Београдске општинске новине

Број 45.

— 202 —

Год XIII.

се посвети преуређењу општинске администрације, и са одређеном комисијом да спреми преустројство у што краћем року, како бг се по том исто увело, те да општинска администрација добије своју уредбу, а све поједине гране њезине своја правила и прописе, те да радови општинске управе и свега особља буду регулисани. IV, Да реФерент одбора, који се положај овим решењем установљава, има годшнњу плату од шест хиљада динара, који ће се издатак стављатп у буџет општински, а до новог буџета издаваће се из партије за непредвиђене трошкове (ово је решено поименичним гласањем са 18 гласова против 12, који су били за 5000 дпн. год. плате). Да суд прибави надлежно одобрење за овај ванбуџетски издатак. V, Место одборског реФерента има се попунити стечајем, који ће се расписати с роком за 10. нов. о. г. у коме ће се тачно назначити плата, дужностп и права реФерента, као и да ће се са избраним закључити уговор на три годнне. (Ово је решено поименичним гласањем са 16 гласова против 13, који су гласали да се без конкурса избор учини, један није гласао). Избор од пријављених кандидата извршиће одбор општински, коме ће се п нацрт уговора поднети на одобрење. VI На предлог председника општпне одбор је одлучпо: да се у првој седници за овом као о хнтној стварн решава о предлогу X. В. Линдлеја и К. Чокеа о грађењу кеја и канализације. VII На захтев пореског одељења управе вар. Београда АБр. 6321 одбор је решпо: да порески одбор за 1896. год. састављају ова лица: рции, ио их рангам и службам, нак они оное иолучили от Е. В. ирсара Рамскаго в ирошедшија воини. и ( 1 ) На тај начнн постао је г. 1727. од ирешавших^) Срба у Русију сриски хусарскп, иук. Овај пук прво је био одређен на службу у Украјини а после против Персије. За оне, који су међу њима били са породицом и ожењени, буду одређене земље за населење. Године 1729. по пројекту Фелдмаршала књаза Галицина буде српски пук, од 600 људи, размештен између твр|ава Тора (сад Славјанског) и Линије. У години 1732. на молбу мајора Албанеза они на ГГерсију одправљени хусари врате се; а указом од 18. марта 1732. буду опет насељени у истим земљама. Најпосле по нреставци грОФа Вајсбаха, ради умножења хусара, по други пут се позову Срби на службу по налогу Ане Ивановне. Пукови састављени (1738.) из новодошавших Срба издржаванн су из доходака малоруских. С 1 ) „Голубаца" за 1840, кљ. II, стр. '270. ( 2 ) О томе Шумарски вели: „Одеели се јошт више Срба, које МаЈ)ари нетрпеше, у Русију у Украјини; заведоше регименте и војеваше с Руси против Персије." (Серб. Летопис књ. 64. ч. I, стр. 14).

