Београдске општинске новине

Број 48.

— 195 -

Год. XIII

Предееднцк изјављује, да ће односно плављења општинског земљишта учинити извиђај, а да је односно заузећа општинског земљишта већ учињен корак код надлежне власти. XIV Предеедник пзноси одбору на решење извештај повереника о саставу правила за установљење ошптинских Фондова. По прочптању тога извештаја и нацрта правила, одбор је решно, усваја се у начелу установљавање фондова: болничког, сиротињског, за пострадале београдске трговце и занатлије, за пензионисање чиновника п службеника општине београдске и установљење завода за зајмове на залоге. Правила за ове Фондове, да се доцније поднесу одбору на решење. XV Председник пзноси одбору на решење молбу Саве Лазовића, медпцинара, родом пз Старе Србије, којом моли помоћи, да би могао отићи у Русију, ради продужења и довршења школовања. По прочитању те молбе АБр. 6035, одбор је решио, да суд општински може дати молиоцу Сави новчане помоћи, да оде да продужи школу, пошто се предходно извести да ли молилац заслужује, да му се ова помоћ учини. Суд општински да одреди величину помоћи, која има пасти на терет партији за издржавање сиротиње. РЕДОВНА СЕДНИЦА 12. Октобра 1895. год. Председавао иредседник г. Михаило М. Богићевић, присуствовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били г. г. Др. Марко Николић, Н. Антоновић, Голуб С. Јанић, Ант. С. Пеливановић, Н. Спасић, Спасоје Илић, Д. С. Милутиновић, Драг. Стаменковић, Др. Војислав М. Субстић, Дим. Гавриловић, Јевта Т. Стевановић, Давид Були, Јароелав Безуха, Јанаћ Константииовић, Михаило Штрбић, Мих. Павловић, Никола Бошк 1внћ, Благоје Милошевић, Љуб. Марковић, Дии. Довијанић, Мил. Ж. Маринковић, Сава Петровић, Стеван П. Поповић, М. Миланшновић, Влад. М. Ђорђевић, Ј. Алкалај, Дим. Милојевић, Михајло Михајловић, Др. Никола X, Николић. I Прочптан је записник одборских одлука седнице држане 2. Октобра 1895. год. и примљен је без пзмене. припадну Турцима.^ 1 ) Сва остала острва на Сави и Дунаву остану Ћесаревцима. Али и цркву нашу задеси у скоро црна судба. Арсеније IV напустивши пећску патријаршнју слао је доцније своје викаре, да га замењују. Но због разних слутња, које настадоше, Порта не дозволи Србима избор новог патријарха. Цариградски патријарх најзад успе, те закупи омрзнуту патријаршију 1765. г. за 40 кеса( 2 ) црних гроша (кара гроша).( 3 ) Последњи пећски патријарх, Василије ВркиК , дознавши за то, побегне у Црну Гору. За тај велики губитак нашег народа Ранке вели: „Народ је пак ту много изгубио. С црквеном независношћу, пропало је народу и оно последње што му беше остало од удела у јавном животу, у чему је поврх свега било још покретача и за веће изображавање. Сад је пак народ био са свим покорен под потуркомањени Цариград.( 4 ) {') Наттег V. Ј беасћ <Ј. озт. Кегсћеа, В. IV. 8. 381 (?) Ранке узима да је цариградска патријаршија пла ћала за тај закуп 63.000 аспри (Срб. п Турска у XIX веку, 25). ( 3 ) Цјскипекег Н. Ј с1г. РоШ Оексћ. Л. 8егћ јн ХЈп&агп, 8. 75. ( 4 ) 1'анкв Л (Новаковић Ст.) Србија и Турска у XIX веку, стр. '25.

