Београдске општинске новине

Бр ој 52.

- 231 -

Год. ХШ

митрије Ш. Јовановић, бакалин; Димитрије Тасић, месар; Ђорђе Б. Вељковић, земљоделац; Ђорђе Н. Соколовић, предузимач; Живко Ј. Ђорђевић, лецедер (воскар); Игњат Петровић, каФеџија; Јања Танић, каФеџија; Јеврем Марјановић, б. каФеџија; Јоца А. Живковић, бакалив; Љуба Јовановић, б. кројач; Мијаило М. Ђорђевић, бакалин; Милан М. Ђорић, земл^оделац; Милан А. Максимовић, приватијер; Коста Трпковић, каФеџија; Коста Чупић, земљоделац; Милић Тодосијевић, бакалин; Мића Ристић, б. ликерџија. Ђ., ЗА КВАРТ ДОРЂОЛСКИ: Аврам М. Калдерон, приватијер; Аврам С. Коен, трг. лончарски; Ђорђе X. Протић, каФеџија; Иван К. Трпковић, каФеџија; Милан Миладиновић, ковач; Спира Јаковљевић, каФеџија; Риста Петровић, каФеџија; Никола Кики, трговац; Матеја Николић, каФеџија; Мирко Ђукић, каФеџија; Нестор Ристић, б. механџија; Нестор Стојановић, обућар; Неша Марковић, приватијер; Стеван Максимовић, пекар; Нисим Тајтацаковић, трговац; Петар М. Кандић, бакалин; Петар Ђ. Нетровић, каФеџија; Ђока Мишчћ, бакалин; Радован Антић, каФеџија; Радоје Р. Ћирковић, бакалин. Е., ЗА СРЕЗ ВРАЧАРСКИ: Коста Н. Јанковић, бакалин; Коста Јовановић, лебар; Милосав Т. Мишић, бакалин; Марко Козаковић, ликерџија; Петко Стојановић, б баштован; Милош Танасијевић, б. бакалин; Ђорђе Стојановић, ситничар; Младен Марковић, механџија; Младен Г1. Тодоровић, каФеџија и абаџија; Наум Најдановић, месар; Неша Дамњановић, каФеџија; НићиФор Максимовић, каФеџија; Никола Г. Вуловић, месар; Никола Милишић, бакалин; Павле К. Убавкић, винар; Сима М. Лазаревић, бакалин; Павле Џелебџић, бакалин; Радован Суботић, бравар; Риста Димитријевић, каФеџија; Сава Вељановић ; хлебар. Фрајкораца, борећи се јуначки противу Турака. Али узалуд! Судбина Срба и овог пута била је немилостива, јер су иа крају крајева, после силне проливене крви, морали понова да савију врат у тешки јарам турски. 0 организацији Фрајкораца може се поуздано рећи да је то дисциплинована војска од избеглих српских устаника. Они су били уређени као и редовна војска у чете, батаљоне и ескадроне; имали су униФорму и добијали су плату, ал:и су се морали сами старати за своје издржавање. Од униФорме имали су мрк шињел и дугу до испод колена затворену хаљину; коњица је имала униФорму, сличну хусарској. Сваки Фрајкорац имао је добру пушку, два пиштоља, ханџар и буздован. Фрајкораца је било нацелој бојној линији од Јадрансхгог мора до Оршаве, придатих већим оделењима Ћесареваца с којима су •се. борили противу Турака. Увек су били у првим редовима (авангарда) због велике лакоће при покретању и због познавања околине; а често су употребљавани и за мање нападе. При описивању ратовања гвидећемо да су управо они готово сами

