Београдске општинске новине

Број 49.

- 218 —

Год. ХИГ.

поднесу предходно пореском одељењу пореску пЈшјаву за 1896. год. па са реверсом о поднетој пријави оду да потпору или издржавање за месец Новембар приме. Од суда онштине београдске, 17. Нов. 1895. г. АБр. 7062.

0 Б Ј А В А На дан 30-ог Новембра о. г. од 2—4 ч. п. п. држаће се у грађевинском оделењу код „Лондона" усмена лицитација за израду 200 ком. скамија и другог столарског посла. План услови и предрачун могу се впдети у грађев. оделењу сваког дана од 2—3 ч. п. подне. Кауција је 500 динара у готовом или вредећим држ. хартијама. Од стране грађ. оделења суда ошит. града Београда ГБр. 1159. 16. Новемора 1895. г. у Београду.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНА СЕДНИЦА 16. Новембра 1895. год. Председавао предеедник г. Мцхаило М. Богићеви!*; присуствовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били г. г. Мих. Крстић, Сергије Станковић, Мих. Павловић, Спаеоје Илић, Дамњан Стојковић, Ђорђе Димитријевић, Дим Гавриловић, Јарослав Безуха, Ј осиф С. Јовановић, Коста Петровић, Тих. Ј. Марвовић, Благоје Милошевић, Голуб С. Јанић, Д-р М. Поповић, Љуб. Марковић, Драгут. М. Настић, Др. Марко Николић, Стеван П. Поповић, Дим. Довијанић, Влад. Ђорђевић, Михаило Штрбић, Др. Никола X. Николић, Свет. Швабић, Сава М. Џеваировић, Др. Војислав М. Суботић, Д. С. Милутиновић, Ант. С. Пеливановић, И. Козлн\, Ннкола Бошковић, Н. Антоновић, Давид Були, Дим. Милојевић, Мих. Марковић, Ђ. М. Богдановић, II. Б. Арамбашић, М. Милашиновић, С. Ђ. Јорговић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 9. Новембра 1895. год. и у одлуци КЊБр. 668, учињена 10 измена, Ови то учине. При веселој теревенци са њима необично хваљаху генерала, како тобож он јако волн све Црногорце, и како он сада иде у Петроград, то бн они требали њему да се обрате за милост, да им изради добро насеље, јер нико други није у стању тако што учинити као он. Оваким начином склоне једно дваестину Црногораца, те ови збиља оду Хорвату, који их љубазно прими и по његовом савету они га писмено умоле да их прими за своје насељенике. Хорват неке од њих обдари и одмах поднесу ту молбу Сенату, ну овај му то одбије што то није поднео својој војној колегији у Москви. Међутим главна му је сметња била, што је мајор ПишчевиЛ већ био одређен да уреди населење Црногораца. Сад Хорват свим срествима — чак и новољном женидбом — навали на Пишчевића да пристанс с Црногорцима к њему у Новој Србији; на што овај најзад, по савету грОФа II. Ивановића Шувалова, пристаде. На поновљену молбу Сенат издаде указ москов. вој. колегији да се сви Црногорци населе под Хорватом, а који не хтедну да се врате с пасошем на границу.

