Београдске општинске новине

ГОД. XIII.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

Ц е н а 5 за Србију на годину 6 лин на 110ј1а године 3 „ за стране земље на годину 9 „ Н А Р Е Д Б А Доказано је, да је бобичаво свињско месо, употребљено за храну људску, један од најглавнијих проузроковача побољевању од пантљичаре и других болести. Да би се спречила продаја бобичавог свињског меса за људску храну, — а на основу расписа господина министра унутрашњих дела од 17. Септембра 1892. године ОМ 6722, наредбе управе града Београда од 20. септем. 1892. год. ЛБр. 1334. и тачке 6. члана 34. закона о ошнтинама, — Суд општине београдске Наређује: 1., Да све свиње, које се догоне у Београд ради продаје или се транспортирају из Београда, дужан је прегледати општински марвени лекар. Овај преглед вршиће се на марвеном тргу сваког дана од 9 до 11 часова пре подне; а на железничкој станици и у приватним оборима вршиће се преглед, пошто се сопственик свињских брава предходно СРПСКИСТАНIIЦИ КР 0ТИВУТУРАКА у ве 3ii СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ШИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА нлииоали Р. АГАТОНОВИЋ и П. М. ОПАСИЂ. (Анадемијски Савет Ве.г. Шхоле нпградио првом еидопданском наградом општ. ВеоградскеЈ. (наотавак) Оно мало њих што приспеше, Срби пусте унутра, и користећи се рђавом турском стражом, запуше ексерима Фаље на топовима и заглаве их ђуладима; али како се већ свитало а било их је мало они-се морадошевратити. Узбуњена стража кад дође на место нађе само отворену капију и зачепљене топове, као неме сведоке безуспешног предузећа. У овом су предузећу помагали Влајко из Жаркова и Ђорђе Иетровић из Загорице. Ово се још једном иокушавало (6 јануара) такође без успеха. Како још иије био рат објављен, паша се није смео светити Ћесаревцима већ своју освету изли над Србима, који су у овоме учествовали. Чардаклија и више

Недеља 24. Децембра 8895.

пријави за то општинском суду — кланичном одсеку. Прасад — сисанчад, не подлеже прегледу лекарском односно бобица. Преглед свиња вршиће, у рејону вароши Београда, искључиво општински марвени лекар, а свако друго ненадлежно лице, које се ухвати да врши преглед свиња, биће кажњено најстрожије по закону. 2., Сваки брав, који буде нађен да је бобичав, одузеће се од сопственика; на општинској кланици у присуству марвеног лекара заклати. месо, језик и срце од њега уништити а сланина и сало предаће се сопственику да истопи маст или прода сапунџији за кување сапуна. 3., Општински марвени лекар, чим на станици, марвеноме тргу и оборима нађе бобичавог брава, — известиће о томе најближу полицијску власт, која ће одузети брава од сопственика и спровести на кланицу, где ће се са истим поступити у смислу наређења тачке 2-ге. његових другова (међу њима и Карађорђе) побегну од чести у Ћесарију а од чести у брда; неки падну паши у шаке те буду уморени на мукама. Набијали су имцепљичице од луча под ноктеи остављали их да у грозним мукама умру.(') У марту месецу (14.) 1788. г. већ је био цар Јосиф II у стану главне војске у Футогу. Одатле се одмах крену Земуну. Ту Јосиф II нареди да се прво заузме Шабац, како их не би Турци, при заузимању Београда, с те стране узнемиравали. Док се главна војска кретала Шапцу а и раније било је сукоба с Турцима на граници — имамо забележен овај догађај на Ритопеку. Три граничара случајно пребаци бура на српску страну Турци их опазе и опколе у ритопечкој механи, они су се храбро бранили од Турака. Кад то чује барјактар Огорелица, дође им из Ћесарије у помоћ са.24 друга, па са неко( х ) На истом меоту, ст->. 5. — КаПау В. бевсћ (Ј. 8егћеп, В. I 8 223 — 230. — Годитљица Н. Чупића, кљ. IX. стр. 44 — 46. — Ђукић А. је перно и до ситница (чо нем?чким ивворима) описао ово нродувеће Ћесареваца, да потајно ваузму Београд; наводећи како су и један и други покушај осујетиле елементарие непогоде (Летопис М. С. кн>. 161, стр. 86—96).

БРОЈ 53.

ЦЕНА ЈВ ОГЛАСИМА 6 ПАРА Д. ОД БРСТБ : претплату ваља слдти упутницом н\ ошптиноки оуд а све кореопонденције на уредник\ \ Рукописи не враЂају се ЕЕПЛАЋЕНА ПИОМА ПЕ ПРИМАЈУ СЕ 4., Тачно вршење ове наредбе ставља се у дужност општинском марвеном лекару госп. Димитрију К. Кнежевићу. Од суда општине града Београда 20. Децембра 1895. године АБр. 7580.

0 Б Ј А В А Општина београдска има од многих грађана својих да потражује за израђени тротоар или калдрму пред њиховим имањима. За овај дуг јемчи само имање, и општина има права према законима, да ово своје примање егзекутивним путем из имања наплати, без обзира на сопственика имања. (§ 465. гр. пост.) Дешава се често, да се нови сопственик имања изненади, кад општина затражи од њега да наплати калдрму или тротоар саграђен раније, него што је то имање купио, те на тај начин постају спорови. С тога суд општине београдске објављује грађанству, да је дуг за израђену калдрму или тротоар исти такав терет за лико Ритопечанина убије до 30 Турака и ослободи граничаре. Исто су тако бивали чешћи сукоби међу земунском и београдском посадом, јер су Турци испадали да спрече рад на насипу од Бежаније к Сави, но ипак су се морали повући без успеха.^ 1 ) Важнија су подузећа Фрајкораца и других српских устаничких чета, која ћемо мало доцније описати. Главна војска скупљала се у Клењаку према Шапцу, једна чета Ћесареваца, са неким оделењима Фрајкораца, пређу раније Саву и под командом капетана Дедовића упути се Шапцу, да заузме ћуприје на Думачи, код Бреста, на Мишару и на Јабан-Калеју. Ове предусретну 700 Турака Шапчана, потисну их и Дедовића смртно ране. За то време Ћесаревци мирно пређу Саву код Клењака и 20. априла у присуству цареву опколе Шабац са три стране. Ћесаревци убрзо запале Бајир, па (') С«-рб. Летопис кљ. 66. ч III стр. 16. — Годишн.ица Н. Чуиића, књ IX, стр. 49-52. — Ђ у к и ћ А. лето јч опиеао храбро држање Шајкаша, који су под мајором Станисављевићем највише науиили овим нападима турским на бежапски насин. Станисав.ЋевиК се пуштао и низ Дунав, па једпом са 300 момака код села Голубца отме од Турака 2-2 лађе. (Серб. Летопис, кн>. 66. ч. III стр. 1 ■).