Београдске општинске новине

Број 38.

— 165 —

Год. ХШ.

ш. Председпик извештава одбор да је некодико пута држана ОФертална лицитација за грађење општинских болница и да ни наједној није било лицитаната; Да су доцније поднели понуде предузимачи Савчић и Бекер и Димитрије Шиђански. По саслушању овога одбор је на предлог одбо]шик1! г. Др. Николе Хаџи-Николића решио : Да се грађење болнице одложи до дролећа идуће године; да ее преко зиме држи лицитадија за ове грађевине и да се комисијски понова цеди изабрано земљиште за ове гра !)Свипе или евентуално нов избор учини. Ово повереништво да саставља- ферант Баганц молбом АБр. 4815. молида му се ју г. г. Др. Никола Хаџи-Николић, Миха- за 0В У С У М У изда меница ' К0 Ј> би он есконтовао

комисије, по коме је концесионар могаозаЗдана по олујини довести инсталацију у исправно стање, — одбор је решио: Да се не уважи молба, концесионара за "осветљење и да се изречена казна у свему изврпш. VII. Председник извештава одбор да је Виљем Баганц лиФеровао водоводу Београдском цинкованих цеви за 5003 - 79 дин., која сума требала да му се исплати још Јула месеца ове године па то није учињено због немања новаца; да ли-

ило Крстић и Љуба Марковић одборници, Др. П. Стејић физикус Др. С. Анастасијевић управник болнице, Др. Д. Т. Николајевић шеф општ. санитета и општински инжињер. IV. По прочитању извештаја комисијских ГБр. 1392,1465,1452,1161, и 1179одбор је одобрио. одређене осе у улицама Космајској, Солунској, ЈБубовијској, Косовској и Даничићевој (Костиној.) V. Председник саошптава одбору да је надзорна комисија за осветљење и трамвај известила суд да према члану 41. уговора о вар. осветљењу општина има ирава да плаћа варошко осветљење са 5°ј 0 јеФТиније него што је уговором предвиђено зато што је концесионар утрошио на нри ватна освет. више струје него што је уговором предвиђено. Овај проценат вреди од 1. Јула до 31. Децембра тек. год. и износи месечно 333-33 дин. По прочитању тога извештаја АБр. 5055 одбор је примио к знању: Ово саопштење председника. VI. Концесионар за осветлење актом ТОБр. 121. ТЈЈажи да се ослободи казне за рђаво осветљавање вароши 27 а 28. Јула пошто се то десило услед непогода, што су бесниле 23 и 24, Јула. По прочитању тога акта и мишљења надзорне

и на тај начин подмирио своју потребу. По саслушању овога одбор је решио : да управа водовода изда Виљему Баганцу меницу са тромесечним роком од дет хдљада три динара и седамдесет девет дара за дабављени материјал цинковане цевп с тим да се управа водовода постара да ову меницу из својих прихода о року исплати. VIII У свези са решењем својим од 13. Фебруара 1895 год. АБр. 1426, одбор је на предлог нредседника општине а услед акта Управе Фондова АБр. 1866. решио :

АБр. 3153. за иросецање улице од палилулског трга до улице два Бела Голуба. Одбор је одлучио : да се овај предмет одложи док не дође на решавад>е извештај комисије о целокупној варошкој регулацији, што је већ стављено на ддевди ред. X. Председник извештава одбор, да је Задруга за подизање домаће индустрије актом својим јавила. да је израдила мустре за таблице за нумерисање домова и назив улица, и поднела исте на преглед, као и да је изјавила готовост да те таблице сама и намешта. По прочитању тога акта задругиног одбор је решио: да се за нумерисање домова и назив улица дабаве таблице од задруге за подизање домаће индустрије по поднетој мустри и под погодбама и цени означеној у њеном акту. Намештање таблица ових да се повери истој задрузи под надзором и руководством одборника г. г. Мих. Крстића, Спасе X. Р. Шокорца и Јарослава Безухе, суда општинског и једног ннжињера општинског. Цену за дамештање ових таблица да утврди ово одборско по вереништво.

