Београдске општинске новине

Год. ХШ.

— 153 —

Број 35.

1 — Изкештај екслерата са прилозима; 2 — Цртеже иројекта за канализацију, које је израдио општинеки грађевин еки одељак; 3-ће Пунообвезна изјава о року у коме конкурент мисли да може азвршити горе поменуте радове. Разуме се по себи, да ће општина уступити радове и финансирање зајма ономе конкуренту, чија јој се понуда као најновољнија свидела буде, без пкаквих да,љих обвеза наспрам осталих конкурената. Напомиње се још и то, да планови и остала документа оних конкурената чије понуде неби биле уважене, остају њихова својина и вратиће им се одмах ио оглашеном резултату стечаја. Но наглашује се то, да ће општина имати право, да између поднесених јој пројеката по горњем програму, задржи за себе онај, који би од њене стране позвати вештаци као најповољнији препоручили. У таком случају исплатиће општина дотичном конкуренту, на име трошкова око израде планова и осталих докумената, суму која неће моћи бити већа од 15000 др. у злату. Елаборат конкурента са којим се погодба закључила буде, постаје од тога дана онштинска својина. При подпису уговора о зајму и радовима, којим ће се све појединости ближе одредити, имаће дотични конкурент да по ложи један милијун динара у злату на име кауције народној банци у Београду. Од суда општине града Београда 11 Јуна 1895 год. АБр. 3445.

ОИШТИНСКИ ПОС.ГОВИ

Исправка. У предпрошлп двв броја општинских новина штампани су пројекти за фондове, што мисли општина установити. Ме!)у потписима повереника, који су те „Еарловачна митроиолија" , како се и данае зове.^ 1 ) Новозадобивене земље пожаревачким миром, по предлогу привца Евгевија, добију засебну управу, ш буде уст&новљено Српско краљевство (<1а8 кош^геЈсћ бегћЈеп.) самосталво од Угарске. Ово „Краљевсто" протезало се од Тимока до Дриве, дакле у земљама давашње Краљевине Србије , а предео између Дрине и Уне буде приса једвњен Бијиичкој граници.( 2 ) За црквеног погдавира ове „краљевине" би утврђеа 10 септ. 1718 г. Мојсије ПетровиК. који је ту бао митроиолнт за време Турача. а Србима у „краљевини" буду признати „обичаји, ирава, статути, привилегије, саободе и прерогативе," које су имади њихови су народпици у наследним земл,&ма царскнм. Овим ]е установљена јоги једна грпска митрополија неаависиа од аећскот патријарха. Београдској матрополији, у црквеном по гледу, би потчињен и Тамишварски Баиат. Подеда православне цркве на две митрое полаје, нод вдадом бечког ћесара, „ниј('ј 8сћу?јскег Ј. Н. <Јг. Б1е Уеге1П1§. <Ј. зегћ. Ме1г. е(;с. 8. 5. (?) На истом месту, стр. 27!>.

пројекте израдили, да је бпо повереник Стеван II. Поповић, одборннк. Молимо пошговане чнтаоце, да приме ову исправку к знању.

ОПШТИНСКЕ ЈШЦИТАЦИЈЕ

По наредби суда општине града Београда, економно одељење држаће лицитацаје ниже следећих дана: На дан '26. Августа тек. год. од 3 до 5 сати по подне, другу лицитацију за издавање под закуп њиве општин. до „Убанлића винограда. Кауцнја се полаже 50 дин. На дан 30. Августа од 3—5 сати по подне, другу лицит. за набавку 15.120 кгр. мекиња за исхрану стоке рабаџијских општинских возова. Кауција се полаже 300. дин. На дан 31. Августа од 3—5 сатп по подне, четврту лицитацију за давање под закуп права на узимање одпадака од ђубрета. Кауцнја се полаже 80 дин. На дан 4. Септембра од 3—5 сати по подне, другу лицитацију за набавку 63.360 кгр. зоби (овса и јечма) за исхрану стоке општинских возова. Кауција се полаже 600 дин. На дан 9. Септембра од 3—5 сати по подне, другу лицитацију за издавање под закуп дућана код саборне цркве. Кауција се полаже 120 динара. На дан 15. Септембра од 3—5 сати, по поде, лицитација за издавање под закуп плаца општин. у жељезничкој улици, који сада држи под закун Милан Поповић трговац. Кауција се полаже 50 динара. одговарала нити историском и цравном ста њу ствари, ннт је пак задовољила жеље и наде Срба." Карловаччо] митрополији при пала су ова владичанетва: бачко, арадско, будимско, славонско, костајаичко и карловачко, ова митрополија названа је још и „ Славонском." А београдској митрополији: теиишварско , вршачко-карансебешко, ва љевско (шабачко) и римеичко, ова митрополија носила је назив неоаквистичка (но возадобивена). Првд је се простирала у Угарској, Хрватској и угарско хрватској граници; друга заузимаше Србају, Темишварски Банат и Маду Влашку^ 1 ) Мигронолит београдски Мојсије Петровић енергично је радио на добру православне цркве, као и свога народа. Још раније су Срба имали везе са руским царским двором, и изгледаше доиста да ће он нај више потпомоћи наш народ, а то се огледаше и у многим иоклонима и храбрењима којима цар Петар Велики обасипаше сриске манастире и духовнике, пао и везе Руеије са Црном Гором. Ну кад он 1711. закључм мир с Турском многе српске наде одоше ( 1 ). На истож месту, стр. 13.

На дан 18 Септембра од 3—5 сатп по подне, лицитацију за издавање под закуп чишћење димњака на зградама општинским. Кауција се полаже 100 динара. На дан 21. Септембра од 3—5 сати по подне, лицитацију за издавање под закун чишћење пијаца. Кауција се полаже 1000 динара. На дан 26. Септембра од 3—5 сати по подне, лицитација за повез општинских књи га, деловодних протокола, регистара п т.д. Кауција се полаже 50 динара. На дан 3. октобра од 2—5 сати по подне, за издавање под закуп права наплате таксе од фијакериста за стајање на (Ј)ијакерским станицама, Кауција се полаже 600 дпнара. На дан 10 Октом. од 2—5 сати по подне, за издавање под закуп права узнмања и продаје цубока од стоке, која се коље на кланицама општинским. Кауција се полаже 3000 динара. На дан 12 Октобра од 2—5 сати по подне, за давање под закуп права наплате таксе од акциза на пиће. Кауција се полаже 1000 динара. II дан 13. Октобра од 2 — 5 сати по подне, за давање под закуп права вађења леда са река Саве и Дунава у реону општине Београдске. Кауција се полаже 600 дннара. На дан 16. Октобра од 2—5 сати ио подне, за давање под закуп права наилате таксе за нродају бозе. Кауција се полаже 300 динара. Услови и остале погодбе могу се видети сваког радног дана пре и после подне у ветар, али ипак Срби не изгубише веоу у наклоност руску. Па и митрополит М ->ј сеј оде 1721. г. у Русију, где измоди у цара цравене књиге за 20 цркава, 400 буквара, 100 граматика и два учитеља, које је цар плаћао.^ 1 ) По повратку из Руеије Мојсије поради из све снаге да ее сједине обе митрополије. Томе је допри неиа и слабоет Вићентија Поновића, иитронолита карловачког. Оа покуша, да, као адмннистратор карловачке митрооолије, изведе аерсонално уједињење обеју митраполија. Ма да од сабора би изабраи за администратора, бечки га двор ле потврди. Неуспевши у томе, Мојсије се поче праближавати бечиом двору, а после смрти Петра Великог (16 јан. 1725), он са свим прекиде одношаје с Руоијом. Године 1725 уире матропозит Вићентије, а 16 Фебр. 1726. сазове се сабор( 2 ) за избор

( 1 ) На истом месту, стр. 18. (2) На том сабору бидо је чланова и ив „краљевине" Србије и то : владика ваљевски, игумани срнских манастира, оберкапетани из Параћина, Црне Горе, Гроцке, Чачка, Ћуприје и других места иа Србије, судија вароши Београда, судија из Гродке и најпосле обер кнезови смедеревски, пожаревачки и кдеиачки. (Ј -Ме Уегетц*. (1. еегћ, Ме1гор. е1;с. 8 85—36.)