Београдске општинске новине

Год. ХШ.

— 164 —

Број. 38.

5., Који дугују држави порезе вигае од оног полгођа у коме се збор држи (члан 16. закона). Официри и војници стајаће војске не учествују у саветовању општинског збора (Члан 15. закона). Збор "ће се држати у здању општинског суда. Збор за бирање почиње у 8 сати из јутра а бирачи могу долазити на збор до 5 сати по подне, у које Ће време престати пуштање бирача на биралиште, али Ђе се притити глас од свију оних, који на збор до 5 сати буду дошли. Од 12 часова до 2 по подне масање Ђе бити прекинуто. Чим председник збора каже да је збор започет, бирачи Ђе (њих двадесет најмање) изабрати из своје средине два лица за чланове бирачког одбора. Од одбора придодати су у помоћ председнику збора одборници г.г. Сергије Станковић и Никола Бошковић. Извештавајући о овоме грађане београдске суд пх општински позива, да на збор дођу и испуне своју грађанску дужност АБр. 5608. 12. Септембра 1895. год. Београд. СЕКРЕТАР, ПРЕДСЕДНИК БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ. Урош Нузмановић с. р Мијаило М. Богн1%еви1* с. р.

НАР1ДБА У интересу здравља овдашњег грађанства и у интерееу ове опшине а на основу тач. 6. члана 34. закона о општинама, последње аленије тач. љ. чл. XVIII. правила за слободно клање стоке п продају меса у вароши Београду и атару бео градске општине, као и наредбе Управе града Београда, ЛБр. 683. и 796. од ове године, Суд опттине града Београда наређуј е: I. Да од 15. Септембра 1895. године, поред месара јо.ш и сва она лица која кољу стоку за распродају, као: кафеџије, гостионичари, механџије, кувари, печењари и други, врши клање стоке на општинским кланицама с тим, да се имају строго придржавати прописа члана IV ог, У-ог. УП-ог и УТТТ-ог правила за слободно клање стоке и продају меса. II. Да се клање стоке на општинским кланицама врши у ниже означено време: Крупна стока (говеда) клаће се од 15-ог Априла до 1-ог Септембра, од 3 до 7 часова по подне, а од 1-ог Септ. до 15. Ап рила, од 8 ире до 4 часа по подне. Сит ни преживари као и свиње, клаће се од 3 до 8 часова из јутра, и то: од 15-ог

Априла до 1-ог Септембра, а од 1 ог Сепдо 15-ог Априла, од 8 пре до 4 часа по подне. Овим се одређено време за клање стоке, у члану Х1У. правила о слободном клању стоке, измењује. III. Да чиновник. одређен за наплату месареке аренде, изда клачима упутнице искључиво за клање стоке на општинским кланицама, а књиге, по којима су до сад даване упутнице за клање стоке ван општинских кланица, престају важити. Ко би се огрешио о ову наредбу, казниће се по пропису члана XVI. правила о слободном клању стоке и продаје меса у вароши Београду и атару београдске општине и по казненом законику. 0 извршењу ове наредбе имају се старати општински марвени лекари и надконтролор са особљем кланичног одсека. Од Суда беогродске оиштине 18 ог Ав гуета 1896 год. АВр, 6061.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ВАНРЕДНИ САСТАНАК 25 Августа 1895 год.

Председавао председник г. Мизаило М. Богићевик, ирисуствовао члаи суда г. Мих П. Живадиновић од одборника били : г. г. Младен Николић, Ђорђе Димитријевић, II. X Тома, М. Јовичић, Стев. II. Поповић, Никола Бошковић, Горчаков Миловановић, Љуб. Марковић, Вел. Ан-

