Београдске општинске новине

ГОД. XIII.

БРОЈ 48.

■ ■ ■ «« X ■«! « ■ 11 ■ ■ ■ 111 ■ I С I

1МЛ1111111111М111М1И

И1М1М1ММ1ММ1МММ

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА Д. ОД ВРОТВ

претплату ваља слати упутпицом на опп7тински суд

Ц е м а :

Недеља 19. Новембра 8891.

а све кореспонденције на уредника

за Србију на годину 6 дин

Рукописи не враћају се

на пола годинв 3 „

за стране земље на годину 9 „

(111111111 11111111111111

НЕПЛАЋЕНА ПИСМА ПЕ ПРИМАЈУ СЕ ■ |1М1111|111111111111<11111И1М1111111111 Ш1111ПМ II ППШШМ 11111111 11IIII Ш 111 М II М М Ш Ш

0 Б Ј А В А Општина београдска има од многих грађана својих да потражује за израђени тротоар или калдрму пред њиховим имањима. За овај дуг јемчи само имање, и општина има права према законима, да ово своје примање егзекутивним путем из имања наплати, без обзира на сопственика имања. {§ 465. гр. пост.) Дешава се често, да се нови сопственик имања изненади, кад општина затражи од њега да наплати калдрму или тротоар саграђен раније, него што је то имање купио, те на тај начин постају спорови. С тога суд општине београдске објављује грађанству, да је дуг за израђену калдрму или тротоар исти такав терет за имање, као што су интабулисани дугови, дужна пореза и дуг за водовод, и да непокретно имање служи општини као закона залога за наплату њеног примања као што то имање служи држави за залогу за њено примање. ,

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ШИНУ од 1459-1814. год. ИСТОРИјСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П. М. СПАОИЋ. (Академијски Савет Вел. Школе ноградио ирвом видовданском наградом оишт. Ђеоградске). Мото : „ПОРА НАМЂ ПЕРЕСТАТБ ВИТБ УМННМИ ЧУЖИМЂ УМОМЂ И СЛАВННМИ ЧУЖОЖ) СДАВОВ." Карамзинћ. (НАСТАВАК) Русија победивши порту у више прилика најзад 1774 г. закључи важан Еучуккајнарџиски мир , по коме јој буду призната постигнута завојевања као и протекторат над свима Хришћанима у Турској, те је то Русима позније често било узроком рата с Турцима. Том згодном приликом, користи се Аустрија, те аоседне с војском један део Молдавије, а заузеће Буковине правдаше потребом комуникације између Галиције и Трансилваније (Ердеља). Турска

Према томе, при свакој куповини и продаји непокретног имања у Београду, уговорачи, ако не желе неприлика имати, треба да се известе код општине београдске да ли и колико дугује дотично имање општини за калдрму и тротоар па да и тај дуг узму у рачун при погодби о куповини и продаји имања, јер општина неће се обзирати на одбрану новога сопственика. Од суда општине београдске 16. Нов. 1895. год. АБр. 7086.

0 Б Ј А В А Дешава се, да многи продавци кућа и зграда у овдаш. вароши остају дужни извесну суму новаца управи водовода за утрошену а неплаћену воду у истим зградама, без да о томе известе купце тога имања, који после има неприлике са управом водовода. Да се ово неби више дешавало, даје се на знање овдаш. грађанству, да сваки купац имања у овој вароши, предходно

тражи од продавца истог имања књижицу о плаћеној води, иначе ће купац имања бити дужан неплаћену воду платити, која је у тим зградама утрошена. Из суда општине вароши Београда 2518—1895 год.

0 Б Ј А В А Према акту господина Министра Финансија од 30. Октобра 1895. г. Пр. Бр. 22947 а по решењу господина Министра војеног од 17. Нов. 1895. г. ПН. 2755, инвалидско одељење при Министарству војеном неће издавати инвалидску потпору за месец Новембар ове године све донде, док они, који ту потпору уживају не поднесу реверс, да су пореском одељењу за варош Београд предали пореску пријаву за 1896. годину. Суд општине београдске објављује ово решење господина Министра војеног с препоруком, да инвалиди, инвалидске породице и сви остали, што из касе инвалидског Фонда потпору или издржавање примају,

без савезника, немогући се одупрети, у Мају 1775. г. пристаде на то. Ова заузећа важна су по Аустрију у погледу стратегичком. Та тежња за присвајањем туђих земаља, коју мало раније маниФестова Фридрих II, заузећем Шлезије , заплете 1778.1779. г. и Аустрију у рат за наследство баварског арестола. Ну кад Аустрија поседе доњу Баварску — земљу кнеза изборника М. ЈосиФа, Фридрих II захте да то напусти, јер зазираше од њеног увећавања, па уђе с војском у Чешку. Рат се водио^ 1 ) променљиво, без веће војничке важности, и заврши се Тешинским миром, на посредовање Русије и Француске. По том миру смањене су претензије аустријске. У Новембру 1780. г. умре М. Терезија владајући Аустријом пуних 40 год.(-) За време владе М. Терезије било је и омањих сеоба. Тако имамо забележено да је г. 1774. било насељавања у Банату и Славонији. У Горњој Клисури 135 срп.

породица добију земље за насеље. У Славонији населило се, и то у регименти бродско.ј, 61 породица, у петроварадинској 478, и у градишканској 210 породица. Поп Чубелић довео је (1780) из Далмације 2 200 душа.{')

II. Срби у Русији. Административна аодела Пове Орбије. — Унутрашње уређење адмипистративно и духовно. — Генерал Хорват шири ! своју власт и над досељепим Црногорцима. — Његово тиранисање и сановласно уарављање доноси му насилну смрт са којом се име Нова Србија замењује са „Еова Русија". Преустројење сраских иукова. — Значај Срба у Русији. У својим плановима, да ће од пресељених угарских Срба створити на украјинској линији руске царевине јак кордон противу навала запорожаца и кримских Татара под турским покровитељством руски државници тадашњи заиста се нису иреварили. Јер ови несрећни синови српски, које је судба љуто казнила, да другима својом снагом обезбеђују леђа, како би тиме сачували себи за доцније највећег непријатеља, као год што у Угарској беху

( т ) В а н и ч е к помиље да је у овом рату учествовало 55 000 Срба Граничара (8реС1а1§<'С8. (1. М. §1 'епге, II, 513.) ( 2 ) I. е е е г I*. <1еГАи1псће Ноп§пе, р. 351—353

(') Уа 8. 228, 310-311

п 1 с е к Г г. 8рес1а]§еасћ. (I. М. §гепге, В. И. п 41 1