II Председник извештава одбор, да је збор грађана београдских држан 5'. Октобра 1895. год. извршпо пзбор 16 одборнпка и 8 одборских заменика, да су тога дана ансолутном већином гласова изабратн за одборнике. г. г. Михајло Павловић, трг.; Никола Спаепћ, трг.; Антоније Пелпвановпћ, члаи касације; Драгутин Милутиновић, ироФ, Вел. Школе; Давид Були, трг.; Драгутии Стаменковић, секретар Држ. Савета; Настас Антоновић, председник вар. суда; Сава Џеваировић, ћурчија; Љуб. Марковпћ иижињер; Димптрпје Довијанић, директор гимиазије; Михаило Штрбић, кројач; Иван Козлић, инжињер; Драгутин Величковић, књиговођа; Др. Војислав Суботић, млађи.; Драгутин Настић. трг.; Владислав Ђорђевић, бакалин; и за одборске заменике: г. г. Јевта Стевановић, проФ. Вел. Школе; Ђорђе Богдановић, трг ; Др. Марко Николић, хемичар; Светозар Швабић, трг.; Дамјан Стојковић, лебар; Благоје Милошевић, берберпн и Спаса Илић, гостионичар Да су изабрати одборница и заменици присутни сем г. г. Драгутина Величковића, Драгутина Настића Светозара Швабића и Дамјана Стојковића, који су спречени да на данашњи састанак дођу. На позпв нредседннка присутни су одборницн и одборски заменицп положили законом ирописану заклетву. Одбор је : примно к знању ово полагање заклетве с тим, да се и остала господа позову, да заклетву положе и дужност приме. III Одборник г. Димитрпје Мплојевић иримећује, да би одмах требало приетупити осигуравању обале Савске, јер се јако одроњава. Председник је изјавио: да је наређено, да се направи предрачун за ово осигурање. IV По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака, АБр. 6190, 6132, 6074, 6003, 6203, 6165, 6120, 6094, 6150, којима се траже уверења о владању и имовном стању пзвеснпх лпца, од бор је изјавио: да су му непознатн : Марко Јовановић, калФа берберски; Матија Штимац, бивши слуга; Никола Димитријевић, глумац; Арса Николић, надничар; Лазар Николић-ИгњаГЛШ ТРЕЂА Сеоба Срба у Русију I. Иселење Срба из Аустрије Стиње у Ауструји у аочетку владе Марује 1ерезује; рат за пасљедство Хабсбуршког ирестола. — Орби сиасавају иресто Хабсбуршки Маруји Терезији — УкинуКе сремскв, славонске и тиско-моришке војне границе изазива незадовољство међу Србима\ иод Ар. ЈовановиИем — Шакабентом Срби енергично броне своја ирава иротив Мађа.ра и Хрвата. Под утицајем Руса Срби се селе у Русију. — Узроци тој сеоби\ бечки двор сиречава сеобу. — Василије ПетровиД. владика црногорски, иокушава да Црногорце иресели у Русију. — Заузимање Руса за дољу сеобу Срба — Стање заосталих Срба у Аустрији. Ради бољег разумевања важних догађаја, који задесише нашу браћу с оне стране Саве и Дунава око половине прошлога столећа. морамо се у кратко дотаћи историје прве владарке из дома Хабсбуршког — Марије Терезије, јер је судба нашега народа:, још од коначне пропастп у II. половини XV ст. везана за судбу Аустрије; а та веза највише је ојачана услед раније поменутих догађаја, који се збише крајем XVII. и почетком XVIII. ст. Чим је Карло VI склопио очи, на скоро по закључењу штетног београдског мира са Турском, по Аустрију настану тешкп дани, а кћи Карла VI Марија Терезија,

товић, слуга; Марко Дражић, кочијаш; да су доброг владања и доброг имовног стања Никола Ивковић, бив. питомац вој. академије; Јован Ћуковић, трг.; дајеСветозар Стојковић, економ болнице; доброг владања и средњег имовног стања; даје Живко Т>: Србић, ншекулант доброг владања и сиротног имовног стања. V Председник износи одбору на решење молбу Живке удове пок. Косте Михајловића, бив. дугогодишњег надзорника општ. добара, којом моли, да се њој и њеној 7 деци одреди пздржање из општинске касе. По прочитању те молбе АБр. 5884, одбор је решио: да се Живки удовој пок. Косте Михајловића, бившог дугогодишњег надзорника општ. добара и његовој деци издаје из општинске касе а из партије одређене на пздржавање породица умрлих општинских чиновника на име издржавања педесет динара месечно. Ово има тећи после месец дана од дана смрти пок. Косте. VI На предлог цредседника општпне одбор је решно : да се Живку Кирћанском и Димитрију Благојевићу, бив. општинским чиновницима повпси издржавање од тридесет динара на педесет динара месечно сваком од 1. Октобра 1895. год. VII Ио прочптању акта министарства војеног АБр. 5760 одбор је одлучио: да суд ошнтински састави списак грађана за преглед и оцену ствари, што се за војску набављају, па поднесе исти одбору на одобрење. VIII Председник износи одбору на одобрење решење судско, по коме се има издатп Драгољубу Ђорђевићу овд. таљигашу 330 дин. Љубомиру Ристићу таљигашу 165. и Кости Петровићу таљигашу 165. дин. што су у место Браће Спајош у самом почетку, морала је да издржи тешку борбу са многим противницима, од којих је пре тога њен отац с великим напорима добио пристанак, да га по смрти наследи кћи му Марија. Карло VI ратујући више година са својим противницима, оставио је по смрти, изнурену војску и празне касе, а споља грамжљиве противнике. Године 1741. Фридрих Пкраљ пруски заузе Шлезију; војвода баварски, Карло Алберт и избраник саксонски по праву наследства, заишту за се круну Хабсбуршку. Поред овога Француска и Шпанија гледаху да се користе овом згодном приликом те да поделе земље аустријске.0 Како је мач имао да реши коме ће остати круна Хабсбуршка, ми се не можемо упуштати у описивање ратовања, већ ћемо га се у толико дотаћп, колико је исто утицало на судбу нашега народа. (Наставпће се)

(') ВтГсГМаз ■/.: Рогј. ћгт. књ. II стр. 316.