Београдске општинске новине

Год. ХШ.

- 186 —

Б рој . 41.

5., Који дугују држави порезе више од оног иолгођа у коме се збор држи (члан 16. закона). Официри и војници стајаће војске не учествују у саветовању општинског збора (Члан 15. закона). зити НЛ чдпп Г р , Лти 6 Аржати у злању ппштинског суда. Збор за бирање почиње у 8 сати из јутра а бирачи могу доласвиГу пниу Јп> м на о«™ "% П0ДН6 ' \ К0Је вр п ме , престати пуштање бирача на биралиште, али ће се примити глас од х ' к0 ^ и на 3 ®°Р Д° 5 сати буду дошли Од 12 часова до 2 по подне гласање ће бити прекинуто два лица за ч]ТноГбнрачиУв%а. Ше ^^ 360 " 3а!,0ЧеТ ' 6ИРаЧ " " е најмање) изабрати из своје средине Од одбора придодати еу у помоћ председнику збора одборници г.г. Сергије Станковић и Фердинанд Гозелт. звештаваЈући о овоме грађапе београдске суд их општински нозива, да на збор до1,у н испуне своју грађанску дужност АБр. 5608. 5786. „ 22. Септембра 1895. год. " • : Београд.

СЕКРЕТАР,

Урош Кузмановић

ПРЕДСЕДНИК БЕОГРАДСКЕ ОИШТИНЕ.

0. })

- Боги-ћеви-ћ е. р.

РЛД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ВАНРЕДНИ САСТАНАК 18. Септембра 1895 год

Нредеедавао председник г. Михаило М. Богићевић, присуетвовао члан суда г. Мих П. Живадиновић од одборник били г. г,: Михајло Михајловић, Живко Кузиановић, Са. X. Ристић Шокорац, н. Бошковић, Јарослав Бевуха, Јанаћ Костандиновић, Стева II. Поповић Јосиф С. Јовановић, Др, Н, X. Николић, Ферд. Розелт, Горчаков МиЛОЕаНОБИЈј. I. Нрочитан је заппсник одборских одлука седнице држане 11. Септембра 1895 год. и у одлуци КЊВр. 556, учињсна је допуна: Оба имања и А. Куманудијево што се за регулацију Поп-Лукине Јаворске и Лимске улице експроприше, и оно фондовно на углу Которске и Југовића, што се А. Кумануди додаје, да проценеједни и истипроцениоци, које ће полиц. власт на ново одР едити, II., По нрочитању молОе СоФије Милоша Бранковића, рођене Анђелковић, СБр. 14583, одбор је изјавпо мишљење; да се молитељици може дати тражено уверење о њеном породичном односу. III. Председник општине извештава одбор, да ће Његово Беличанство Краљ приспети у престо-

јнпцу из иностранства сутра 19. Септембра 1895 | год. у 8. часова из јутра и позива одборнике, да у то доба дођу на железничку станпцу и дочекају Његово Величанство. Одбор је примио к знању: Овај позив. IV. Председник опшгцне предлаже одбору, да дан збора за бирање одборника д заменика, одређеп решењем одбор. од 6. Сеит. 1895 г. АБр. 5608 одложи за који дан у октобру месепу, пошто ће до краја месеца септембра бити много грађана и пуноправни гласача на веџбању војеном. Одбор је, уваживши наведени разлог репгао: Да се збор за бирање одборника и заменика, одређен решењем одборским од 6. септ. 1895 и АБр. 5608 за 24. септ. о. г. одложи и држи на дан 5 октобра 1895 г. Да се о овоме извести и управа вар. Беог Р а Д« а. гр&ђанству' објаипти нарочитим" плакатима. Пошто је Никола Бошковић изјавио, да ће тога дана (5. Октобра) бити заузет послом, те неће моћи присуствовати збору, то је одбор на место његово одредио одборника г. Ферд. Розелта за помоћника председнику збора. V. Председник општине према извештају економног одељења тражи од одборакредит од 2718.70

дин. за покриће трошкова учињених око клања свиња трговачких, које су биле епремљене за. пзвоз па нису извезене због затворене границе. Одбор је решио: Одобрава се кредит од две хиљаде седам стотина осамна ест динара и седамдесет пара из партије за непредвиђене трошкове с тим, да предходно одборнипи г.г. Јосиф С. Јовановић Живко Кузмановић и Никола Бошковић прегледају поднете рачуне, што се овим новцем имају платити. VI. По прочитању протокола лицитације АБр. 5680, држане за сечење дрва за огрев, одбор јеодлучио: да се ова лицитација одбаци и друга распише. Суд општински да са протоколом друге лицитације погшесе одбору извештај, шта би сечење ових дрва коштало, кад би то сама општина извршила помоћу своје машине, свога мапшнисте и најмљених људи. VII. Председник износи одбору на решење молбу ЕснаФа-механско -каФанског , којом моли, да се њему уступи наплата акциза за 1896 год. за 12.000 дин. годишње нод погодбама, под којима му је ово право било уступљено за ову 1895.. годину.

