Београдске општинске новине
Год. XIII.
- 133 —
Б рој 33.
радовима и на тај иачии иде директно нротиву интереса многих грађана онттине, па дакле и противу саме онштине; 5. Тиме што целоме стечају даје основииу узету и у једном извештају тројице странаца. где се прећутно, дакле као ориђинално, износе мисли, које су већ раније изнесене у једном извештају српских инжењера, упућеном одбору београдске оиштине још у 1892. год., општина престонице чини очигледну неправду светломе имену српскога инжињерства; Удружење Српских Инжињера, као носилац српске технике и тиме и српске културе, свечано подиже свој глас у име српскога инжињерства и српске извршне техвике, нротиву оваквога несмишљеног и по шире интересе отаџбине штетнога поступка општинског суда српске престонице, пошто се њиме очигледно смера спречити српском техничару и предузимачу, приступ, на извор Србиновог рада, и погато се на тај начин отварају врата страној, несавесној спекулацији. Удружење Српских Инжињера упућује апел на господина Министра Грађевина и на општннскп Одбор престонпце, да овоме злу, које општински суд спрема српској земљи и поразу који грози имену српске технике. достојно стане на пут тиме, што би онај штетоноснн и нечасни стечај поништио и суд општински унутио у границе закона и патриотске увиђавности, те да се на тај начин даде знак, да на узвише* ним местима: највише власти српскога граћевинства и престоничкога одбора, није још утрнула српска свест, нитп је родо .Ђубље помућено Бр. 23. у Веограду, 23. Јуна 1895. За аредседника удружења иодаредседаик : Тоша СелесковЈгћ с. р. Пословођ: Милорад Рувиди-ћ с. р. Чланови одбора : Чланови удружења : H. И. Стаменковић С. р. овлашШи од скџиа, да резолуВ. Тодоровић С. р. цију потиишу: I. Станковић с. р. Н. Манојловић с. р. В. Н. Вуловић с. р. Миша Николић с. р. Светозар Ивачковић с. р. Јован Смедеревац с. р.
0ДГ0В0Р ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ Господо одборници. Чули сте резолоцнју инжињерског удружења као и акт, којим се вама, госиодо одбориици, спроводи поменута резолуција. Чули сте. госиодо, оптужбу, која се резолуцијом и сироводним актом товари првенствено на ггодписанога и по том на вашу комисију и њену господу инжињере, комисију, којој сте поверили нроучавање понуде 0 зајму и распис сгечаја за израду кеја, антрпота и канализације вароши Београда. Остављајући вашој комисији, да она, ако за пужно нађе, каже коју реч у своју одбрану, остављајући непристрасним судијама, да они, у овом делу ваше ломисије потраже све оно што је не патриотско, несрпско, несгручњачко. као и оно, што је умесно, истипито, остварљиво и патри-
отски, те да п они свој суд о томе донесу, ја вас молпм господо одборници, да ми, као нредседннику општпне и председнику те ваше комисије, дозволите, да пред ваш суд изнесем разлоге који су ме руководили у тој ствари, молећи вас, да их одбацитс ако их за неумесне нађете а да их вашим вотумом утврдите, ако нађете, да сам у овој целој радњи умесно ноступио. Али ире тога, дозволите ми да одбијем нападе, који су управљени на целу вашу комисију а поглавито на мене лично. Резолуцијом се замера општинском суду: 1., што пре извршења великих радова није јавном утакмицом дато српским инжињерима ирилике, да својим радом притеку у помоћ својој отаџбини. На ту оптужбу г. г. одборнпци имам да одговорим ово: Општина је у своје време, у 1890 ој години, на основу рада једне саоје комисије, дала без конкурса једновремено израдуплана за канализацију г. г. Оскару Смрекеру из Манхајма и Хобрехту из Берлина. На основу ова два плана дато јо грађевин. оделењу коме је тада био управник садањи потпредседник инжињерског удружења г. Селесковић, да изради детаљан пројекат. ГГа и ако је грађевинско оделење имало сасвим одрешене руке да овај нлан изради ио своме нахођењу, да на њему примени све знање свога стручнога управника и инжињера илп да узме у иомоћ још кога од српских инжињера, и ако је имало времена око две године, опетјеиовајпосао, израда детаљног плана за канализацију, на основу она два генерална, сигурно у интересу