Београдске општинске новине
- 232 -
ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА
За квартове : Савамалски, Тера .чи јскн, Варошки и Врачарски: 1. Од собе и кухиње иди мањег дућана са собом 025 д. 2. Од две или три собе, са кухињом нли већег дућана са магазом . . . . 0 70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухип.ом, од гостионице са кухињом без штале . . . 1-50 д.
За квартове: Дорћолски и Палилулски: 1. Од собе и кухиње, или мањег дућана са собом 020 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом .... 0'60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале . . . I - — д. Од суда општине београдсме 28. Августа 1892 године. АВр. 9449.
РАЗНЕ ОПШТИНСНЕ ТАКСЕ I. Димничарство: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0'20 д.
б) За незидан шпархерд 0 - 20 д. в) За узидан . . . , 0 - 40 д. г) За велики узидан шпархерд у гости-
оници 0-50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0 20 д. ћ) За чишћење простог димњака . . . 0• 10 д е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима 0'10 д. ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са впше пећи .... 0-20 д. з) За паљење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0'75 д.
II. Гробарина: а) Гроб за децу 7' — д. б) Гроб за одрасле 12'— д. в) Мала гробнпца 555 - 52 д. г) Велика гробница III реда . . . 998 - 93 д. д) Велика гробница II реда . . . 1099'93 д. е) Велика гробница I реда . . . 1684'57 д.
♦ III. Пражњеље помијара и нужнпка: а) Од кубног метра 7'00 д. б) Од акова 0'35 д.
ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ ВАРОШИ БЕОГРАДА У седмици од 7. Децембра до 13. Децембра 1895. год. доиутовало 730 путника — одпутовало 585 путнпка.
Постојбина приспелих путника :
ПОЛА
а о
| 0) О н Рч о к ^ (ч < >Ј
М Н о Рн Ф & а н о о РР И
м а РГ
л Рн
Ен
РР
а ч &
!>, Рч
53 М сб 8 а
И" ш сЗ Рч
а *
н
698
31
613
58 16
1 17
11
За&зиегнање путника :
Тежаци и економи
Н 03 и а 5 св ч со
Трговци
Н & м 3 & "С гЗ К N
н и "С м 0)
Гостионичари Интелиг. и војска
Ученици
Раденици и помоћ• ници
Ииљари и Созаџије
в н 9 ^5 СЗ .О Д Р —
Пролетаријат 56
63
343
4
7
27
84
13
40
8
39
—
14. Децембра 1895. год.
Из статистичног оделења општ. вар. Београда.
БЕОГРДДСКА ПИЈАЦА ПРЕМШРЕНО КА ВЕОГРАДСКОМ КАНТАРУ од 9. Децембра до 16. Децембра 1895. г.
КНЛОГРАМА
НАИМЕНОВАШЕ
највећа
најмања
Дип
ИР
дин.
ПР.ј
3177
АрпаџикД
22
20
408
Брашна кукурузна .
12
11
—
Ерашна пшенична .
6371
Вина бела (од дит.)
—
70
—
50,
11487
Вина црна (од лит.)
—
70
—
50.
300
Волова
45
—
40
3610
Јабука
30
—
15
—;
32822
Јечма
10
—
9
50
219
Кајмака
115
—
110
—
16826
Кожа јагњећих , . .
—
—
—
—
Кожа овчијих ....
—
—
10780
Креча
3
60
3
20
8172
Кромпира
9
—
7
—
355
Кудеље
70
60
68210
Кукуруза .......
8
—
7
5о:
570
Лоја топљеног ....
70
—
50
;
171
Лука бела
26
—
24
3747
Лука црна
14
13
838
Маети
115
—
110
—
Меда
—
53716
Овса
10
—
9
50
9209
Ораја
30
—
25
—ј
11883
Пасуља
30
—
25
389589
Пшенице
11
20
11
—,
10396
Ражи
8
80
8
10
11284
Ракије ком. меке „ .
—
60
—
50
Ракије шљ. љуте „ .
:
20499
Ракије шљ. меке ,, .
40
30
22041
Свиља дебелих . . .
80
—
70
—
8697
Свиња средњих . . .
60
55
—!
40180
Сена
5
4
!
283
Сира
—
—
13520
Сламе
3
—
2
Сочива
200 1
Сланине ужичке . .
160
—
150
Сува меса
—
—
850
Угљена дрвеног . . .
