Београдске општинске новине

Год. XIII.

— 203 —

Број 45.

вановић ослободе дужностн пореског одборннка, изабрав на њихова места за чланове пореског одбора за 1896. год.: Васу Мијатовића хотелијера, Ђорђа Б. Вељковића економа, Јакова Бајлони индустријалца и Илију Марића трговца. Да се Младену Николићу, нензнонару не уважи молба, него да и даље остане члан пореског одбора. IV Председник пзиоси одбору на решење пзве' штај књиговодства општинског, о томе, које су буџетске позиције већ прекорачене и по којим позпцијама и колико треба одобритп накнадног кредита па да до краја године не буду прекорачене. По нрочитању тога извештаја АБр. 6593, одбор је оддучпо: да одборскн повереници г. г. Тихомир Ј. Марковић, Коста Петровић и Мих. Михајловић прегледају овај пзвештај и сравне га са књигама н поднесу одбору своје мљење на решење. V По ирочитању молбе еснаФа опанчарског АБр. 5990, којом тражи, да општина иродужп са њпме уговор о закупу општинског земљишта датог опанчарима за штављење кожа, одбор је одлучпо: да општннско санитетско одељење поднесе извештај, да ли се из санитетских обзира може допустити штављење кожа на земљишту на коме је то до сада чињено, п ако не може, на коме би се месту то могло допустнти без оиасности по здравље народно. VI Одборско повореништво пзабрато у седнпцн одборској од 12. Окт. 1895. год, АБр. 6354 поднос.и пзвештај, којим препоручује одбору, да се «а новоизабраним управником грађевин. одељења г. Вел. Антпћем закључи уговор на три године под истим погодбама, под којима је закључен са ранпјпм инжпњерпма, на шта је п Бел. Антић актом својим АБр. 6594. пристао. стријски Иван Хорват (родом из Петроварадина) са многим својим рођацима и Официрима Србима0 јави се руском посланику граФу Бестушеву Рјумину, да оии желе на веки преселити се у Русију. Царица Јелисавета ово радо прими, и ре-скриптом од 13. јула 1751. г. заповеди посланпку своме (на бечком двору) да објасни Хорвату: „что но тољко он и другие ОФИцери, но и скољко би из њих Сербскаго народа в Россијскују Империју переитит похотело већ онае, јако единоверние, в службу и подданство принјати будут." После тога царица указом од 24. дек. 1751. г. утврди услове, које је Хорват предложпо у поменутој молби и одреди овим првим пресељеним Србима „земли плодоноснија и длја житија челове-

(') С. С ПишчевиИ о томе велп: да је Нван Хорват .„с породицом и са свима својим сродницима, с братом ■својим Димитријем и са породицом његовом, аа тим потпуковник Иван Шевић са двојицом ожељених синова Пванном и Петром (овај је био шурак ПишчевиКев и наговорио га да се сели у Русију) и с породицом, па капетанн: Никола и Феодор Чорбићи е породицама и са свима сродаицима, а к томе и други су се еагласили били и предали молбу ради нреселеља у Руеију." Хорват и Шевић наскоро добвју пасоше за Русију. (Известије о по хождени и т. д. стр, 85).

