његовог Високопреосвештенства госнодина митрополита, а уз присуствовање многобр. грађанства.

вро.т 18.

да председништво од сада ставља на дневни ред само по десет предмета за сваку седницу, и да до тог броја допуњује неисцрнљени дневни ред. у. Председавајући саопштава одбору. да је гра^евинско одељење поднело предлог, да се од .града београдског до карабурме осигура обала дунавска, како би се пзбегле неприлике од нотиава. Одбор је пдлучио: да се овај иредмет стави на дневнн ред, кад по реду дође. VI. Председавајуки саопштава одбору, да је суд ■општински набавио расада и украсног дрвећа за расадницу и улпцс београдсле за суму од 1487-05 днн. Одбзр је одлучио: да се решавање о овоме одложи до прве •седнице за овом. VII. По ирочигању акта истражног судије за вар. Београд АГ«р. 2285, 229!. 2275, којима се траже уверења о владању и нмовном стању извесних лица одбор је иајавио: да су доброг владања и доброг имовног стања Давнд Фарки мењач, Давид М. Леви мењач и Риста Одавић мељач; да су му непознати Драгољуб Димић предузимач н Трифун Аћимовић бив. бакалин. Ш. На иредлогкомандира ноћ. стражарв АБр. 2242, одбор је решно: одобрава се двадесет дана осуства ноћњем стражару Милосаву Ђогатовићу, које ће му се рачунати од дана, кад га стане уиотребљавати с тим, да му за време осу•ства престане тећи плата. IX. По прочитању нротокола лицитције ГБр. 462, држане за направу заклона за Фуруне у нолој днколској згради з.а палилулски крај, одбор је решич: да се направа заклона за фуруне у школској згради за палилулски крај устуТо гврде и њихови обичаји, језик, њихова иоезија, госгољубивост, особита споеобност за ратовање, као и олеменеко уређење под важнијии аоглавицама. Гоњени ненлодношћу лредела, она еу живели, у ова бурва времена, ноглавито од пљачке; но и у томе еу ■се одликовалн од обичних харамвја. У рату е Мљечићима противу Турхка — као што ћемо видеги — оеобито еу се одпииовали, а мљетачки посланик о томе велн: „Овај варод јак је подаоеити све неагоде, неутрудив у труду, није му тежак несан или глад. Креике су му иоге и јака мишица нуна жара и срца јуначка, само му мањка в..јвички ред^ 1 )". За наших дана (1869) Срби Далматинци — Морлаци — дигну усганак у Боци Которској ирогив неких ргФорама бечке владе, па сатру неколико већих вој с*ка аусгријских и најзад бечка виада морала се с њима да мири иутем ареговора( 2 ). Мљетачка република охрабрена туреком недаћом код Беча па позив Леополда I. етуии

8ш1С1к1ав .)•■ Вујеа1о{?ос1. 081о1) &1ауопЈје I део •стр. 111. Ј 2 ] Види о ратовању љиховом дело: „Устанак у Боди Которској 1869'*. с чешког превео Ст. Новаковик.

у пролеће 1684. г. у свету лигу, обвезујући <-е да ће са своје стране наиадати на 4'урску. У овоме ратовању, као што ћемо видетн, ј од неоцене користи били су јој храбри Срби Далматиеци. Мљетке, прзи иут сада, ибјаве 15. )ула иорти р&т и ношљу у архипелаг Домени^а Моћенига с флотом као ргоуесН1оге в^гаогсНпапо (1е11е апш^ 1 ). Морлаци прв« одиочау неиријатељство у Далмацији. Тако они уз припомоћ Мљећана на 16.000 пешака и 4.000 коњаника исаали су ч&к до Книна. Турц« да би их задобили понуде им преко санџак-бега оишту амнестију и друга обећања, а ако не при етаеу да 1»е их еве искоренити; но ови иотпиравани од Мљечава не пристану. У аирилу 1684. заробе турске трговце са 200.000 дуката, 70.000 Форината, иоред других драгоцености. На скоро за овим ис саз1иу Морлац« — до 6.000 на броју у Лику под Сгојавом Јанковићем са мл»етачким ђенерал-нровидуром од Злдра грофом КоДо12 еш( 2 ). Опеедву Бгослчи, околину

II аш т е г У. Ј : везс1|. (1. озт. Ее1с]1еа, В. III 8. 760. 1ЈЈ8 Ггет-Шце ТћеНпагае е!с. 8. 149.

понале, тврђаву Градађ разоре и 500 Турака посеку. Само бојазан да се снег не отопи и вода не разлије нагна их ла се врате с великом нљачком. У околиву Книна намисле 3.000 Турака да нанадну на Мор лаке; но ови то дозваду раније и потуку их. Неке Морлаке Турци задобију обећ-»њима, но кац ови ноложе оружје они IX исеку. То много допринесе мржњи Морлака на Туркз. За тии њих 3.000 са Мљечићима при испаду освоје град Дуаре посекавшп на 300 Туракк. Не далеко од Сиљета при једном судару с Турцама, посеку их на 600 а 100 заробе. Под Моћевигом Срби наиадну па Турке који беху из Рисња, 200 посеку 80 заробс са силном иљачком. За тим су напацали на Кастел-Нови. Исте годиве вадобију Мор лаци Шибеник При нападу на Гламоч учествовало је до 6.000 Морлака и посеку много Турака, опусте многа села и испадну чак до Книна( 1 ). У то време ировидур Зено из Котора нокуии Пераштане, Паштровиће и друге нограничне становнике, иа ]е с њима чешће излетао на Турке( 2 ). 1 1 Ј На исгом месту, стр. 19. З 8 * На истом месту, стр. '20.