а., лица из пореског одбора за 1895. год.: Давид Симић трг., Коста Николић апотекар, Спасоје СтеФановић трг., Вучко Ц. Илић трг., Јован Рпстић баруџија, Спасоје Илић каФеџија, Јован Живадиновић пензионар, Дума Деда каФеџија и Јанаћ Констандиновић трг.; б., и ови новоизабрани граћанн: Петар И. Јовановић трг., Драгутин Настић трг., Никола Бошковић абаџија, Др. Никола X. Николић лекар, Дим. Крсмановнћ трг., Мика Павловић лончар, Младен Николић пензионар, Сава Петровпћ Ковачевић трг. и Мпта Марјановпћ земљеделац. VIII Председник износи одбору на одобрење процену имања Браће Илића на углу Кастриотове и Два јаблана улице, што се има експроприсати за регулпсање тпх улица. По прочитању тих акта и процене АБр. 1934;94 год. одбор је решио: да се ова процена неодобри и да се ово нмање по нова процени према закону о експропријацији а у присуству општин. правозаступника, кмета, општинског инжпњера, полиц. чнновнпка и сопственика. IX По прочптању акта српског акционарског друштва за клање и прераду стоке АБр. 6262, којим позива општину да по прнмеру другнх општина и патриота српскнх упише и она приличан број удеонпца овог друштва те да на тај начнн потпомогне ово предузеће. — одбор је једногласно решио: да општпна београдска упише и уплати две хиљаде удеонпца српског акционарског друштва за клање и прераду стоке. Издатак овај да падне на терет капитала општинског, јер и саме удеонице сачињавају капитал општинскп.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 25. Октобра 1895. год. Предеедавао председник г. Михајло М. БогиКевић, од одбо ника били: г. г. Мпх. Павловић, Коста Петровић, Д. С. Милутиновић, Љуб. Марковић, Благоје Милошевић, М. Милашиновић, II. Антоновпћ, Сава Петровић, Стеван П. Поповић, Спасоје Илић, М. Штрбић, Јан>ћ Констандиновић, Ђорће Димитријевић, Др. Војислав М. Суботић, Тих. Ј. Марковић, Никола Бошковић, ЈеФта СтеФановић, Влад. М. Ђорћевић, П. Козлић, Михаило Мнхаиловић, Драг. Стаменковић, Н. Спасић, Дим. Гавриловић. I Прочптан је записнпк одборскпх одлука седнице држане 19. Октобра 1895. год. и у одлуци КЊБр. 616 учињена је допуна: да се комисија за претрес и оцену правила и прописа за преустројство општинске администрацпје има саставити и лицима пзван одбора општинског. II По прочитању акта Управе вар. Београда и и њених одељака, АБр. 6501, 6539, 6502, 6555, 6512, 6546: — којима се траже уверења о владању п имовном стању пзвесннх лнца одбор је изјавпо: да су доброг владања и доброг пмовног стања Јован Принер златар, Петко Вељковнћ предузпмач; да је Бошко Соколовић доброг владања п сиротног имовног стања; да је Коста Николић бивши чин. општннски доброг владања и сиротног имовног стања; да је Векослав Криза машиниста доброг владања и средњег имовног стања; да су му непознатп Светомир Љубинковић кочијаш, Стеван Нановпћ скитница, Стеван Перкић скитнпца, Миладин Караклајићшпекулант. III Председник износи одбору на решење молбе новоизабранпх чланова пореског одбора, којпма моле да се са разних узрока ослободе ове дужности. По прочптању тих молби АБр. 6551, 6588, 6589, 6590, 6591, одбор је решпо: да се Јован Живадиновић, Мита Марјановић, Д. Н. Крсмановнћ и Петар П Јо-

Везе са Русијом Срби су одржавали још пре Шакабенднне сеобе у Аустрију, а Мојсије Петровпћ којп — као што смо раније поменули — изради да се сједине београдска и карловачка митрополија, ишао је цару Петру Великом па отуда донео већн број књнга за наше школе п цркве. По смрти Петровој ослабише ове везе и тек г. 1734. бечко министарство увиђа да су „Србн, у црквеном погледу, у савезу са московским владарима." Године 1737. помнњу се нови српски исељеници у Русију; а за време ратовања, које се заврши београдскпм миром, руски официри дођу )" ближи додир са Србима Граничарима. Рускн ђенерал ТПевиИ истиче се као ирви који је подстакао иотиске Граничаре да. се селе у Русију/ 1 ) Како је у то време у укинутој Војничкој граници завођена грађанска управа народ се није у почетку много противио; што пак код Граничара изазва незадовољство, то је начин, како се поступало прп завођењу нове управе. Антон Гразалковић председ-

0) Зсћипскег II Ј. г1г. РоШмсће Оевсћ. с! 8ег1зеп т ХЈ п {2 г . 8. 126-127. — Гатсек Рг. 8рес1а1§свс11. Д. МШ№г§геп2е, В. 1. 8. 572.

нпк мађ. двор. коморе, гледао је, да што више задовољи материјалне интересе, одредивши велике дације. Пуковник Иван Хорват, (') који је у то време у војничкој граници био од великог утицаја, из почетка је пристао на укидање Границе, па је са Гразалковићем добро живео, да му је овај чак и своју слику дао. Ну због тих матернјалних интереса Хорват се завади са њиме, подере његову слику, па се сав предаде руским понудама за сеобу. Њему, Ивану ШевиИу, Текелији и другим виђенијим Србима не беше тешко, да „при узбуђености духова у Срба, који беху огорчени због настале катастрОФе (укинућа границе)", покрену внше хиљада породица на сеобу у Руспју.(-) 0 преговорима који насташе, Скаљковски вели: годнне 1750. пуковннк ау-

(') Тако га зове С. 0. ПишчевиК у своме „Извсстију". — С. Текелија у евојој автобиограФији назива га Симуило Хорват (Летопис М. С кн. 119. стр. 16 ) — Швикер га назива само „Сгепи-Сариап Ног\-а1ћ." Али С. С. Пишчевић и А. Скаљковски имају право, кад га називају иуковник Иван Хорват, јер га први бележи као савременик, а други по елужбеним изворима руским. ( 2 ) ВсћгсГскег II. Ј. с1г. РоШ. Оеасћ. (1. 8ег1>еп ш ХЈп§. 8. 126 и 128. — Уапгсек Рг. 8рег1а1§езсћ. (I. МПНаг^гапге В. I, 8. 573.