да главни дуг Јанка Боше Управи Фондова од дванаест хиљада динара у злату, што је интабулисан на Бошином имању у Которској улици, а које је имање експроприсано за регулисање те улице, — општина односно регулапионд фодд прими на себе, а остатак до процењене суме да се исплати у готовом Управи Фондова за покриће неплаћених интереса и интереса на интерес на главни дуг Јанка Баше. Ова исплата да се учини из готовине регулационог фонда, што је на приплоду код Управе Фондова. IX. Председник износи понова на решење молбу Лепосаве Обрадовићке удове и осталих грађана

носаде, они се збуее и буду одбијени. Ово предузеће стало је Турке на 20 000 .људи. Тако се свршио поход 1737. год. срећно и славно по Русију.^ 1 ) Да оставимо бојно поље, на коме су се одигравали тако немили догађаји по Ћесаревце, па да потражимо посљедице његове аа судбу нашег народа. Ратови бечких ћесара крајем XVII и почетком ХУШ. ст. ва Балкану од врло великог су значаја по судбу нашег народа. Тако је значајан и овај до некле описани трогодишњи рат. Ну судба нашег народа у најцрњој слица показује нам се, кад хришћанвко оружје узмиче — ма да и од напретка Ђесареваца нсма по наш варод никакве користи, јер је то само аромена госиодара. Пример погрешнога рада патријарха Арсенија 1П, који на сиренске звуке из Беча оде са већим делом свога народа нод за штиту ћесара бечког, бежећи исиред криве сабље османдијске — постао је саблажљив. Арсеније IV. ЈовановиК Шакабента, који је 1725 г. поетао пећским патријархом,

буде позван од Ђесареваца 1737. г. да подиже народ против Турака. Он то и учини, надајући се, да се ослободи тешког јарма турског. Ну и он, као и Арсеавје Ш , није могао да увиди, ако се баш и ослободи Турака да је то еамо иромена господара, од кога се ишчакују нове патње и тешка искушења. Али кад Ћесаревци после малог успеха буду потисеути од Турака Арсенију IV. ееоста нзшта друго, него да за Ћесаревцима измиче испред Турака са побуњеном паством својим. После смртн Арсеаија Ш. митрополити Срба и даље су злвисили од пећских иа тријараха, гато бечким ћесарима еије ишло у рачун. И кад митроиолит, Вићевтије Јо вановић, умре 17 јунн 1737. г. они нреко војвих команданта позову натријарха Арсевија IV. да заузме управу цркве тамошњих Срба, надајући се уједво, да ће ое еобом довести већи број Срба, као и његов иретходник Арсвеије Ш., тто се и зби. Арееније дође 17. сеатембра у Беогрвд праћен од духоввика и зеатног броја српских и албанских бегунаца.( 1 ) — За

XI. Председник износи одбору на решење извештај комисије о регулисању сокачета на Косан: чићевом венцу. По прочитању тога извештаја ГБр. 842, одбор је репгао: усваја се у свему овај извештај коми сије о регулисању овог сокачета с тим да суд нареди лроцеду земљишта и доднесе одбору дсту на одобрење. ХП. По прочитању предлога економног одељења одбор је решио: да се путем лицитације продаду сви волови и воловска кола и да се за добивени новац купе коњи и коњска кола. БуШакабевтом дошао је и Атанасије РашковиА , ближи сродник Мојсија Рашковића, са 1 500 Срба, оставивпш четири велика окружја у Старом Влаху. За време свог ратовања војевао је јуначки противу Турака. Карло VI. 15 марта 1739 г. 1.остави га за нуковника српске народне војеке.(') Ту сеобу ево како онисује раванички летописац: „В тои рати (Ћесареваца с Турцима) аатриарх Арсение четверти аекски, даде се бегу, и сшним народ многи инноиџ многи, и владика нишки Георгие Поаовић( 2 ). (наставиће се)

(!) Нашшег V. Ј: (Зеасћ. с1, озт. КеЈсћез, В. IV. 8. 233—235.

( Ј ) 8сћу1скег Н. Ј, с1г.: РоШ. Оезсћ. с1, 8егћеп ш ХЈп^агп,' 8. 74—75. — Михаило, игуман манаетира Рако-

вице, причајући како је „в нуждном и ке.ечастном временн" побегао е братијом, вели: „Тогда и Оербским наш блаженеишии г-^ин аатриарх Арсении четвертии, с множествоем клера и народа сербскаго во державу цесарску (оставивше свОЈу землју и отечество) арибегли сут и . (Гласник. срп. уч. др. XX, 222 —223/. ( 1 Ј Р1 с о I Е. (ПавЈОвић Ст.): Срби у Угарекој, ка. I. стр. 124. — Серб. летопас, књ. 64. ч. I. стр. 23—24. 0 К. С. Протић у Годишњици VIII. стр. 308. вели: Иатријарх пећски Лрсеније Јовановић — Шакабента, митраполит нишки п белоцркв. Глигорије Поиовић, владика рашки и н. пазарски Дамјановић и владика ужжчки и ариљски Алексије Андрејевић, напустили су такође своје столице по приволевању немачких власти, па су се са многим српеким народом повлачили испред Турака уз немачку војску. — Али из записа на једној стихологији; Смирени митрополит нигики Георггш аодиисах ва лето ПЗв сеат. гсс". види се, да се нашки митрополит звао ТмрЏ (Гласпии 56. стр. 350>.