По саслушању овога одбор је решио : да суд општински закључи са управником грађев. одељења г. Вел. Антићем уговор на три године под истим погодбама, под којима је закључен уговор са општинским инжињерима Костом Јовановићем и Раком Мутавџићем. (Решење одборско од 1. Авг. 1893. год. АБр. 4347.) с тим додатком, да г. Антић буде уједно и управник водовода без нарочнтог хонорара за ову дужност. VII Председник износи одбору на решење извештај одборског поверенншта за зајам и радове којим се преиоручује одбору, да ошптина нрема ноднетом нацрту закључи уговор са X. В. Линдлејем, инжињером пз ФранкФурта и К. Чокеом проФесорем из Арау о пзради планова и надзору при грађењу кеја п каналпзације у Београду. По прочитању тога извештаја и нацрта уговора АБр. 6587, одбор је после поименнчног гла сања са двадесет гласова иротив 3 решио: да се поднети нацрт уговора са Линдлејем и Чокеом у начелу прима с тим, да се врати истом одборском повереништву, те да оно претресе и проучн сваку одредбу посебице и своје примедбе поднесе одбору на решење. Нацрт уговора са прпмедбама повереништва, да се умножи и разда свима одборницима пре решавања. VIII Председнпк пзвештава одбор, да је еснаФ механско каФански услед решења одборског од 18. Септембра 1895. год. АБр. 5534 поднео понова молбу да се наплата акцнза не даје нод закуп, него да се њему уступи по досадањим ногодбама а за годишњу цену од 12.000 дпн. По прочитању те молбе АБр. 6219 одбор је решио: да се одборско решење од 18. Септ. 1895. год. АБр. 5534. обустави од извршења. Да се наплата акциза за 189-шесту годину уступи еснаФу механско -каФанском ческаго внгоднија" то у Украјини( ! ) т. ј. пустиње почевши од ушћа реке Синухе у Буг на пољској граннци, скоро правом линпјом до главне реке' Ингула (иза Јелисаветограда). Скоро затим дође (у окт. 1751.) Хорват, са породицом и многим официрима и са 218 људн у Кијев и ту презими зиму. У декембру буде позван у Петроград ради објаснења о истој ствари. Тада се определи место за населење Срба од Кијева по реци Дњепру до Очакова и пустињом до Азова са означенијем линије украјннске области турске и пољске." И ово буде утврђено величанствено граматом даном Хорвату 22. Јан. 1752. г. и после привилегијом априла 1753. Ова привилегија објављена је у XXIII тому „ Полнаго собранија закоиов" тачка 6. гласи: ,, Сие аоселение Гуссарских и пандурсних иолков названо и именовано бит имеет Новаја Сербија." На пролеће 1752. г. саку-

(') С. Текелија , који је крајем прошлог ст. (1787. и дал>е) пропутовао кроз те српске насеобине, вели да се Хорват „поеедио у пределу између Буга и Дњепра реке, главни квартал у Елисавет-граду, а други су под Шевићем отишлп преко Дљепра, главни квартал Бахмут, и тако предјел онај назвао се Нова Србија, а овај славеносербија" (Летоп. М. С. кн,. 119. ст 16).

за дванаест хиљада динара годишње под истим погодбама, под којима му је уступљено било исто право за 1895. год., а које су погодбе изложене у решењу одборском од 28. Децембра 1892. год. АБр. 12.252. IX Одборник г, М. Милашиновић подноси писмено питање, да ли је суд општинскп према решењу одборском од 12. Јануара 1895. размислио о установљењу једног одељења пожарне чете за Врачарски крај. Пошто је прочнтано то питање АБр. 6595 и пошто је председник изјавио, да је суд спремио тај иредлог, али да се због скученоети буџета исти није могао у овој години остварити, одбор је одлучпо: да се предлог суда о установљењу једног одељења пожарне чете за Врачарски крај упути на призрење повереништву за састав буџета за 1896. годпну.

С Т Е Ч А Ј У седници од 19. ов. мес. Одбор општине гр. Београда решио је: да се прпступи реФорми општинске администрације, да се пропишу уређења за општинско надлештво, и да се за све текуће послове општинске надлежности, у границама закона, донесу потребни прописи. Овога ради, а на основу чл. 66. тач. 2. зак. о устројству општина и општ. власти, у истој је седници установљен положај референта одборског и шефа администрације оиштинске, који ће, поред руковођења редовним пословима управног одељења, имати у дужност да, према данашњим приликама и начелима општинске администрације, изведе све потребне административне реФорме, по програму, који је истакнут од стране Одбора. и да припреми елаборате за сва потребна уређења, и све посебне прописе за поједине гране општинске администрацнје и послове дотичних одељења. пивши своје људе, Хорват се пресели у назначену земљу. Из насељеника он састави коњички пук који назва: сриски коњички иук , за разлику од онога на Линији насељенога хусарског Хорватовог пука, као и регуларни пешачки иандурски иук. Сем новоархангелског шанца оснује Новомиргород , који постаде штаб — квартиром целог Хорватовог пука и средиштем целога насеља. За Хорватом јаве се и други досељеници у год. 1752. и 1753. као: Текелија, пуковници Иван ШевиИ и Рајко ПрерадовиИ , указом од 29. маја 1753. буде примљена њихова молба с налогом: „да се П1евић и Прерадовић примају у вој. службу као генерал-мајори", а приставшн за њима људи да се под њиховом унравом населе од стране „Вороњежске губерније, левом страном дњепровске пустиње, између реке Лугање и Бахмута, по десном брегу севернога Донца, и као и први досељеници у суседству Запорожаца." (Наставпће се)