Београдске општинске новине

Год XIII.

— 219 —

Б рој 4 9.

распише, с тим, да се лицитација и у срп. новинама огласи. X По нрочитању протокола лидитације АБр. 7006, држане за давање под четворогодишњи закуп општпнског земљншта до Вајфертове пиваре и по прочитању одговора Ђорђа Вај®ерта СБр. 7007 изисканог услед решења одборског од 2. Нов. 1895. СБр. 6702, одбор је решио, да се општинско земљиште, између друма што везује топчидерски и крагујевачки и Вајфертове пиваре изда под четворогодишњи закуп Стојчи Стојановићу овд. баштовану за годишњу цену од сто двадесет и шест динара према прописаним погодбама и према изјави Ђорђа Вајферта с тим, да се ово земљиште може само за баштованџиницу употребити. XI Одборник г. Коста Петрогић услед многих молба грађана дунавскога краја предлаже да се допусти да електрични трамвај вози до парнога куиатила. Одбор је одлучио, да надзорна комисија за осветлење и трамвај проучи ово питање и поднесе одбору Формални предлог, у коме ће бити означено, како би се ово могло извршити. ХШ Председнпк извештава одбор, да је рок стечају, расниеаном за одборскога реФерента, према решењу одборском од 19. Октобра 1895. године АБр. 6531, — протекао 10. Новембра, и да су се на исти пријавила ова лица: Никола Трпезић адвокат, Андрпја Антић адвокат, Стеван Божовић судија варош. суда, Ђорђе Јовановић правни реФерент жељ. дирекцпје у пензији и Спасоје X. Ристић Шокорац секретар мин. Финансија, и позива одбор да од пријављених лица изабере једног за одборског ре®ерента. Поводом овог извештаја потекло је више предлога због којих се развила велика дебата. Најиосле је одборник г. Михаило Павловнћ изјавио да узима свој предлог натраг, који је у седници од 19. Октобра 1895. усвојен.

Како је већ било доцкан и одборницн заморени оваком дугом дебатом разншли су се не донев ннкакво решење нитн су извршили избор одборског реФерента.

Управа државне ергеле у Љубичеву треба педесет (50) коњара (јахача) за неговање ергелских грла и станичних пастува. Погодбе за пријем ове су: 1, да нису старији од 30 година; 2, да су писмени; 3, да су потпуно здрави; 4, да телесннм кројем као и душевним особинама (наклоношћу ка коњу), одважношћу према коњу и хитрином) одговорају за ову службу; 5, да нису тежи од 75 килограма; 6, да су испунили војну обавезу служења у сталном кадру; 7, да су нежењени; 8, да су доброг владања. Они, који су за прљава дела осуђивани или пуштени из иедостатка доказа (било

од суда или друге надлежне власти). они који су у војсци ражаловани као и они који су раније већ у овоме заводу служили, па су из истог одпуштени по нахођењу Управе или пак својевољно изнеоправданих узрока службу у истом напустили, — не могу бити иримљени , јер за такве нема места у саставу особља ове установе. Храниће се сви у заједничкој менажи, која је у заводу основана, а храна је добра и снажна. Сваки је обвезан да набави и носи прописно одело. Плата је 50 динара на месец. Пријавити се треба лично на дан 1. Децембра ове год. у 8 часова пре подне комисији у Љубичеву (код Пожаревца), којом ће се приликом извршити и лекарски преглед над свима, који у службу ступити желе. 10. Новембра 1895. год. Београд. Вржи дужност Управитеља Државне Ергеде Секрртар Миниетарства Иар. Привредр, А. МијоковиЂ.

ИЗВЕШТАЈ 0 раду лекара општинских за месец Септембар 1895 године

ТЕК. БРО.Т

Име и презиме

У КОМЕ КВАРТУ

лвчио 0 С 0 Б А

УЧИНИО ЈГЕКАРСКИХ ПОСЕТА

Извршио санитет. преглед

ПРЕГЛЕД УМРЛИХ

Примедба

јавни радњи

бабица општ.

