Београдске општинске новине

Год. ХШ.

- 135 -

Број 38.

пре но што завршим и пре но што ви донесете вашу оцену по овоме предмету, ја бих вас молио, да ми поклоните још мало пажње те да изнесем пред вас разлоге, који су руководили суд и вашу комисију, да потражи мнетг.е код страних познатих стручњака, и да се њиховим знањем и саветима руководи све до свршетка радова: 1. Инжињерско удружење лепо говори о светлом имену српских инжињера, о спреми, способности, пожртвовању и патриотизму њиховом. Ја сам господо готов да то све верујем код свих српских инжињера.Ј само на жалост морам да приметим да та изврсна својства српских инжињера нису стављана на пробу од стране општине, баш онда, када је данашњи подпредседник инжињерског удружења г. Тодор Селесковић имао великог и скоро пресудног утицаја на општинске техничке послове. Ево примера : комисија предлаже, општински одбор усваја, да се израда планова канализације повери двоици стручњака, и налази два странца : г. г. Оскара Смрекера из Манхајма и Ј. Хобрехта из Берлина, да те планове израде. "Та господа поднесу општинн два плана разно схваћена ; друга комисија из та два плана изводи принципе за трећи комбиновани, суд их усваја и поверава израду тога комбинованога плана г. Марешу из Граца. Комисија налази да те планове треба да изради грађевинско оделење и за то му се дају потребни инжињери и вотира нужна сума. А г. Т. Селесковић тадањи шеф грађевинског оделења, у местода ангажује српске инжињере, да они овом приликом укажу услуге својој отаџбини и докажу странцима да и српски инжињери могу много што шта урадити, — он у место свега тога ангажује за израду планова за канализацију поменутога господ. Мареша по свој прилици за то „да не понизи светао образ и добру спрему српских инжињера". По савету г. Селесковића општина је допустила г. Марешу да те планове ради изван Србије, и они не би никад били ни готови, да нисам ја навалио да се они сврше и против воље г. Селесковића дозвао Мареша из Граца да их овде изради. Од 1892. године па до Марта 1895. године г. Мареш је развлачио израду ових планова са подпуним знањем г. Селесковића. Ја чак могу и признати да је г. Селесковић виргуоз у грађењу планова за канализацију али се морам чудити како је могао допустити да овај странац на штету светлог образа његовог и на штету касе општинске овако дуго прима по 500 дин. месечно, кад је комисија по Селесковићевом предлогу оставила рок за израду тих планова не више од шест месеци. 2. Још је једном приликом г. Селесковић доказао своју највећу антипатију према српским инжињерима. То је било онда

кад је саветовао и успео да се израда планова са кеј повери истом томе г. Маре шу. И онда је он био шеф грађевинског оделења, па што није сам узео то да ради или што није дао једноме од оних у чије име сада говори ? Жалостан је то карактер кад говори према приликама, из ината заклањајући се за патриотизам и светло име српских инжињера. 3. Само извршење водовода даје довољно разлога суду општинском да се не ослања искључиво на знање српских инжињера у још тежим радовима него што је водовод, — канализацији и кеју. Из стручног извештаја од 31. Децембра 1894. год. видели сте господо одборници да су ланашњи представници сриског инжињерства на крају 1890. год. у очи пописа људства саветовали да се водовод гради за 40000 становника, колико је Београд имао још 1880 год., у место да су тачније податке прибрали и да су тражили пројект водовода за још толико становника. Само се по стручним појмовима господ. Селесковића гради тако монументална установа као штојеводовод за онолико становника колико је мислио да онога момента има. Међу тим шпекулативни странци на штету светлог имена ерпских инжињера граде водовод за популацију која ће после 20 — 30. година нарасти. Странац 0. Смрекер према овом „сруч ном" савету израдио је планове за водовод, И општина уздајући се у знања најславнијих српских инжињера поверава надзор над извршењем тих водоводних планова г. Селесковићу и др. Па ни то нису умели без погрешке да изведу. Нити је димензија главне цеви онолика колика треба за жељену количииу воде; нити је снага машина колику је Смрекер мислио, нити су цеви у вароши положене прома утврђеној нивелети у дубини која је потребна И г. Селесковић има образа да пребацује општини што у важним пословима тражи стручно знање а не ослања се на његову надувену сујету. Ово говорим на основу поменутога извештаја који је штампан свакоме од њих у руке предат још пре неколико месеци и чију садржину ни један од њих није ни покушао да обори, сем што је г. Селесковић, сигурно са увређеног поноса, у једном низу новинарских чланака хвалио се, да му у стручности и савесности нема такмаца и да је сваки несавестан и злобан који његов и његових комилитона рад критикује. 4. Има још један доказ, да г. Селесковић као општински инжињер није искусан у грађењу кеја. Тај је доказ сам кеј на Дунаву. Грађење кеја предпоставља код пројектанта знање највише воде која је до тад била јер кеј се гради између осталог и за то да се може обали приступити и онда кад је највећа вода; Међу тим Дунавски кеј не само да је прошле године био поплављен

него је прошлог пролећа била вода над њим за читав метар, ма да је стање воде ове године било незнатно веће него што је оно у 1888. год. било. Види се дакле да г. Селесковић није знао највише стање воде до овога пролећа, кога незнања је последица, велика штета по општину, јер је кеј скоро склон паду. Можда је ову грађевину г. Селесковић показао уваженом скупу инжињерском као доказ своје стручности кад је скуп онако одушевљено нримио пуно за готово што му је г. Селесковић против општине испричао?! Истиниту белешку стања воде за прошлих 10. година добила је општина на жалост од Земунаца, јер је у залуд тражила од општинских инжињера. Још би се много могло говорити о стручности садањих представника инжињерског удружења али нисам рад да вас морим оваком непријатном ствари. Но не могу пронустити а да не кажем ко су и шта су Чоке и Линдле1, које г. Селесковић назива самозваним стручњацима. Г. Чокеј је техничар, професор на политехници у Цириху, искључуво се бави грађењем кејова, исте је градио по талијанским и португалским пристаништима морским и речним и у пркос његове самозване стручности ни један.сеније срушио нити је поплављен. Г. Линдлеј, инжињер је, и стручњак у канализацији и то такав, да му је рускн Цар „на поругу светлог образа руских инжињера" поверио каналисање јјВаршаве и Тифлиса. Па ваљда и ми можемо веровати Линдлеју кад инжињери руске Имнерије могу трпети таку поругу за љубав његовог знања и искуства. Моје је мишљење да је инжињерско удружење овакав одговор заслужило; а на вами је господо одборници да и једно и друго хладно оцените и свој праведан суд дате Председник оиштиие; Мцјаило М. Боги&евЕЉ Одбор је општински у седници својој од 13. Јула 1895. год. решио: да се преко ове резолуције и спроводног акта инжињерског удружења пређе с презрењем на дневни ред, одобривши у свему извештај председника општине. Да се ово решење заједно са извештајем председника доставиинжињерскомудружењу као одговор на његову резолуциј/ и спроводни акт и да се све троје штамиа у општинским новинама.

ИЗВЕШТА Ј комисије одређене за преглед и оцену пројеката о Фондовима при општини београдској. Комисија наименована решењем суда општине града Београда 6. Фебруара т. г. АБр. 751. да проучи и оцени поднесене јој нацрте: 0 бОЛНИЧКОМ ФОНДУ, 0