Београдске општинске новине

Год. XIII-

— 118 —

Број 29.

Но. наглашује се то, да ће општина имати право, да између поднесеннх јој пројеката по горњем програму, задржи за себе онај, који би од њене стране позвати вештаци као најповољнији нрепоручили. У таком случају исплатиће општина дотичном конкуренту, на име трошкова око израде планова и осталих докумената, суму која неће моћи бити већа од 15000 др. у злату. Елаборат конкурента са којим се погодба закључила буде, постаје од тога дана општинска својина. При подпису уговора о зајму и радовима, којим ће се све појединости ближе одредити, имаће дотични конкурент да но ложи један милијун динара у злату на име куације народној банци у Београду. Од суда општине града Београда 11. Јуна 1895 год. АБр. 3445.

Н А Р Е Д Б А Суд општински приметио је, да многа лпца јашући на коњу или возећи се на колима, прелазе преко макадама израђеног у појединим улицама а нарочито у Фишекџијској, Душановој и Споменичкој. Пошто су макадамп израђени искључиво за шеталишта и пролаз публике пешке, то суд општински овим ставља до знања свакоме, да је пролаз са колима и коњима прекомакадамаи тротоарау опште забрањен. Ко противно овој наредби уради биће кажњен. АБр. 3761. Од суда општине града Београда, 23. Јуна 1895 год. у Београду.

рад одбора општинског ВАНРЕДНИ САСТАНАК 19. Јуна 1895. год. Предеедавао предеедник г. Мијаило М. Богићевић, приеуствовао чдан еуда г. Мих. П. Живадиновић, од одборнкка билц : г. г. Сергије СтанковиК, Јеротије А. Миливојевић, С. Ђ. Јоргсвић, Горчаков Миловановић, Мих. Кр стић, Јанаћ Константиновић, А. Ђ. Кумануди, Ферд. Рог зелт, Стеваи П. Пеповић, Јароелаз Безуха, Спасо X. РШокорац, Мил. Ж. Маринковић, Јосиф Јовановић, Михаило Михаиловић, Др. Никола X. Пиколић. I. Прочитани су записниди одборских одлука седница дрњаних 14 и 15 Јуна о. г. и примљени су без измена.

СРПСКИ УСТДНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У в Е 3 И С1 ШДИ СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАБА У ДВА ДЕЛА написали Р. АГАТОНОВИЋ и П. М СПДСИЂА^адемијски Савет Вел. Школе наградио првом видовданском наградом оишт. београдскеЈ. Мото; — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју". Карамзин. (наставак) глт другл Од карловачког до београдског мира (1699—1739) I. Учествовање Срба у рату Млечића и Ауетрије с Турсвом од 1715—1718. ЈКратак шреглед догађаја^ од карловачког мира до сукоба између .Турске и МлечиКа. — Ратовање Турске с ЈЦрногорцима даје неиовредна иовода рату с МлечиКима, у коме Турци заузимљу Мореју, ну у Далмацији их Млечи&и сузби■јссју иомоИу Срба, — Аустрија за нарушење карловачког .чира објављује рат Турској; Јевђеније заузима Петровара дин и Темишвар. — Прелазак Ћесареваца иреко Дунава и заузеће Веограда и Србије. — Истовремено ратозање Млечана и Црногораца с Турцима у Далмацији. — Ратовање се завршује иожаревачким миром. Неограничена власт кр^љевска, у но четку ХУШ. с. доттиже своју кулминацнову

