Београдске општинске новине

Број 48.

- 214

Год. XIII.

поднесу предходно пореском одељењу пореску пријаву за 1896. год. па са реверсом о поднетој прпјавп оду да потпору или издржавање за месец Новембар приме. Од суда општине београдске, 17. 11ов. 1895. г. АБр. 7062.

РАД 0ПШТИНСК0Г 0ДБ0РА РЕДОБНА СЕДНИЦА 9. Новембра 1895. год. Председавао ир 'дседнпк г. Мцхаило М Богићевић; присуств )вао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били г г. Дам. Довијанић, Љуб. Марковпћ, Сергије Станковић, Голуб С. Јанић, Снасоје Илић, Сава М. Џеваировић, Др. Војлслав М. Суботић, Данљан Стојковић, Мих. Павловић, Ант. С. Пелив:шовић, Ђорђе Димитријевић, Д. С. Милутиновић, Давид Були, Ј Алкалај, И. Козлић, Дим. Милојевић, Јсфтл СтСФаноиић, Н. Антоноваћ, Дим Гавриловић, Стев. Шва^ић, Михаило Штрбић, Влад. М. Ђорђевић, Јарослав Безуха, Стеван П. Поповић, Др Никол I X. Николић, Др. Марко Николић, I Прочитан је записник одборских одлука. седнпце држане 6 Новсмбра о. г. и учињене су ове измене и допуне: у одлуци КЊБр. 654, да се извештај повереништва упућује општинском правозаступнику да на основу истог а према ранијем решењу одборском поступи. У одлуци КЊБр. 656, да је одборник г. Д. С. Мшгутиновић противан био уговору, и да је тражио да се распише стечај за израду планова. П По прочитању модбе Катарине Љ. Николића удове СБр. 17819 одбор је изјавио мишљење: да се молитељици може дати тражено уверење о њеном породичном односу. Ш На предлог суда ошптинског АБр. 6603, одбор је решио: да се стари затворен Фијакер лицитацијом прода а на место тога други нов купи. из кредита буџетом одређеног. вечити бедем цротиву најезда турских за читава три етодсћа, тако су и сада у својој новој постојбини чували Русију од најезде Запорожаца и Татара. Од њих буду образовани поступно девет сраских аукова , који сви сачињаваху сраски кориус. До г. 1756. — почетка прускога рата — била су само ова четири хуеарска пука: сриски (или старо-српски,) грузински и молдавски. Они су попуњавани само добровољцима и новим дошљацима из Србије, Бугарске, Македоније, Молдавске и Грузинске области. Ну у сред тога седмогодишњег рата (1756. до 1763) буду устројена још четирп пука: жути , који установи пуковник Жвачнн, македонски бугарски Хорватов , којима је доцније придодат новоустановљени слободан иук 7 из слободских козака. Тако Нова Србија у ово дОба није изгледала друкчије, него као један велики војнички стан, који на сваки иозив може одмах лиферовати иотребан број чилих јунака на лаким кон>има. Нова Србија пак природнОм границом у административном погледу састојала се из два дела, који су се простирали с обе стране Дњепра. Први део, који је носио

