Београдске општинске новине

Год. ХШ.

— 194 -

Број 43.

дужно да стави на расположење војеној властн, кад затреба, једног теглећег коња н једну саку. VI Председнпк износи одбору на одобреље решења судска АБр. 5994 и 5995: по којима се има илатитп Илији Стојановпћу, Мнхајлу Чеху п Петру Ђорђевићу овд. кочпјашима сваком по сто двадесет динара и Светпславу Ј Димитријевићу овд. кочпјашу сто тридесет п два динара, које је суд општински најмио, да у место давалаца коморе : Рпсте Миленковића, трг.; Ристе Петровића, бакалина; Јована Митрпчевпћа, саветника и Петра Михајловића, каФеџије код „Солуна" иду на војено вежбање са својим колпма, па да се горње суме од именованих обвезника за давање коморе наплате екзекутивнпм путем и унесу у ка<-у општинску. По прочитању тих решења одбор је решио: одобравају се у свему ова решења с тим, да се издатдн ови учине из партије за непредвиђене трошкове а наилаћен новац унесе у исту партију ради олакшања. VII По прочптању протокола лицитације држане за повез књига општинских АБр. 5986 одбор је решио: Да се повез општинских књига уступи Петру Павловпћу књиговесцу овд. по ценама означеним у овом протоколу. VIII Сходно решењу одборском од 11. Септембра 1895. год. АБр. 4440 грађевинско оделење подноси накнадни извештај о томе колико се има уступити земљишта фондовног Драгутину Стаменковићу а колико се од њега има експроприсати; исто тако поднео је Драгутин Стаменковић накнадни акт, којим објашњује своју прву молбу под АБр. 4140. По прочитању тога извештаја ГБр. 1659 и накнадног акта АБр. 5709 п проиене од 13. Јула 1895, год. АБр. 4440 одбор је решио: да се плати Драгутину Стаменковићу за експроприсаних сто педесет и четири квадратних метара и деведесет и пет сантиметара по осамнајест динара квадратни метар две хиљаде седам стотина осамдесет девет динара и десет пара и за порушене

зграде (73 - 35 □ м. по 20 дин.) хиљаду четир стотине шесдесет седам динара, свега четири хиљаде две стотине педееет и шест динара и десет пара. Да се уступн Драгутину Стаменковићу као првом и најпречем суседу фондовно земљиште што се до његовог плаца налази и које мери хиљаду две стотине и шест □ м. и осамдесет и пет □ с. м. по седам динара свега за осам хиљада четир стотине четрдесет седам динара и деведесет и пет пара. Да му се на уступљено земљиште изда тапија а издатак и примање да се учини на терет и у корист регулационог Фонда. IX * Председннк извештава одбор да се на расппсани стечај прпјавплп ови кандндати за општинског лекара : Доктори целокупног лекарства: Васа А. Димнтријевић, Ђока Николић, Јован Пелнарш, Гпга Цермановић, Коста Динић, Милан В. Васић, Михаило Петровић, Ројислав Ж. Ђорђевић, С. Шрага и Аврам Ј. Фаркић: позива одбор да од пријављених изабере једног за општинског лекара. По саелушању овога одбор је тајним гласањем са 9 гласова против 13 (од којих су добилп Коста Динић 5, Мплан В. Васић 3, Аврам Ј. Фаркић 3 и Ђока Николић 2, — двојица нису гласалп) изабрао : за општинског квартовног лекара Др. Војислава Ж. Ђорђевића. Да се уведе у дужност кад министар унутрашњих дела изјави да изабрани има квалиФикациј е за општинског лекара и да му од тога дана тече буџетом одређена плата. X Председник извештава одбор, да се на расписани стечај пријавилп ови кандидати зауправника грађевпнског одељења општпне београдске инжињери: Душан Нинковић, Велимир Антић, Владимир Павловић, Коста Јовановић, Рака С. Мутавџић, ТриФун Анастасијевпћ, Свет. Јова новић, Коста Живковић и Димитрије Т. Леко. Позива одбор, да од пријављенпх изабере једног за управника грађев. одељења општ. београдске.

IIо саслушању овога одбор је тајним гласањем са 14 гласова нротив 7 (од којих су добили Душан Нпнковић 1, Влад. Павловић 2, Коста Јовановић 3 и Рака С. Мутавџић 1 — тројпца нису гласали) изабрао: за управника грађевинског одељења општине београдске Велимира Антића, инспектора мин. грађевина. Да се уведе у дужност кад г. министар грађевина изјави, да изабрани има квалиФикације за општинског инжињера и да му од тога дана тече буџетом одређена плата. XI Предеедник пзвештава одбор, да је надзорнпк општинских добара Коста Михајловић умро и да би требало на место његово друго лице узети, с тога предлаже три каидидата, који би по мишљењу суда могли одговорити овој дужностп. Одбор је од предложених кандидата Дим. Јовановића трг. Петра Војиновића пензионара и Јоце Божића, бив. надзорника општинских добара, већином гласова изабрао за надзорника општ1 нских добара Јована Божића са платом која је буџетом одређена и која ће му почети тећи кад на дужност дође. XII Председник представља одбору нотребу, да осветљење улично треба раније палити а доцније гаситп што ће коштати впше од уговорене годишње цене за осветлење. По саслушању овога и по прочитању акта комисије за осветлење ТОБр. 140, одбор је решио: одобрава се, да се улично осветлење раније пали а доцније гаси према потреби и вишак ца се плаћа из партије буџетом одрећене. Надзорна комисија ће рачуне о вишку утрошене светлости овера вати према уговору. XIII Одборник г. Никола Бошковић примећује, да вода са имања Петра Д. Видаковића плави општинско земљиште, дато опанчарима под закуп и да га закупци не могу да уживају како пмају права; даље саопштава, да је Петар Д. Видаковић, оградивши то своје имање заузео општинског земљишта. и слободе, за примиње у грађанска права државе морали су провести више од пола столећа. Црквену организацију успели су, да доведу у ред и корисну правилност тек после многих тешких и неуспешних покушаја.^ 1 ) У октобру 1740. г. умре ћесар Карло VI. последњи прави Хабсбурговац, у мушкој лннији а на престо ступи кћи његова Марија Те/резија , за коју је још раније с великим тешкоћама, путем прагматичне санкције, добио признање, како од поданика тако и од страних влаДара. Али ови последњи, као што ћемо видетп, чим Карло VI склопи очи, поведу рат за наследство аустријског ирсстола. Марија Терезија, ступајући на престо, да би добила признање од Турака, мораде им чинити неке уступке, па 2. марта 1741. г. закључи засебан уговор о острвима на Сави и Дунаву. По том уговору повраћене су границе карловачког мира на Уни. Дунавско Велико Острво (према граду Београду) буде до половине опустошено. Циганлнја острво у Сави и ова дунавска острва: РаУ12-а, Кисељево (КлзПоуа), Грочанска ада (') 8ећго1скег Н. Ј Аг БЈе Уегепп*?. Д. аег!). Ме(гор. е4с. 8. 109-110.

и заузе Јаш, где задобије много троФеја.^ 1 ) Овај успех Руса јако забрине Турке, да они не продру преко Дунава, с тога су и журили, да закључе примирје с Ћесаревцима, да би заштитили Дунав, јер Најперг углави, да ће мир потписати, кад се Турци и с Русима измире. После дужег преговарања 18. септем. би нотписан београдски мир , по коме Ћесаревци изгубе Београд и сву Србију до Саве и Дунава, део Босне преко реке Уне и Влашку с неким градовима у Банату.(-) Руси добију слободну пловидбу и подизање Флоте, као и један град на Кубану, а Азов порушен и остаде такође њима н буде им призната царска титула.( 3 ) Београдски мир је за Порту један од најсјајнијих, а за Ћесаревце штетан као онај на Пруту за Русе. Он је прииремљен пропашћу код Гроцке, која је насту-

(') На истом месту, стр. 359-360. ( 3 ) Наш летописац о том миру вели : „мпр утвирдише между собоју и аостивише белеге Савом реком уз воду, до Уне реке, аак Уном иоред Лостаинице водом до мора ; ио том од Еелшрада доле дунавџм и утвердигае мир 24 лета." (Гласник, XX стр. 15). ( 3 ) 'Наттег г>. Ј. Оевсћ. <1. овга. Ке1сНе8, В. IV. 8. 365 — 366.

пила, не услед војничког дара вел. везира, већ казнимом кривицом Валисовом; мир је више плод Најпергове журбе и Виљеневљеве вештине, него ли способности за преговарање од стране турскнх пуномоћникаЈ 1 ) По судбину Срба београдски мир је од великог значаја. Патријарх Арсеније IV. са многим Србима0 пређе преко Саве п Дунава по паду Београда и настани се у Карловцима, где његови наследници и данас седе. Ма да беше духовни наследник пећске иатријаршије, ипак ово ново одељење српског народа, који тек што беше добио црквено јединство, од велике је штете по наш народ, нарочнто по његово културно развијање. А тада поникоше због ове поцепаности партикуларне цркве, које су васељенски патријарси умели за се да прпдобију. Овај жалоснн београдски мир био је за Србе у Хабсбуршкој монархији од осетније штете, што је тим прикована њихова народна снага, јер у борби за права (') На истом месту, стр. 386. ( 2 ) /<'. Vатсек помиње да је том прпликом прешао и нама И8 раније познати Стангчиа Млатгшума са Оћпз1етас114тша(;ег-ом Исаковићем, 10 капетана 633 хајдука и хусара са љиховим породипама, и настанили се у Срему. (8ресЈа1§е8сћ. (I. М-Јтапге е(с. В. ii. 8. 475 — 476).