тић, М. Крстић, М«!л Ж Маринковић, Си. X. Ристић Шокорац, Јарослав Безуха, Др. К. X. Николић, Зах. К 3. Поповић, Јов. Ристић, Благоје Милошевић, Ср. Ј. Стојковић, Јеротије А. Миливојевић, Ј олјф С. Јовановић, Михаило Михаиловић. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 24 Августа 1895 год. и примљен је без измена. II, По прочитању нротокола јшцит . АБр. 4896. држане за набавку дрва за огрев суда, његових оделења и основних школа, одбор је решио: да се набавка седам стотина шесдесет и гаест метарских фати букових дрва уступи Мирковићу и ЈГучићу, овд. трг. као најнижим понуђачима под прописаним иогодбама, а по цени од двадесет и гаест динара од метарског хвата. Набављачи биће дужни платити трошаринску таксу на ова дрва и одвући их на место где суд каже, о свом трошку. Исто тако биће дужни дати чиновницима на отилату букових дрва по 25 дин. м. хват са плаћеном трошарином али без подвоза. Дреглед, да ли су дрва сложена по прописима и пријем истих извргаиће се комисијски, у којој комисији да буду поред кмета и инжињера јога и ови одборници : Г. Г. Младен Николић, Михаило Крстић, Милан Ж. Маринковић и Никола Богаковић.

СРПСКИ У СТШЦИ ПРОТИВУ ТУ РАКА У в К 3 и С& НШДНШ СЕОМА У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРДВА У ДВА ДЕЛА напиоали Р. АГАТОНОВИЋ и П. М СПАСИЋ. (А^адемијски Савет Вел. Школе паградио арвом видовданском наградом оишт. београдскеЈ. Мото: „иора нам1, перестат1, вмтв умннми чужим'1. умомђ и славними чужош слАвот". КарамзинЂ—— (наставак) Ахиед Иуарилвћ с почетка је из Ру иелије надирао нреко Драгоиана Цари броду са 80 000 војника. Како у то вреие Секендорф беше заузет опсадои Ужицв, то он у иочетку септ. у брзо заузе Цариброд, који су Срби браншш, Пирот и Мустафа-иашииу иаланку ; затии се уну ти Еигиу. Генерал Докса (Т)оХа1), заповедник Ниша, са слабом носадои није имао куражи, да се одупре Турцама, и кад га

последњи славви Ћунрилић, — којега је последње дело заузеће Ниша — опседнувши исти 11 окт. понуди на предају, он после дужег саветовања са својииа 18. окт. 1737. пристаде на предају, под условои, да слободно изађе нод оружјем, као и да сви насељеници иогу такође изаћи, а за Србе, Грке и Албанезе уговори потпун опроштаЦ 1 ) Ћесаревци одступе Београду, где Доксу са оФицирима ухапсе, оптуже и казне сирћу за предају Ниша. Турци за њима дођу до Јагодине и ту у заузетој околине зазиме. Бидели смо, како су се свршила предузећа у Босни, а сад још да видиио, шта је с тимочкои војском под Кевенхилерои. Оставили смо га у Брзој Паланци, где узмиче нред Турцима, остављајући Тимочку крајину у намери да брани да Турци не продру у Банат. Кевеахилер се утврди у Радујевцу. Срби су при одступању били аријер-гарда. Код села Хусијана нападну их изненада Турца 29. септ. Овн их до чекају оштрои ватром, надбију и отерају до изнад села Брегова. Турци изгубе до

( 1 ) На иетом месту стр. 340.

3 000, а Срби до 500 мртвих. Кевенхилер у место да по варедби пошље номоћ Нишу, пожури се у Оршаву ( г ) Турци су за њима наглили узастонце, гонећи их без преотаока, да су Ћесаревци једва нрешли Дун&в код Кладова. ЈреИе оделење Ћесареваца у Влашкој нод Балисои било је поту^ено и Турци су иожурили, да предухитре Кевенхилера код Оршаве. Ћесаревци оставе на то иог.аде у Орш*ви и пожуре Теиишвару. Ну зииа прекиде даље ратовање, а обе ее противничке војске повуку у зии ске станове. Ове године много су срећније војевали Руси против Турака. У јулу геверал Минх са 60 — 80000 људи опседне Оџакое- 20000 турске носаде храбро се борида; али кад екснлодује барутни магазин, Турци се иорадоше предати; 100 топова, 30 застава, 9 тугова Русииа осташе, као ратни троФеј. Одатле су Руси с Козацама вијали крииског кана и заузели Влашку. Турци се користе овим одсуством њиховим, па 4 новем. нападну на малу посаду у Оџакову са 40 000 људи. Ну при једнои испаду ( х ) Серб. летопис, књ. 64. стр. 10.