СРПСКИ УСШИЦИ ПРОТИВУ ТУРШ У Б Е 3 И Ск Н&ррш СЕОБШ 1111НУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НДПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М. СПАСИЋ. (& "адемијски Савет Вел. Школе наградио арвом видовданском наградом оашт. београдскеЈ, Мото: „ПОРА НДМЂ ПЕРВСТАТћ БНТ1 УМННМИ ЧУЖИМЂ УМОМЂ И СЛАВИНМИ ЧУЖОК) СЛАВОВ". КарамзинЂ. (ваставак) Срем,( х ) Ну према различатим подацама тешко је одредита тачно број ироиалих Срба код Ваљева. Али је без сумње огроиан, јер разјарени Турци иису ништа поштедили,

( Ј ) Овако опиоује овај догађај Хамвр по Шмето-у /'Оевећ: д. оат. КеЈсћез IV, 336-337). Ст. отШумврскии о овом догађају вели: „па повиваније цесарско пође митрон. Арсеније Јовановић са 20 000 Христијана иа Ипска у наше (Ћесарију) стране; но Турци их сустигну, 18 000 сасеку, а остали са митрополитом ивбегну. (Серб, летоп, књ. 6', ч. I, 20). — Еп§е1 у својој историји Угарске вели : „2ц Епс!е 1737. еп!кат «1ег МеЈгороШ Агвепгаа ЈоаппотИвсћ тН у^еш§еп АШапеаегп оЛег С1етеп1Јпегп (1ев

што им је шака иало. ЦиФру од 80 000 можемо узети као приближно т &чну рачу вајући ту све Србе, који падоше од оштри це криве с*бље осианлијске, које у ратовању с њииа, које у бежању с аатријархом. Ну оставиио патријарха у Веограду и вратимо се бо.јном пољу. Док су зими 1737|8 г. мировале главее војске и вођеаи уза

ЛУиЉ (1ег Тћигкеп пасћ Ш§агп (Оевсћ. (1. ип^. ЕеЈсћа, V 287.) На другом једиом месту вели : „Зигсћ Ше УепуешЈипј; Дез ЕгаМасћоСв уоп Јрек Агаепшв ЈоћапоуЉсћ, зоИеп 1788 (треба 1737; 20 000 АШапег ииД Вовшег (!) пасћ Југплеп ић.ег91еае1п, \уиг(1еп уоп Дег Тигкеп еЈп^ећоИ; шк! Ш:.аиГ 1200 КорГе. . 1нес1ег§етасћ4. (А11§. ^УеШи^опе, III, 443.) А. Рапке вели : „Кад Аустријанци 1737. г. наново ударише на Турску, подизке се Срба и Арбанаса до 20 000 на сеобу, али их Турци стигну на Колубари и све носеку |Србија и 'Гурска у 19 веву срп. превод — стр. 24). — В. С. Караџић о овом догађају вели: „Патријарх Арсеније IV. Јовановић на позив Карла VI. подигне народ да бежи, но то опазе за раније Турци, много народа поробе и побију, него што побегне на ову страну. Сам натријарх кавује, како 'е на Божић у Карловцима снио. да 1 ог тражи 80 000 дуцга, које су ради љега изгинуле. „Давица", са 1827 год. етр. 76—77.) Д р. Фр Рачки веди .• Под патријархом Арсенијем IV. Јовановићем и владикама : нишким, новопазарским и ужичким остави множина Срба поречје биначке Мораве, но Турци их опазе и исеку на 80 000. (Кпргеушк год. П. стр 337.) — Давиловић овако описује овај догађај: , Аустр?јске војске уђу у Еиш и Ужице, али се одмах врате, а оне Србе, што се покушаше иселити под патријархом Ареенијем Јовановићем казне грозно, једва патријарх с малим бројем иређе у Срем. Дејанија к истор- Срб. народа, стр. 145.

лудни нреговори о миру, сраока војска у околани Ужаца није мировала, већ је чешће испадала и чннила штете Турцима. Јован ЂурчиА , капеган Срба са 450 војника иође у јаауару против Раче, где су Турци спремали и.ч Босне материјал; на Дрини растерају 150 Турака, који су чували стражу и упиште им материјал. При повратку у Уж*пе сукобе се с 200 Турака, који су прешли Дрину ; 60 убију и више њвх ране. За тим заиале у Крени велики хае, који је служио Турцима као магавин.^ 1 ) Крајвм аорала 1738 г. Али паша босански учини испад на Шабац, опустоши Нрњавор и Вељину. Но у шабачком округу вузбије Га сриска еародпа војска. Белербег Ибрахимпаш» сд Мухамедом, капетаном зворничким, наиадну са 15 000 босанских Турака на Ужаце; у иуту освоје Ложегу и Чачак.( 2 ) Посада Ужаца од 200 Немаца и 150 Срба одуире се с почеткв, али кид Турци довуку тоиове и сруше кулу, посада се мора де пргдати са слободним одласком. За тии су Турци наиали и освојили Рудник, па

(!) БЈе ЕгетШ^е ТћеИпићте е1с. 8. 262—2бЗ. (■2ј Цаттег V. Ј: Оевсћ. 4. оат. Кегсћеа, В. IV. 8. 345