Београдске општинске новине

Год. ХШ.

- 132 —

Број 33.

УДРУЖЕЊЕ СРПСКИ1 ИНЖЕЊЕРА и БЕОГРАДСКИ ОПШТИНСКИ ПОСЛОВИ

удружење срп. инжињера бр. 86. У ВЕОГРАДУ 29. ЈУИЛ 1895 Одбору општине вар. Београда. С јд општине вароши Београда, под 11. т. м. АБр. 343 објавио је стечај „за гра ^ење каналивације, кеова и антрпота, у краљевско-српској престоници Београду." По томе стечају тражи се пре свега, да се у року од три шесеца, а то је до 11. септембра ове године, израде ПОТ пуни планови за поменуте радове, а за тим, да иоред планова, конкуренти поднесу и план. о Финансирању зајма, општинскога од десет милјона динара у злату Даље, тим се стечајем тражи, да конкуренти сами поднесу техничке и опште услове, тражи се јемство страних банака у суми од једног милијуна динара у злату, као и сведоџба од признатих стручњака, којом се доказује, да је конкурент већ изврпшвао сличне радове, бар ОД ИСте вазкности, као што су они који се стечајем захтевају. Ти радови, за које је суд општине објавио поменути стечај, од толике су важности, не само по интерес општине и грађана вароши Београда, већ и по интересе целе нашс техничке и грађевинске струке, да Удружење Српск. Инжињера, није мо гло пропустити, а да тај стечај озбиљно не проучи. Остављајући, овом приликом, на страну ©стале услове, Удружење Српских Инжињера се задржава само на наведеним захтевима, и налази, да се оваквим расписивањем тога стечаја. нехотице или иавалице ■ишло на то: да се спречи суделовање српСКИХ техничара и српских предузимача, како у изради пројекта, тако и у извршењу поменутих радова. Тим се стечајем, нехотице или навалице нгноришу српски техничари и предузимачи, јер се апелује само на стране стручњаке, стране банке и стране предузимаче. Тим стечајрм, коти је, нема сумње, штампан и у ^~ јјј чн±.±а листовима на страни, даје суд општински жалосну сведоџбу да или не појми важност и огромност послова, који се стечајем тражи, или, да је стечај рго Љппа објављен. -— Ако је прво случај, онда се тиме баца веома ружна светлост на све техничаре у Србији, пошто ће св? 1 . с правом морати да мисли, према онако састављеном стечају, да у нас нема ни толико спремних техничара, који умеју бар један стечај написати саобразно савременој техничкој науци, а ако је други случај, онди би то била брука самога суда, који представља израз престоничкога гра-

ђанства, јер тада свак мора помислити, да је ствар раније са каквом групом или појединцем погођена, па се стечај расписује, тек да се форма испунн. Удружење воле да верује, да је суд општиневарошиБеограда, објављивањем онога стечаја имао добре намере да дакле стечај није рго Љггаа написан, али је не мање иотиуно уверено, да је написан без многа размишљања, те да самим тим срамоти срнске инжињере и техн. предузимаче и наноси љагу целој општини, јер се може тумачити као несолидан, а тиме ће се учи нити, да ће се сви солидни, и наши и страни техничари и предузимачи уздржати, баш кад би према року и условима, то и могуће било. Кад би дакле онако расписани стечај остао у важности, општина би могла само грдну штету имати, и Удружење Српских Инжињера не сумњајући, да ће меродавни фактори морати и сами то увидети, обраћа им пажњу, да би се и у времену изгубило, ако би се до тога уверења дошло тек после три месеца. Радови, за којеје суд општине наведени стечај објавио, такве су природе, да се они не јављају често, те су баш с тога српски техничари и ради, да ту прилику не пропусте, већ желе да се при конкурисању за израду пројеката, огледају са страним техничарима и да покажу, да је и наша земља дорасла, да се у питањима те врсте ослони на своју снагу и да је у стању и замашнија техничка питања самостално решавати. А да би то могло да буде, потребноје да се поменутом стечају да други облик и да се рок и начин давања у израду, из основе пзмени. Узевши све то у обзир, Удружење је Српских Инжињера на редовноме свом састанку од 33. о. м. донело резолуцију, коју је част Управном Одбору |удружења спровести у препиеу под .]• Одбору Ошптинском, с молбом, да Одбору Општине вароши Београда, прихвати жеље Удружења и суду општинском нареди, да поменути стечај повуче и други објави, који би дао могућности и нашим техничарима и нашим предузимачима и нашим капиталистима, да при тим радовима конкуришу. Удружење Српских Инжињера пак, да суду општинском буде својим саветом од помоћн при решавању тако важнпх питања, само ако се суд [обрати за то удружењу. Подносећи Одбору оиштинском, ову резолуцију Удружења Српских Инжињера, Управни Одбор Удружења се нада да ће Одбор општински поклонити сву своју пажњу молби Српских инжињера и да ће представити суду онштинском све штетне последице које ће неминовно наступити, не само по углед наше технике и наших пре дузимача, него и нарочито по углед и ин-

терес саме општине, ако се не уважи праведан захтев њихов. На Петров дан, 1895. у Београд.у У одсуству Председништва Удружења Члан Управнога Одбора: * Светозар ИвачковиЉ Пословођ: Милорад Рувиднћ

РЕЗОЛУЦИЈА Позната је истина- да свеколики културни напредак једне земље стоји у тесној вези са напретком њене технике, а овај опет, да се огледа, колико у делима технике, толико и у начину на који та дела постају. Данас у добу, када је српско инжињерство кадро да се на своју снагу ослони и делима нокаже, да је на висини модерне културе, било би за име српске просвете и српске технике стидно, када би се и најмањи технички посао предузео на извору српскога рада без главнога суделовања српских техничара. Па ипак, ми баш данас стојимо пред једним озбиљним догађајем. Општинска власт наше престонице, која је позвана да свима општинама наше отаџбине предњачи чистим делима патриотизма у сваком погледу, спрема једно дело, које је кадро ударити жиг срама српском инжињерству и српској извршној техници. На име, у стечају који је оцштински суд варопш Београда расписао 11. Јуна о, г. АБр. 3445. за радове на кеу, канализацији и антрпотнма у Београду, оп штинска власт српске престонице: 1. Иерхоресцира правило практиковано свугде у културном свету, по коме се пре извршења великих, техничких радова, јавном утакмицом у изради пројеката даје прилика инжењерима, да својим радом и иекуством притекну отаџбини у помоћ; 2. Онаквим расписивањем стечаја показује: да се или навалице иде на руку некој групи, са којом је већ раннје преговор вођен и уговорено и грађење и финансирање, те се стечај само рго 1огта распи сује, или да општина није на чисто ни са обимом израде пројекта, нити са важношћу објеката који се у израду дају; 3. Противу јасних прописа законских, власт општинска обилази Грађевински Савет, одбацујући један пројект кеја, који је Грађевински Савет одобрио, и не тражећи од њега санкцију оне замисли о том кеју, коју је оцштинска власт усвојила, по препоруци једнога страног струкњака; 4. Самовласним натуривањам оцене неких „признатих стручњака", којом се има доказати, Ј да је конкуренат извршио сличне радове од исте важности, и спајањем техничких радова са ефектудрањем општинскога зајма, општински суд јасно ис пољује тенденцију, да српскпм предузимачима пресече пут конкурисању у тим