Београдске општинске новине

Год XIII.

— 234 —

Број Г-3.

имање, као што су интабулисани дугови, дужна пореза и дуг за водовод, и да непокретно имање служи општини као закона залога за наплату њеног примања као што то имање служи држави за залогу за њено примање. Према томе, при свакој куповини и продаји непокретног имања у Београду, уговорачи, ако не желе неприлика имати, треба да се известе код општине београдске да ли и колико дугује дотично имање општини за калдрму и тротоар иа да и тај дуг узму у рачун при погодби о куповини и продаји имања, јер општина неће се обзирати на одбрану новога сопственика. Од суда општине београдске 16. Нов. 1895. год. АБр. 7086.

0 Б Ј А В А Дешава се, да многи продавци кућа и зграда у овдаш. вароши остају дужни извесну суму новаца управи водовода за утрошену а неплаћену воду у истим зградама, без да о томе известе купце тога имања, који после има неприлике са упраном водовода. Да се ово неби више дешавало, даје се на знање овдаш грађанству, да сваки купац имања у овој вароши, предходно тражи од продавца истог имања књижицу о плаћеној води, иначе ће купац имања бити дужан неплаћену воду платити, која је у тим зградама утрошена. Из суда општине вароши Београда 25'8—1895 год.

ТРАЖИ СЕ једна веИа засебна куКа пли две омање у близини једна до друге Грађевинско Оделење општине града Београда потребује од 1. маја идуће год. једну кућу под кирију, која има 14 видних оделења употребљивих за канцеларије.

се још више приближе граду, и одпочну спрему за озбиљан напад. Са Саве су га нападали Срби Фрајкорци, које је предводио кнез Пољатовски, а за њима батаљон немачке пешачке резерве. Са Бајира нападали су Ћесаревци под принцем Карлом де Лил>ем, у чијој је предводници био капетан Соколовић са Србима. У овоме нападају на Шабац учествовао је и мајор Михаљевнћ са Фрајкорцима. Пуковник Давидовић пошто је заузео Бајир пређе са 800 Славонаца и 1 200 Фрајкораца преко потока Камичка и затвори зворнички пут, да пресече долазак помоћи из Босне. При нападу Срби се јако приближе граду и ту буде рањен у бутину кнез Поњатовски; његови га сви оставе, а на запомагање сети га се један Србин добровољац, па га у сред кише од танади, убивши три Турчина, дохвати за косу и спасе. Соколовић са Србима допре До кације, обије је инавали на бедем, на што се Турци повуку у камени град. ГГозван на предају Мехмед ага предаде град 24 априла без услова. Ћесаревци ту задобију 17 топова, 24 барјака и на 800 стотина турских војника.

Ова кућа треба да ј.е по могућству у варошком кварту и у близини зграде општинског суда. Исто тако могу се узети и две засебне куће у близини једна до друге, а у варошком кварту или у близини општ. суда, ако имају означени број просторија. Пријаве треба поднети заједно са ценом и условима Управи грађевинског оделења општине града Београда најдаље до конца месеца јануара идуће год. ГБр 2251. Из канцеларије Управе грађевинског оделења општине града Београда. 11. децембра 1895. год. у Београду.