Др. Михаило Хаџи-Лазић

Варошки

—

...

Није поднео

„ Змај Јован Јовановић

Теравијски

Ирегл. јавни радњи вршио 2 пут недељ,

„ Самуило Попс

Дорћолски

121

» «

„ Фрања Рибникар

Источни врачар

103

—

П »

„ Јован Станковић

Палилулски

—

л »

„ Милорад Гођевац

Оавамалски

—

п »

„ Влада Ђорђевић

Западни врачар

—

1 »

КЛБр. 1183. Ше« санитет. оделења 24. Октобра 1895. год. д« д. Т. Николајеви^ У Београду

сада њега и води га у свој град. Потом јави Сенату о том догађају, како је на граници пољска команда напала на његове хусаре, те су они били дужни бранити се, и победили су, и пуковника ухватили, који се сада налази у затвору његову. Такве и сличне томе примере као" и тиранисање према својим потчињеним чинио је Хорват врло често, док једном и о томе не дође глас и до двора царскога. Хорвата иозову у Петроград, да одговара на нека дела. Овај дође, и по свом ранијем обичају мишљаше, да ће поткупљивањем моћи себе оправдати. Он даде знатну суму злата ађутаиту цареву А. Гудовићу и његову камер-динеру. Ал' чим се Хорват удали они предаду новце цару и кажу за намере његове. На то цар одмах посла за инспектора у Н. Србију пуковника Спичинског. По доласку у Миргород инспектор дозна одмах за разне злоупотребе Хорватове, нарочито с обласним новцем, који је он по вољи управљао, а од потчињених дођу му многе тужбе на насиља Хорватових. Извештен о свему овом цар одреди за главног инспектора у Н. Србији |генерал-

поручика кнеза Глигорија С. Мешчерског. Овај чим дође у Миргород, одузме Хорвату са свим команду, и стави га под присмотру, па пође да извиђа злоупотребе, најпре у Хорватовом хусарском пуку, при чему наиђе на ужасне злоупотребе. По свршетку извиђаја, Хорват би осуђен и окован, лишен свију својих чинова, и удаљен (сослан в силку на ВологдуЈ, а све његово имање би конФисковано, коњи испродавани те његова јадна породица остаде у највећој беди. Хорвата пак Нова Србија изгуби тако свога господара Србгша, али више не доби ни бољега ни горега, јер смрИу Хорватовом Нова Србија изгубги и име своје, и би названа сада нова руска губерпија, аиривилегија дана Хорвату, ироиаде.Г) Док се ово догафало у Новој Србији, дотле се већ и рат са Прусима свршио, и Пишчевић сада оде на своје определење у српски пук, под командом генерала Србина Петра Текелије. И као што је готово

(') 0 евему овоме види много опширније у О. О. ЈпишчевиКа : Извеогија о похожденију, стр. 368—453.

у свима тадашњим руским пуковима било, тако је Пишчевић затекао читав хаос и у овом Текелијевом пуку. Официри и командири нису се ни најмање старали о исправности својих потчињених оделења, гледећи више на свој интерес; војници хусари пак набављали за свој новац и одело, муницију, пушке, Фураж за коње и т. д. Према томе може се мислити, каква је могла бити унутрашња дисциплина међу њима. Хусари су ретко слушали заповести својих командира, излазећи из реда кад ко хоће, изостајући пред каквом крчмом, да лију, где ко хоће и колико хоће, а за све то није могао бити кажњен. Било је вазда таких неправилности, које су се откриле у пруском рату, као врло штетне, те се по свршетку рата, г. 1764. појави потреба преустројења свих српских пукова. Многи стари хусари оставе војску п одаду се приватном живљењу, ну новим врбовањем од укинутих пукова и нових дошљака уреде осам нових ескадрона, како је и указом од 10. маја 1763. г. било наређено. (Наставиће ее)