Београдске општинске новине

Б рој 41.

— 187 -

Год. ХШ.

По нрочитању те молбе АБр. 5534. одбор је решио: да се ова молба не уважи. Да се наплата акциза за 1896. год. изда путем лицитације. Суд општински да изради и пропише погодбе, под којима ће се ова наплата вршити и под закуп дати. VIII. Председник извештава одбор, да је Фердин. Бајмел лре извееног времена нодигао парницу нротив општине због накнаде штете, учињене на његовој кући нивелисањем балканске улице да је сада поднео суду предлог, да се са општином норавна. Одбор је решио: да се понуда за равнање с Фердинандом Бајмелом одбаци и да се парница са њиме продужи код надлежних судова. IX. По иречитању протокола лицитапије ГБр. 1642, држане заоткоиавање н калдрмисање Авалске улиие, од^ор је решпо ; да се откопавање земље у Авалској улици устуни по прописаним погодбама Ни коли Илићу по један динар и петнаест пара од кубног метра; остали радови да се устуне Јакову Дамјановићу, по проиисаним погодбама а по цени и то: за кварење стајре калдрме до четрнаест пара од квадратног метра; за кварење н намештање старог ивичног камена по четрдесет и девет пара од курентжог метра; за израду калдрме са старим каменом са додатком песка по један динар о д квадратног метра; за намештање ивичног новог камена по седам дивара од курентиог метра; за израду нове калдрме од ломљеног камена по три динара од квадратног метра. X. На предлог неколицине одборника, одбор је решио: да се још ове јесени постави тротоар у Кастриотовој улици, где са нема н да се за овај иосао распише лицитација.

XI. Неколицина госиоде одборника предлажу да се још ове јесени тротоаришу Скопљанска и 2 Јаблана улица. Одбор је одлучио: да се решавање по овоме предлогу одложи до прве седнице за овом. XII. Председник износи одбору на решење понуду Ђорђа Николајевића-Хаџи овд- трг. за откуп његовог плаца у Кастриотовој улици званој Германова башта. По прочитању те ионуде Одбор је одлучио : да суд општински поднесе одбору извештај, да ли је овај плац потребан општини и зашта би га општина могла употребити. хш. Одборник г. Никола Бошковић подноси писмени акт у коме излаже неуредности општин ских чиновника односно извештавања грађана за давање војене коморе. По прочитању тога акта председник је одговорио: да општински чнновници у овој ствари нису криви, јер се је лично уверио, да су радили као што треба, већ да те неуредности долазе отуда, што разрез коморе није грађанству у своје време објављен. XIVОдборник г. Герчаков Мнловановић пита, да ли је уговорено, да се калдрма у Тимочкој улици гради земљом или песком. Председник је изјавио: да ће ствар извидити и упутити предузимача да калдрму гради по прописаним погодбама.

0 Б Ј А 8 А

ФЂБр. 5883. наређењу г. команданта дунавске дивизиске области од 12. прошлог месеца Бр. 5051. и наређења команданта УП. пуков. округа од 29. тек. месеца Бр. 8043. позивају се на тродневну смотру и прозив, сви резервисти са комором свију тединица редовне војске, који ове године нису нити општим нити поименичним позивом звати на веџбу у Зајечар и у Београд. Сви обвезници од 20 до 30 г. старости као и коморе свију родова оружја осталих јединица, који су пописати у редовној војсци, без обзира на године старости, имају доћи на батаљоно збориште и на тркалиште 11. Октобра ове године у 7. сатн пре подне, а прозив и смотра вришће се: 11. 12 п 13. истог месеца, Од суда општине града Београда Бр. 2238. 30. Септембра 1895. године у Београду. СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ

На основу пајвишег наређења, од 31. Јула тек. год. ФЂБр. 5744. претпису г. министра војног од 6. Августа ове год.