подизања „светлог имена српских ицжињера" дат у израду само једном лицу и то странцу Марешу, да га изради он. поред толиких стручних инжињераа нарочито поред „стручног" управника грађевин. оделелења, при чему му је још стављено неограничено на вољу, да се шета по Европи где хоће и колико оће и да се о српском трошку учи. Из овог ћете г. г. одборници увпдети да су српски инжињери, а нарочито садањи њени преставници, којима је сасвим неогранпчено била стављена на расположење израда плана за канализацију, имали доволшо и прилике и времена да своје стручно енање покажу, светло име српских инжињера подигну и својој отаџбини помогну. Зашто то они нису учинили као и зашто први планови нису дати у израду конкурсом то ће ваљда знати тадањи управник грађевинског оделења а садањи потпредседник инжињарског удружења и главни покретач ове резолуције. Садањем се представништву општине дакле не може нребацити да није дало прилике срнским инжињерима да своје знањепокажу. Онису прилике и времена имали сувише. Овом приликом морам да поменем и једну жалосну истину, да грађевинско оделење није могло позватим експертима да даде никакве тачне податке; чак ни коту највише воде нису имали, но се морало ићи у Земун и тамо сазнати Ову замерку најмање имају права да чине садањи преставници инжињер. удру-
жења и с тога, што су они, као чланови комисије за водовод, навели пре неколико година општину, да израду пројекта и руковање грађењем водовода устуни испод руке, без конкурса, једном странцу Оскару Смрекеру из Манхајма. Па не саме то но је и после свршетка водовода задржат једну годину дана да уреди ексилотацију и да руководи годину дана, па да све готово и уређено преда надзорној комисији, односно новоностављеној управи водовода. Где је тада било инжињерско удружење да против тога дпгне свој глас и узме у заштиту „светло име српских инжињера", које његови садањи претставници тако спекулативно експлоатишу. Тада су као преставници српс. инжињевства били ови исти садањи а они су, као чланови водоводне комисије, и предложилн општини да израду пројекта и руковање грађењем уступи Смрекеру без конкурса. Тада то није шкодило „светлом образу српских инжињера", чији су они тада преставници били! Српски инжињери грађевин. оделења, којима је старешина био садањи потпредседник инжењерског удружења, нису знали ни цеви да полажу по нивелети и регулацији већ су у улици - Кнез Милошевој после утврђене нивелете цеви и хидранте тако мећали да су се после морали мењати, па су с тога и саму нивелету еамовољно мењали без знања и одобрења и суда и одбора и грађевинског савета. На тачку 2-гу резолуције, да је суд онаквим расписивањем стечаја навалице ишао на руку некој груии са којом је већ раније преговор вођен и уговорено и грађење и Финансирањо, те се стечај само рго 1оппа расиисује, или да општина није на чисто са обимом израде пројекта нити са важношћу објеката који се у израду дају, имам до одговорим ово: Рок у стечају остављен за израду пла нова довољанјеза спремне и вредне инжињере, који су вични онаквим радовима и не уче се тек њима, јер се овде планови не раде сасвим изнова,|него се већ постојећи п-"анови имајуда у неколикопрераде идопуне и то по познатим и датим упуствима. Кратким роком хтело се да се планови што пре добију, како би се преко зиме могли прегледати и припреме за рад учинити, те да се на пролеће са самим радом отпочне. Кад би овај рок кратак био, он би био подједнако кратак како за српске тако и за стране инжињере и предузимаче. Нашн су стручњаци још у томе бољем положају за конкурисање, што су им све нрилике И сви податци много боље познати но странцима, те се могу одмах, без предходних студија прилика и услова и прикунљања података дати на посао израде пројекта. Нарочито садањи преставници инжињерског удружења морају имати све податке до најмањих ситница, јер су они били у свима могућим комисијама по овој ствари, руководили су предходним радовима при прикупљању података за канализацију и нод њиним „надзором" и „упуствима" Мареш је израдио плад који служи за основу кон-