7
—
6
—
100000
Угљена каменог . . .
3
—
2
50
Шишарке
Репице
53537
Шљива сувпх ....
30
—
28
ј
Алове паприке....
Мекиња
1 ■
16066
Ситнице разне . . .
—
—
—
1 •
23595
Разна воћа
—
—
—
— | .
„Ајде душо у Фрајкоре ! Ни орати ни коиати Всће цару војевати, На годину ето вориита А на мееед ето батина ^С) Године 1787. Русисууборби противу Турака успешно ратовали. Јосиф II по нагОвору свога војсковође Ласцнја размести огромну војску од Дњестра до Ја дранског мора, а главну војску прикупљао је око Футога у Срему. где је било на 125000 пешака и 22 000 коњаника, целокупна пак војна снага противу Турака износила је 245 062 пешака и 36 725 коњаника са 898 топова.( 2 ) Срба Граничара било је уз Ћесаревце више од 100 000 људи.( 3 ) Свој овој војсци стави се на чело сам цар Јосиф II. Српских добровољаца (Фрајкораца) било је код сваке поједине ћесарске војске, нарочито у Ердељу, Банату и Славонији, а највише код главне
(') Поменик, стр. 812. —Стихом „А на месец сто батина" извесно се у песми хтела да престави оштрина диецишпше којеј су привикапани Фрајкорци, те и то иде у придог тврђења да су фрајкорци били добро дисципли новани и ако доста неподесним васпитним среством! ( 2 ) ЗрогзсћИ Ј. КеиеаЈе О -евсћ. (1. оев1;ег. Мопагвсћхе, В. I. 8. 401. ( 8 ) Сербеки Летопис 1841. кљ. 66. ч. III. стр. 12.
војске у Срему. Ту су се они уређивали као редовна војска ћесарска. Ред и дисциплина у српских добровољаца били су одлични, те су се због тога постављали на најважнија места противу Турака.0 И на Флотилу обраћена је особита пажња. У јесен 1787 г. билоје до 31 шајке разне врсте. Ова дуиавска разна Флотила умножена је пред почетак рата и подељена је на шајкашку и Фрегатску Флотилу. Над флотилом командовао је ђенерал Магдебург, а у многим се предузећима нарочито одликовао надпоручнк Арон СтанисављевиК. Српски шајкашки батаљон износио је скупа 934 момка.(' 2 ) У даљем описивању догађаја дотаћемо се и Шајкаша. Пре него што објаве рат Норти, Тесаревци су гледали, да им ова година не прође узалудно и зато су, као што смо видели, подстрекавали Србе у Србији, да се дижу на Турке и многе устаничке чете почеле су да се боре с Турцима. У почетку 1788. г. устао је и Алекса Ненадо(') Годишњипа Н. Чупића, кљ. ЈХ. стр. 47 — 48. ( 2 ) Види о овоме трмељну расправу А. ТЈукића: „Учешће тителског, крајинског и шајкчшког батаљона у ау стро-угарском рату г. 1788 — 1791." У Л'4'ои. М. Српске, књ. 161, стр. 83—121 и 162, стр. 62—104.
вић, подстрекаван од неког Мијушка сагнао Турке у Ваљево и на отвореном пољу код манастира Љубостиње, с недовољно наоружаним борцима, дуже се мерио с њима, а кад њихов вођ Омер погину, Турци побегну у Ужице и Чачак, па се врати. Ну чим нестане пљачкања, чета му се поче разилазити. У новембру 1787. г. покушаше Ђесаревци, да се олако дочепају Београда још за време мира. Срби општећи живо са браћом у Ћесарији добро су се пазили са ћесарским властима. План је имао да изврши Јован Чардаклијп. Преко поузданих Срба Београђана добију отисак градских кључева у војску. Чардаклију су у овом потпомагали: Ђокић, Жикић, Влајко и Живко Миленковић и Радич Петровић са својих 200 људи. Они су имали за задатак, да ноћу између 21. и 22. новембра отворе градску капију, кроз коју би се увукли Ћесаревци. Једно знатно оделење под ђенералом Алвинцем са 22 тона, кренесе на чамцима к Београду; ну због густе магле само мало одслење дође на одређено место, а остали погреше и оду Дунавом Панчеву. (Ваставиће се)
УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОИШТИНСКОГА СУДА
Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА
Електрична штампарија Д. Димитријевића, Иван-Бегоза ул. бр. 1
Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЂ