Београдске општинске новине
Год. XIII.
— 154 -
рБој 34
у канцеларији економног одељења, где ће се и лицитације вршити. Ко жели примити се ових набавака или од напред поменутих права узети што под закуп, нека одређеног дана дође п лицитира. АБр. 4566, 4567, 4898, 4899, 4900, 4901, 4939, 4970, 4971,4972,4973,4974, 4975 и 4976. Од суда општине града Београда, 16 Августа 1895 године у Београду. 0 Б Ј А В А На основу решења одбора оиштине београдске, од 8. Августа 1895. године АБр. 4811, Суд општннски извештава све грађанство а нарочпто свињарске трговце. 1., да ће се на ошитинској кланици на „Јалији" од 20. Августа клати сваког дана од 2 до 8 часова изјутра по 100 комада свиња дебелих, које живе мере преко 300. килограма пар; 2 . да ће се примати на сместиште у оборе код кланице оваких свнња до 300 комада и број што се закоље моћиће се сваког дана доиуњавати; 3., На овако дебеле свиње општина неће наплаћивати касапску аренду, али ће наплаћивати кланичну таксу која износи 0.50 динара од комада; 4., Сопственици оваких свиња, који би желели да се неплаћањем аренде користе морају поднети уверење марвеног лекара, да су свиње зреле, дебеле и да се не могу •даље ранити, но да се морају поклати; 5., Лакше свиње моћиће се клати само за прераду меса и илаћаће и аренду и све остале дажбине; 6., Свиње, што не одговарају изложеним прописима а дотеране би биле из унутрашњости Србије, не ће се пуштати у општински обор, нити ће се клање истих допустити па ни за прераду меса; 7., Ко против овога поступи — биће најстрожије кажњеи и неће се моћн винге
новога мктроиолата. Сабор и не пркста да избере три кавдидата, но захтеву из Беча, већ сво-е пуверење поклони једноглаено Мо .јснју; вајпосле ћесар одобри самосталан избор ех 8рес1аН §'га1Ја само за овај нут. И сабор нонова једноглаено изабра Мојси ја аа митронолит:«. Наекоро следова и иотврђење од двора, а тим је извршсво уједињење обеју митроиолија , па како ј« Београд од стнрине био седиште архијепископа, то и митрополија карловачка би потчиљена. б8оградској( х ). И тако Срби добију једног митроиолита, да упр&вља њиховом црквом. Положај нашега народа под бечким ће сарима био )е врло тежак, јер су их еви биготни владаоци предавали Фаватазму је зувта. који су их нештедно гонили, а иису били у етању да их заштите од самовоље иађарских власти. Сае то дало је новода силиим тужбаиа од стране Срба, који су (') всћимекег Н. Ј. (3 г: Бје Уегехш^. <1. вегђ. Ме1гор. е(:с. 8. 45. — У овом деду верно је описан рад Срба на ујединењу беогрзд. и карловачке митроподије, као и сметље које су им и8 Беча чињене.
овом повластицом користити. Од суда општине београдске 18. Августа 1895 године АБр. 4943.
0 Б Ј А В А
Као сваке гако и ове годнне држаће се у општини вароши Неготине тродневни марвени панађур на дане 8, 9 п 10 Септембра ове године, на коме ће се поред стоке продавати и сви ово земаљски производи законом одобрени. Суд општнне Неготннске јавља ово свакоме ради знања. Од суда онштине Неготиш&е 10. Августа 1895 год. бр. 8730.
0 Б Ј А В А На дан 21. Августа 1895 год. држаће се у канц. суда општ. јагодинске усмена лицитација за калдрмисање нове пијаце пред општ. здањем. Површина нове калдрме изнеће 3800 квад. метара. Кауција положиће се пре лицитације у 600 динара према закону. Лицитираће се цена од 1 (једног) квад. метара. Услови могу се видети свакод дана у канц. суда овог. Позивају се сви лицитанти, да тога дана до1)У и лицитирију. Од суда општине јагодинске 7. Августа 1895 год Бр. 3896 Јагодина.
ОБ ЈАВА Господин Министар војени, претписом својим од 9. авг. 1895 год. ЕННо. 4039. наредио је, д а се цена сену и слами, што се кунује од народа у овд. војеном сењаку, не повишава. Ако би пак донос сена и сламе до краја овог месеца био слаб и не одсудно стали на бриник својих ирава. Бечки двор, да би Србе задовољио, изда 12 аир. 1727. Деклараториум — објашњење равије азданих цривилегија Србима — у девет тачака^ 1 ). Но у ових девет тачака Деклара торијума само се ограничавају повластице у раније даншм привилегијама. На то одговоре ( 2 ) 7 јуна две владике, једап архимаедрит, један нрота, три оборкапетана и други бирови, кнезови : београдеки, карло вачки, смедеревски, пожаревачки и ириш ки, „јер то узбуди њихову самосвет, они имађаху ограничена у Деклараторкјуму као опште народву ствар, на овог пута управе свој гњев и огорчење у нрвом реду на архијепископа митрополит«, кога оптуживаху за млакост при одбрави прквиЈегија. па чак и за саучешће у огравичавању тих привилегија"( 3 ). Но Мојсије се брзо оправда. АСрбинаскупштиниуправе молбу( 4 ) на цара, (') Вида у ивводу тих девет тачака у мало пре поменутом делу Швикерову на стр. 29—35 О Види то писмо у Летоп М. Срп., кљ. 123, стр. 108 -111. < 3 Ј 8 с ћ 1 с к е г v. Нј Ј.: Уегепп^. <1. аегћ. Ме1гор е1;е. 8.48. (*) Види ту молбу у Лет. М. Срп., књ. 124, стр. 153 до 156 и кљ. 125, стр. 112 -130.
довољан, онда ће се примање у овд. сењаку прекинути и наредити, да се сено и слама набавља у другим гарнизонима где га има јевтинијег. Ово се јавља интересованим ради знања. Из канцеларије комамде дунавске дивизијске области, 12. августа 1895. године ЕНо. 4473. Београд.
СТАТИСТИЧКИ ЗАИИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ Путнички саобраћај вароши Београда. У времену од 10. Авг. до 6. Авгус. 1895. год. допутовало 763, отпутов 758, Одкојихсу: а.) Пола : муш. 704, жен. 59, св. 763. б.) Вероисновести: православне — неправославне — мојсијевске — мухамеданске — свега —. в.) Постојбина: Србија 598, А.-Угарска 99, Босна и Херцеговин 12, Црна Гора 1, Турска 20, Грчка 4, Бугарска 7, Румунија 1, Русија, 1 Германија 8, Француска 1, Итал. 2, остале државе 9, ван Европе г., Занимање путника: Тежаци и економи 42, Занатлије 78, Трговцп 267, индустријалци 5, шпекуланти и иредузим., Гостионичари 26, Интелоген. и војска 193,. ђаци 29, раденици и иомоћници 19, Пиљари и бозаџ. —, наднич. и слуга 24. Из статистичног одељења суда оиштине вар. Београда 17. Августа 1895 г.
ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА да квартове : Савамалски, Теразијски, Варошки и Врачарски: 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом 0,25 д. 2. Од две шш три собе, са кухињом иди већег дућана са магазом . . . . 0.70 д.. 3. Од четнри или вшне соба са кухињом, од каоане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале . . . 1.50 д.
у којој пабијају Деклараторијум и моле, да се одрже привилегије за Србе с обе стране Саве и Дунава. Из те молбе вади ее да су Срби били евесни својих права и да нису никако донуштали, да им се та крвљу стечена права ограничавају. Очекујући да се уважи молба његових једновераца, Мојсије умре 7. авг. 1730. Сад наста хаое у црквенај унрави, јер владике не хтедну ее покоравати администратору. Овим се хтедоше кориетити Мађари, па да опет поделе митрополи]е. Ну будна свест срнскога народа и овде одржа нревагу, па на сабору од 26 Фебр. изаберу за митрополита Вићеатија Јовановића, са седиштем у Београду. Бечки двор нотврди избор, јер није сматрао за разумно да изазове „непријчтељство тако многобројног (пшнегозен)' и у крајњим гравицама насељеиог народа". (наетавике се)
УРЕДНИИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОИШТИНСКОГА СУДА Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСНА Штакп»рвј& С 'б«сбара Николића Горња Ј сеинсви улиц! бр У.едник >Р0Ш КУЗМАНОВИЋ