П. Председник општине извештава одбор да је комиспјски утврђено да кондесионар за чишћење нужника и помијара нема сада никаквих справа за вршење овога посла; да се грађани у великом броју жале, како концесионар не испуњава њихове захтеве нити има могућности да их испуни, јер нема алата: да ће 28 јуна о. г. истећи тромесечни рок у коме је дужан концесионар да набави модерне справе, а да нема изгледа, да ће бити у стању да ове справе набави. С тога предлаже одбору, да одобри, да до истека тога тромесечног рока може суд иоверити другоме пражњење нужника и помпјара на штету концесионара. По саслушању овога одбор је решио : да суд општински привремено повери пражњење нужника и помијара другоме дицу на штету концесионара до истека тромесечног рока за набавку модерних справа. После овог рока да суд поднесе одбору извештај да ли је концесионар набавио модерне справе, заједно са својим мњењем, да ли би било боље. да општина сама набави ове справе и у режији извршује ова.ј посао. Ш. Председник износи одбору на одобрење набавку машина за чишћење улица. По прегледу цртежа и ценовника и по прочитању реФерата грађ. одељења ГБр. 603, одбор е решио : да се за чишћење улица варошких набаве четири чистилице по предлогу грађевинског одељења одобравајући за то потребан кредит на терет партије буџетом за ово одређепе. Да суд општински што пре поднесе нацрт правилна за чишћење улица и износ ђубрета из домова. IV. На предлег протопрезвитера београдског АБр. 3649, Одбор је решио : да у цркви св. Савској на Савинцу буде благајник Еоста Симић шпедитор а тутори Михајло Рафајловић чинов., Светозар Швабић трг. и Наум Младеновић бакалин. V. По прочитању молбе управитеља пиротске гимназије АБр. 3571, којом тражи од општине новчане помоћи за нутовање по Србији наставника и ученика те гимназије, Одбор је одлучио: тачку и траје у Европи, с иалии изаии кои, кроз цело Х^Ш. столеће. За то вреие ратовало се, тако рећи, без престанка, јер сићушни династички интереси разних владалачких кућа давили су и сувише узрока за ратовање. Оваави ратови названи су пабинетски ратови- јер су се обичао они одлучивали у дворовииа сипних овога света, а осећајииа народнии ту се није, водило никаква рачун#. Ратовању пак с Турцииа, од стране Русије и Аустрије, које ће нас сад највише занииати, циљ је освајање (Бгап^ пасћ (Меп) туђих провинција, тежња да своје државе, што више прошири на Исгок. У почетку ХУШ. ст. због раније задобивених нобед* над Турскои, Леополдо I. био је један од првих владалаца у Европи, ву граижљивои Хабсбурговцу није то било довољио, он је хтео, да својој породици з»добије наследство над пространии земљаиа шпанскии у Евроћа н|Аиерицч, јер Карло П. посаедњи владалац из породице шпанских Хабсбурговаца уире 1. нов. 1700 год. У овоие га преухитри чувени му такиац Људевит XI*. који преко своје веште дипломатије — која се слављаше као прва у Ев

да се решавање о овоме одложи, док суд не прибави извештај, колико ће њих путовати и колико ће се у Београду задржавати. VI. По прочитању молбе Драгутина И. Марковића хонорарног таксатора АБр. 3284, којом моли да му општина да 350 дин. нетраде за ретаксирање рецепата. по којима су издати лекови на рачун општине београдске, како би тим новцем могао отићи у бању на лечење, Одбор је р^шио: да се молиоцу Марковићу изда помоћ за одлазак у бању ради лечења из кредита, одобреног за ншљање у бању сиротннх болесника. Величину помоћи да одреди повереништво, које ће и осталима помоћ издавати. ^П. Председник износи одбору на решење извештај иовереништва, изабратог у седници одборској од 12. Јануара 1895. АБр. 652 о томе, нојим ће се редом и како нпвелисати, калдрмисати и тротоарисати улице београдске. По прочитању тога извештаја АБр. 3111, одбор је одлучио : да се овај извештај објави у општинским новинама а да међутим и грађевинско одељење поднесе списак оних улица, у којима се због искварене калдрме мора иста оправљати или нова градити још у овој години. УШ. Председник износи одбору на решење извештај економног одељења о грађењу одела за обвезнике првог позива народне војске. Одбор је одлучио : да се решавање по овом предмету одложи до прве седнице за овом. IX. Председник износи одбору на решење питање, које таблице да се набаве за нумерисање домова и назив улица у Београду. Одбор је одлучио : да се решавање по овоме одложи до прве седнице за, овом: и да се изиште реч од друштва за подизање домаће индустрије, да ли би оно могло у својим радионицама у Аранђеловцу израдити потребне таблице од земље, од које прави пећи, па да те таблице буду исто тако издржлшве, као што су оне од лаве.

ропи на последњои часу изради, те Карло П. у опоруци остави престо шаански унуку Људ<?вита Х1У. а не својии рођацииа на Вечкои двору. Како је и до тог вреиона Људевит XIV. био најсилкији владар у Европа, сва се Европа понлаши сад овог догађаја јер се бојаше да силаи Људевит ХЈУ. неће бати границе, кад и снагу Шнаније придружи Француској. Да би оиеле ово, Аустрија, Енглеска, Холандуја и неке мање држевице немачке зарате с Француском. да изгнају бурбонску династију из Шпаније. Овај рат познат је под ииенои рат! за на■ следство шианског ирестола. Рат је трајао више годвна, у њеиу су Срби, на страни Аустрије, храбро ратовали, показавши вЕлику оданост бечкои двору, који их непрестано обасипаше шупљви обећањииа. Ратовање ее вајзад сврши раш• татским миром (1714), ио коие Француски принац оста и даље у Шпани'и, јер савезници, бојећи се да се дом Хамбуршки, који ииађаше круну царства неиачког и сувише не осили, задобијањеи иространих владавина шпанских, оставише Аустрију, кад 1711. уире Ј осиф I, те принац аустријски, који