IV На предлог економног одољења. одбор је решио: да се сви стари алати, гвожђарија и дрвенарија, што није више за употребу, распрода путем лицитације. Да ли је што од ових ствари за употребу и које се ствари имају продати, оцениће г. г. Влад. Ђорђевцћ, Сава Џеваировић и Спаса Илић одборници и Рака Мутавџић инжињер. V На преддог грађевинског одољења ГБр. 192-9 одбор је решио: да- се регулациона линија у Краљевића Марка улици измени у толико што ће прелом линије доћи између имања ЈБубе Крсмановића и Луке Теловића према предлогу. Но ово се одобрава под погодбом, ако се Лука Ћеловић одрече права на накнаду за земљиште, што се овом новом регулациом од њега има одузети. Но пристанку Ћеловићевом послати и ми-нистарству грађевина на одобрење. VI Попрочптању извештаја комисијског ГБр. 2"25 одбор је одобрио: одређену осу у улпциЦариградској. УП Ио прочитању извештаја комисијског о прегледу темеља цркве за дупавски крај, којим се предлаже, да се темељи преко зиме покрију, да их не би метеорски талози кварили, и како би комисија стручна могла своја посматрања п преко зиме продужити, — одбор је решио: одобрава се кредит од две хиљаде осам стотина четрдесет и два динара и 75 пара из партије буџетом одређене, за привремени кров над темељима цркве за дунавски крај, с тим да се кров има подићи од дасака так.о, да се даске могу и после употребити. УШ Председнк износи одбору на решење изве штај новереништва о регулисању оног дела Вукиме Нова Србија , простирао се од Новоархангелска, правом линијом дуж пољске границе (за 60 врста растојања) до Крјуковског шанггјп на Дњепру, или до самог ушћа реке Осмаљника у Дњепар. Главни су градови у овом делу: Нови мир город и град св. Јелисавсте. Други део, који се за разлику од првога звао „ Словено-Сербија џ - простирао се дуж линије, од краја украјинскога на линији поселења до станшпта донске војске које је одељеио од њихових земаља целом дужином реке Севернога Донца. У њему су били главни градови Вахииут и Веловскаја (данашњи Константинов град) на линији украјинској, и Нова Србија Славено-Србија делила се даље војничком поделом на пукове, пукови на „роте" (чете), села, или шанчеве. Свака рота имала је свога особитога заповедника, и „ратно правилние". А свако село према томе имало је два имена: једно старо, од предела, а друго од иумере роте. Веома би било интересантно сазнати број тих српских населења по ротама. Али нам је то за сада немогуће тачно знати, јер нема података. У то време — вели Скаљковски — код новоруских људи, који су населили

Караџића улице, што је између кафане Пролећа и нове Јеленске улице. По прочитању тога извештаја ГБр. 976 одбор је решио: да се. Вук Караџпћа улица између ка<1>ане Пролећа и нове Јеленске улице регулише према овом извештају одобравајући кредит од четири хиљаде и пет стотина динара из партије буџетом одређене на регулпсање вароши. IX Председник износи одбору на одобрење грађење друма од ВајФертове пиваре преко брда у Топчидер, према, ноднетом плану и проФилима. По прегледу тих планова и но прочитању акта грађевпнског одељења ГБр. 1936, одбор је решио: да се грађење друма од ВајФертове пиваре преко брда у Топчидер предузме према поднетом плану. Начнн извршења овог грађења са тачним иредрачуном, да се поднесе одбору на увиђај. X На иредлог одборника г Н. Антоновића одбор је решио: да у уговор што се има закључити са В. X. Линдлејем и К, Чокеом према рептењу одборском од 6. Новембра 1895. г. уђе и ова тачка: Експерти Линдлеј и Чоке обвезују се да њихов заступник и опуномоћени инжињер, кога по уговору треба даимају, буде стручњак документима осведочених радова те врсте т. ј. да је тај њихов заступник опуномоћени инжињер радио те послове и делом доказао да је стручњак у тим пословима. XI Одборник г. ЈеФта ОтеФановић нредлаже, да се у уговор, што се има закључити са Линдле јем и Чокеом унесе тачан и опредељен програм, шта они имају да раде. Председник је изјавио: да чланови П и III уговора говоре "о томе, шта Линдлеј и Чоке имају да раде. Изјавом овом одбор се је задовољио. глуву пустињу, била је толика оскудица а живот с толиким трудом скопчан, да просвећеност и грађанска образованост нису могли обилних плодова принети." Ну оскудицу статистичких података у неколико допуњује црква. Хорват, као управник Нове Србије, моли у писму свом од 4. Фебруара 1757. г. свога духовног пастира прејасловског и борисповског епископа Јована, да определи свештенике за цркве које су већ постројене, и које се постројавају по селима или ротама области, којима он управља. „ Усердное мое и всего, здесновоаосслјајушчаго сја инностраннаго нпрода желаније свидетелствују и иосешченим благословеним своим Архииастирким (как иастш своеиЈ здешних мест. и Али му епископ овог пута само захвали на позиву, одложивши свој одлазак за доцније, и само да му пошље тачно назначење, колико у новом месту има села и колико се у њима настанило житеља или породица, као и колико је цркава подигнуто. Посредством добивених података, вероватно је, да је црквена ствар у Новој Србији одмах била уређена, јер већ од г. 1759. пмамо писмених докумената о том. Наме