РДД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА Р Е Д 0 В Н А СЕДНИЦА, 14. Децембра 1895. год. Продседавао чррдоедник г. Михаило М. Богићевић; присуств -вао члан суда г. Мих. П. Живадиновић; од одборника били: г. г. Дим. Милојеви!,, Пасгас Антоновић, Ј. Алкалај, Ђорђе Димитријевић, Дим Гавриловик, Псткола Вошковик, Мајаило Штрбић, Јосиф С. Јованонић, Сава Пет,|Овић, Дамњлн Стојковић, Д. С. Милутиновић, Н. Спаспћ, Јарослав Беаухч, Др. Војислав М. Суботић, Драгут. М Настић, Стеван П. Поповић, Д-р Никола X. Николић, Влад. М. 'Борђ^вић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 7. Децембра 1895 године, и учињене су ове измене : У одлуци књ. бр. 699, да на место Василија Радојковића буде поротник Никола Радојковић; У одлуци књ. бр. 700, да на место Павла Џелебџића и Јеврема Главинића буду присутници: Наум Ђокић, бакалин и Милош Валожић књижар. II По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 7392, 7450, 7445, 7446, 7434 којима се траже уверења о владању и имовпом стању нзвесних лица, — одбор је изјавио, да су: Никола П. Николић адвокат и Милош Глишић трговац доброг владања и Њих задрже као заробљенике, а иородице их испрате у Зворник. При заузећу града особито су се одликовали Срби. Свештеник Василије Бошњак, мајор Вукаловић и капетан Соколовић буду одликовани. За команданта града би постављен гроФ Бранковић, који отпоче отврђивати Шабац, употребљавајуђи зато околне .Србе сељаке. Као посада градска би остављена једна регимента, а сва остала војска врати се Земуну.(') Интересно је што вели прота М. Ненадовић о нахијама око Шапца: „Начини се шанац у Кличевцу, покупе Фрајкбре и сви од војвода ваиџирају лајтнантима (потпоручицима) а мој отац за отличије у бојевима оберлајтнант, и тако су ваљевску нахију чували од Турака и пресецали походе босанских Турака к Београду; а ужичка, соколска, подринска све су мирно стајале под Турцима. У Шапцу је седео генерал, а шабачки кнезови и калуђери по непгго арача купилп и у Зворник слали тајно".(") !ч а ! I а у В. ве8с]нсћ1е. (3. 8е1 ,'ћеп, 8. 18. 237-'«88. -- Сербски летбпис за 1841. књ. 60 ч. III. стр. 29 -32 — ГидишнЈИца II. Чупићз кш. IX. стр. 352—255. ( 2 ; Гласник срн. уч. друштва, кљ. XX. стр. 05.

доброг имовног стања; да су Обрен СтеФановић и Леонида Нушић б. чиновници жељез. дирекције доброг владања и сиротног имовног стања; да му је Петар Јанковић слуга, непознат. III Председник износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о немаштини и иородичном односу. По дрочитању тих молби СБр. 19776, 19095, 19813, — одбор је пзјавио мишљење, Да се молиоцима: Мити Зечевићу калФи опанчарском, Јоци Јовановићу обућару, Милану и Милошу М. Вукомановићима чиновницима и Михаилу и Јовану Б. Марковићима, могу дати тражена уверења на основу исказа подписаних сведока. IV По прочитању протокола лицитације ГБр. 2231 држане за израду привременог крова над темељима цркве Дорћолске и по прочитању накнадне ионуде за овај носао ГБр. 2239, — одбор је решио, да се како лицитација тако и накнацна понуда одбацн, и да се кров овај подигне у режији општинској што пре н што јевтиније, с тим да трошак не сме бити већи од накнадно нонуђене цене. V По ирочигању протокола лицитације ГБр. 2249, држане за откопавање, калдрмисање, полагање тротоара и ивичног камена у улици Вука Караџића, — одбор је решио, Да се одкопавање, калдрмисање полагање тротоара и ивичног камена у улици Вука Караџића уступи по прописаним погодбама Мити Стојановићу предузимачу као најнижем понуђачу за укупну цену од две хиљаде и седам стотина двадесет и пет динара и осамдесет седам пара, или по предрачунским ценама са тринаест од сто попуста. Главна војска око Земуна задржала се дуго очекујући прилике за напад на Београд. Ну до тога не дође, већјеимала омање сукобе с Турцима, а нарочито су се Флотиле мериле меВу собом. Калај налази узрок овоме у неискусности главног команданта Ласког, као и у великој топлоти, која у баровитој околини изазва болештине, које у велико укочише радну снагу војену. Више од једне трећине војника лежало је по болницама, тако, да број способних ратника износаше једва 40 000 људи, кад Јосиф II крајем августа пође у Банат. Турци, видећи слабост Кесареваца у Банату, а бојећи се да Јосиф [i из Земуна не нападне малу носаду у Београду којој, као што ћемо доцније видети, нису могли да пошљу номоћ због побуњеника Срба — н не освоји Београд, смисле да нападом на Банат одвуку тамо пажњу главне војске, па у томе и успу. Почетком августа велики везир са 70 000 људи упаде у Банат и потуче тамоптњу ћесареву војску. На то се Јосиф II с главнои војском пожури нз Земуна у помоћ генералу Вартенслебену. Ну велики везир и Њега савршено потуче код Каран-себеша