Путнички саобраћај вароши Београда. У времену од 21. Септ. до 27. Септ. 1895. год. допутовало 922 отпутов 799, Од којих су: а.) Пола: муш. 762, жен. 36. б.) Вероисповести: православне — неправославне — мојсијевске — мухамеданске — свега —. в.) Постојбина: Србија 608, А-'Угарска 107, Босна и Херцеговина 13,ЦрнаГораЗ Турска 36, Грчка 3, Бугарска 3, Румунија 6, Русија 1, Германија 9, Француска 1, Итал. 2, оетале државе 5, ван Европе 1, г., Занимање путника: Тежаци и економи 56, Занатлије 76, Трговцп 354, индустријалци 3, шпекуланти и предузим. 6,. Гостионичари 17, Интелоген. и војска 109,. ђаци 46, раденици и помоћници 56, Пиљари и бозаџ. 6, наднич. и слуга 30. Из статистичног одељења суда општине вар. Београда 23. Септембра 1895 г.

одатле чешће взлетали ради пљачке и пустошња ( Ј ) 0 сличаим иевадима ево шта веди наш легопиеац : Сее зите (1738) иочеше кавгу Нетци с Турчином, иослаше патане србске, и поарагие Лешницу, и уаалише и многе Јурке иобише и многи илен добише патане. и аидуци, бист комендат иред нима Вук Исакович обергичер, и Трифон капетан Исакович; иаки сее зиме 1ур ска чета разби катане бачке, у селу Ба дани, неке исекоше и ирочее заробише; ту и каиетана Раку заробише. бист из 1ако ва; и одведоше их везане у Зворник град, а главе аидучке, кои су иогинули иометаше на коле\ тогда великарадост бист Јурком."( 3 ) Главие војске и турека и ћесарека снре мале су се преко целе зиме. да па лето пеодуже неприЈатељства. Обе вијске им><ле су више бојишта. Б сапцч су, као што смо видели, оиериеали против Ужица. Шаа ца, а од чести и Срема. Против њих јс стајтла ерпска варсдна војска, која је бро јала на 15 000 људи,( 3 ) и Ћчсаревци под

(') Годишњица IV. Чупи^а, кљ. VIII, стр. 324—325. ( 8 ) Гласник срп, уч. др. кљ. XX, стр. 12. ( 3 ) С. Ггазег: Истор. рата у Босни 8а време 1737—39 (енглески) стр. 3. — Годишш Н Чупићр, кк>. \ Т Ш, стр. 309

Хандбургхаувеном; усљед чијег доласка су се босански Турци новуои у унутрашњост Босне. Главни зааоведнак Ћесареваца је принц Лотриншки Фрањо и Кенвгсег; за тим маршал Валме и генерал Најперг. Најважнаја ратовања у свој години вођена су у Бапагу оке Мехадије и Оршаве, у Србији и на хрватској граници. Ћесареваца је бало на 100 000, а уз њих 27 000 Срба, које пешака, које коњаника. Ну целокунан број српскз народне војске износио је б«р онолико, колико је био „целокупан број немачке војске ако не и више." — У Марту видивски н&жа удари ва 20000 војни ка, оикоди Мехадију , нуковник Пиколомиаи иреда је са слободвнм изласком; с њиме је било 5 000 Срба. Турци ударе и ва Ор шаву , али не усиу. Јула 4. 1738. сукобе се обе главне војске код места Корније близу Мехадије Ћесаревци изгубе преко хиљаду људи, јер Турци с иочетка продру дубоко у положаје њихове; ну кад им дођу сдморне чете, они аобеде и погоне Турке. Ови оставе за собом еедам тоаова и 1 200 одсечених протизничких глава. У овој битци Ђесаревци изгубе три аут више војсде, но Турци. После овога Мехадија

се преда, а Турци нааусте опсаду Оршаве, оставивши многу муницију, пртљ*г са 64 тоаа. Но како је велики везир раније дознао за недаћу турску код Мехадије и Оршаве, крене се брзо из Ниша преко Књажевца, Новог Хана и Видина Оршави, где изненади авангарду Ћесареваца. У сукобу 12. Јула Еесаревци умакну; њихови командавти нарочито су се одликовали у бежању. Оставивши малу посаду у Мехадији, они се утврде с оне стрвне Беле Реке. Турци су се за њима узастопце кретали вијајући непрестано. На скоро заузму по предаји и Мехадију и Оршаву. Код Веле Реке отвори се Ворба између Ћесареваца и Ј *едног одељења турског од 12 000 вој ника. С почетка напредоваху Турци, али их позаднаца снажно дочека м одбије.

(наставиће се)