да је имање А. Пајевића још пре 4 године срушено и да се за толико година одуговлачи исплата. II По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 6823, 6974, 6892, 6881, 6923, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица. одбор је изтанио, да су доброг владања и доброг имовног стања Коста Арсенијевић кмет, Сретен Секулић чиновник железнице, и II. Шарло, директор друштва за електрично осветлење; да су му непознати Чедомир Тодоровић калФа и Коста Митић пиљар. Ш По прочитању молбе Марије Гиге Гершића СБр. 18539, којом тражи уверење о свом породичном односу, одбор је изјавио мишлење, да се молитељици може дати тражено уверење. IV Но прочитању молбе Катарине Јовановић бабице овд., која због своје старосги не можевише да прпвређује а међутим нема никаквих средстава за издржавање, — одбор је решио, да се молитељици Катарини Јовановић издаје из општинске касе а из партије на издржавање сиротиње на име издржавања по тридесет динара месечно од петнаестог новембра о. г. V По прочитању молбе Евнце удове пок. Тодора Анастасијетића, бив. члана кр. срп. народ. позоришта, којом моли за издржавање, поштоје остала са седморо сирочади без игде ишта а од управе позоришне не може према правилима пмати пензије, ма да је њенпокојнн мужулагао у позоришни пензиони фонд пуних 26 година одбор је решио, да се Евици удовој пок. Тодора Анастасијевића бив. члана нар. позоришта и њеној деци, издаје из општннске касе а из партије на издржавање укупно по сеС тим указом Хорват остави Петроград и Пишчевића, од кога измами прилично новаца, и врати се у Москву и Црногорце — нарочито оне с Јездимировићем — насели у Ново-миргородски гарнизон, не постулајући с њима најбоље. Још у путу а још више по доласку у Н. Миргород сазна Пишчевић од рођака Хорватова, мајора Бошковића, за махинације и лукавства Хорватова не само према њему (о обећањима, узетом новцу и предложеној женидби заборавио је Хорват) већ и према старијем му брату Николи и Федору Јовановићу Чорди , који су били „први при зачетку исељавања Хорватова нз Ћесарије у Русију, а да они нису пристали на ту сеобу, не би било ничега, и Хорват би сам ирешао са женом и децом." Поступајући сурово са својом блиском родбином самовоља Хорват гонио јеи остале виђеније људе, који су му у почетку помогли да изведе сеобу; а још гори је био према несрећиим исељеницима који падоше у његове руке. Па тако је било и са досељеним Црногорцима под Јездимировићем. Не дајући им никакву плату ни других

дамдесет динара месечно од петнаестог новембра 1895. год. VI Председник извештава одбор, да су из одборског иоверенпштва изабратог 18. Маја 1895. год. АБр. 3119, за преглед и оцену понуда за одкуп приватних имања, истунили г. г. Соч>роније Јовановић, Љуб. Ковачевић и Никола Д. СтеФановић пошто су престали бити одборници, и да су у томе повереништву остала само два члана и то. г. г. Д-р Н. X. Николић и М. Ж. Маринковић: Одбор је решно, да чланови поверенпштва за преглед и оцену понуда за откуп приватних имања буду поред г. г. Д-ра Н. X. Николића и М. Ж. Маринковић још и ова господа одборници: Мих. Павловић, Голуб С. Јанић и Тих. Ј. Марковић. VII По прочитању протокола лицитације СБр. 7010 држане за давање под закуп права продаје цубока у 1896. год. — одбор је решпо, да се право продаје цубока у Београду за 189шесту годину уступи према прописаним погодбама Петру М. Михајловићу овд. трг. за цену од двадесет и девет хиљада динара годишње. VIII По прочитању протокола лицитације СБр. 7009 држане за давање под закуп права наплате таксе на лед за овогодпшњу сезону, одбор је решпо, да се право наплате таксе на лед, што се у варош уноси уступи према прописаним погодбама за ову зимску сезону Петку Тројановићу, овд. рибару за цену од две хиљаде и четири стотнне динара. IX По нрочитању протокола лицитације СБр. 7008, држане за набавку овса и јечма за исхрану коња ножарне чете, одбор је носле поименичног гласања са 22 гласа протнв 12, решио, да се ова лицитација одбаци и друга

срестава за живот они западну у велику беду, да најзад заишту побољшање свога стања. Место да их задовољи Хорват, неке поубија а неке осетно казни те их јако заплаши. Хорват се није задовољио насиљем и неправилним поступањем само према себи потчињеним већ је самовољно поступао и у одношају с иностранством. У намери да сруши једну суседну пограничну иољску команду он наоружа стотину лаких коњаника а каже да иду до пољског шанца, и да се скрију па на дати његов знак да навале на непријатеља, и да их побију. Дошав и сам до близу тога шанца позове команданта његовог, који је био пуковник, на гозбу. Овај не надајући се никаквој несрећи, дође, а његови се људи разузуре, пусте коње да пасу, а они полегају да се одмарају На један пут, на дати знак Хорватов, рупе на те тако разузурене Пољаке они скривени Хорватови коњици, и све посеку и похватају. Доведу неколико рањених у стан, и Хорват покаже пуковнику пољском, да су његови војници ударили на српске хусаре, али да су, ето, побеђени, и за ту превару, он — Хорват — хапси