VII Председник извештава одбор, да је Раде Антић каФеџија овд. иодиео понуду, да му се иод извесним иогодбама устуии искључиво ираво за чишћење нужника и помијара. Одбор је одлучио, да се о овоме предмету решава у првој седници за овом. VIII Председник извештава одбор, да је управа вар. Београда актом својим АБр. 2585 наредила општини да ирема распису министаретва просвете мора поред већ купљеног броја мапа Србије израђених у гл. ђенерал-штабу, купитијош 56 комада тих мапа те да истима снабде све учионице основних школа београдских, а коју је куповину одбор општински у седници својој од 16. Фебруара 1895. год. АБр. 810 одбио еа разлога, што је са већ купљеним бројем мапа потреба основних школа већ задовољена. По прочиташу те наредбе АБр. 2585, одбор је решио, да се одговори управи вар. Београда да општина не може откупити послатих 56 комада мапа Србије, јер јој нису потребне, нити јој новчано стање данашње допушта, да непотребне ствари купује, остајући и даље при одборском решењу од 16. Фебруара 1895. год. АБр. 810. IX Продужен је појединачни иретрес правила за Фондове општинске. По прочитању сваке тачке по особ., Одбор је решио, да се правила за фонд за издржавање сиротиње општине вар. Београда ириме по предлогу повереништва са овим изменама и допунама: Члан први прима се без измена. У члану другом у тачци 4 мети 5000 дин. општинске редовне помоћи у место 2000. дин. У овај други члан да се унесе и завештање учитеља из Бељине, кад се суд извести, колико је то завештање, заузели већи део Србије и служили у! свима нападима као авангарда. Поједине чете устаничке, које су делиле мегдан с месним Турцима пре доласка Фрајкораца, масама су прелазиле у Фрајкоре, те се тим број ових јако увећавао. Само због силне поцепаности, при појединим већим војним оделењима, њихова се снага није сконцентрисала, те нам их сувременици описују делимично —- по појединим важнијим вођама њиховим. Свако од српских устаника, ко би превео 200 људи, добијао би капетанство, а после рата пензију.^ 1 ) Користи од Фрајкораца на први поглед мале су и незнатне; но оне нам се чине мале само зато. што ми пред очима имамо само успехе појединих већих или мањих оделења познатих под именом њихових вођа; али ако се њихово делање узме у опште за све време ратовања, онда ће се тек видета колико су они били корисни. — Они су први улетали у бој а последњи излазили, борећи се храбро и одушевљено, јер се нису борили под најам или на силу — по дужности — већ су хитро летели

(') Ка11ау В. ОезеМсМе Лег 8егћеп, В. I. 8. 261—263.

како је име том завештачу и где је тај новац. На крају члана трећег мети 5000 дин. онштинеке помоћи у место 2000 дин. На крају члана четвртог додати речи: „овом сиротињском одбору, одбор ће општински одредити и рок службе према члану 6. ових правила." Чланови пети и шести примају се без измена. У члану седмом после речи: „четворицу одборника и четири грађанина бира одбор," додати реч „општински." Чланови осми и девети примају се без измена. У члану десетом после речи: „члан одбора" додати реч: „ фондовног." У члану једанаестом место „изабраће три члана" метути „изабраће пет чланова." Члан дванаести да гласи овако: Фондовни новац даваће се на приплод: 1., Управи Фондова, и 2., Општини града Београда, ако би она потребовала и то под погодбама, под којима прима управа Фондова туђе капитале на приплод." На крају члана тринаестот додати: „свака сума прихода предаваће се одмах на капиталисање." Члан четрнаести да се изостави. Члан петнаести постаје члан четрнаести и прима се без измена. X Надзорна комисија за осветљсње и трамвај предлаже да се уговор о експлоатацији трамваја раскине са друштвом путем изборнога суда, пошто је друштво исти уговор повредило и не престано га вређа, као и да у истој намери изабере хица за изборне судије и њихове заменике. Одбор је одлучио, да се ово питање одложи до прве седнице за овом.

|у борбу, да што више непријатеља утамане, који су их до јуче мучили и гонили, како њих, тако и светињу њихову, веру и породицу. Да се тако храбро боре гонила их је и помисао, да ће, ако сад победе, једном за свагда опростити се старих крвника — Турака; као и да ће им синути давно жељена слобода, за коју су Срби од Косова лили узалудно потоцима своје крви, било на своју руку (хајдуци), било уз коју другу силу. Што пак овога пута нису постигли жељ.ена успеха, зависило је од ондашњих прилика у којима су се налазили, и које ћемо доцније ми у кратко изложити. Ну силна проливена српека крв донела је Србима ипак несумњиве користи, које благодети, ми потомци њихови — и данас уживамо, па сећајући се тога, овим одајемо достојну пошту храбрим прецима нашим, који у борби с Турцима, нису жалили крви своје, само да се ослободе. Ну о томе проговорићемо коју више на крају. — 0 купљењу Фрајкораца М. Ђ. Милићевић забележио је ово: „Кад су се ови младићи купили у добровољце, онда се у селима око Авале певала ова шаљива песма: