Београдске општинске новине

Број 53.

— 235

Год. ХШ

VI По прочптању нротокола лицитацијо ГБр. 2201 држлие за откопавање и калдрмиеање Вишеградске улице, и по нрочитању накнадних понуда за овај посао ГБр. 2218 и 2221, — одбор је реншо, да се за откопавање и калдрмисање Вишеградске улице према проиисаиим погодбама држи ужа лицитација између накнадних понуђача Саве Крстића и Стојана Анастасијевнћа. VII Сходно решењу одборском од 7. децембра 1896. године, АБр. 7385, оцштинсви правозастулник подноси извештај о дуговању ЈХазе Дашковића општинској трошарини. По прочитању тога извештаја АБр 7515, ■одбор је одлучио, да се ол, управе троигаринске изиште и одбору иоднесе на решење извештај о томе: ко је и на основу каквог рептења одредио Лазару П. Дашковићу кредит и да ли управа трошаринска има још каквих потраживања од људи што су под стечај ем. VIII Сходио решењу одборском од 7. децембра ове годнне АБр. 7516, Председник позива одбор да изабере лица која ће по предлогу надзорне комисије за осветлење и трамвај, као изборне еудије од стране општнне решавати о раскинућу уговора за експлоатацију трамваја, — Одбор је •одлучио, да се овај предмет понова одложи за другу седницу када ће суд поднети и кандидате за судије. IX По прочитању протокола лицитацнје АБр. 7487 држане за набавку потребне количине овса и јечма и по прочитању накнадне понуде за ову набавку Николе Ђ. Николнћа из Умке АБр. 7488, — Одбо]) је одлучио, да се за ову набавку овса и јечма држи ужа лицитација између најнижсг лиции Лугоша 21. септембра 1788. г. тако, да му војску при бегању доведе у такву забуну, да су једни на друге пуцали, а сам цар једва се спасе бегством. Турци у место да са свим сатру Ћесаревце, који су нагло узмицали, павалена Банат и страшно га опљачкају, допревши до близу Темишвара. У заустављању Турака одликовали су се Срби под капетаном Радивојевићем, али узалудно. На 147 села и вароши у Банату лежало је у рушевинама. Једини успех Ћесареваца на овој страни то је, што су ердељске и галициске трупе, у друштву с Русима , отеле од Турака Хоћим. Друго једно оделење Турака кретало се Дунавом, уз пратњу Флотиле, у помоћ Београду. Највише им је сметала Ветеранијева иеИииа, пбмоћу које су Ћесаревци господарили Дунавом. Пошто освоје Дунав опколе пећину са свију страна. После упорне борбе од 21 дана Ћесеревци 31. августа предаду пећину уз слободан излазак. За овим Турци у брзо растерају српске добровољачке чете и оду Београду.! Крајем месеца септембра дође у иомоћ I посади београдској велика војска на 56! лађа. Ире тога посада београдска, чувши I

танта Илије Урошевића овд. трговца и накнадног понуђача Николе Ђ. Никотића из Умке. X Председник износи одбору на решење понуду Рада Антпћа, да му се уступи искључиво право за пражњење нужника и помијара модерним справама под иогодбама означеним у његовој понуди. !1о нрочитању те његове понуде АБр. 6999 и шп.надног објашњења АБр. 7514, — одбор је решио, да се пражњење нужника и помијара искључиво уступи Раду Антићу овд. каФеџији под истим оним погодбама под којима је овај посао био устушвен Петру Б. Јоакимовићу решењем одборским од 13. Фебр. т. г. АБр. 996 ирешењем од 8. дец. 1894 год. АБр. 8685, с тим, да се са Радом Антићем закључи о овоме послу уговор на три године о његовом трошку; да за пражњење нужника и помијара може наплаћивати седам динара од кубнога метра или тридесет и пет пара од акова; да овај посао има вршнти модерним справама, које ће нарочита судска комисија ирегледати. Кауција од хнљаду дннара, коју је положио Петар Б. Јоакимовић услед решења одборског од 23. Марта 1895. године АБр. 2010, а која је припала општинској каси због неиспуњења уговора према решењу одборском од 10. јула 1895. године АБр. 4305, коју пак Раде Антић рекламира као своју молбом својом АБр. 4482, јер ју је он за Перу Б. Јоакимовића суду и положио — да се не унесе у општинску касу као њена својина, него да служи Раду Антићу као гаранција за тачно испуњење уговора и да му се по истеку уговора врати, ако не би општина имала каквог права наплате из ње проузрокованог неиспуњењем уговора. У толико се задржава од извршења решење одборско од 10. јула 1895. год. АБр. 4305. за успехе на Каран-себешу и Дунаву често је испадала противу Ћесареваца па и Панчево заузела. Из Баната Турци су лагано одступали у октобру тражећи угодне зимовнике. За њима по рушевинама наступали су Ћесаревци. Код Паланке на Дунаву 17. октобра дође се до судара. Генерал Хара нападне на Турке, који су се ту задржали при оступању. Српски добровољци под поручиком Продановићем брзо продру у утврђење; а остала војска тако притесни Турке, да се ови морадоше предати. Октобра 27. Турци нападну Паланку с флотилом, ну буду одбијени с великом штетом 1 ). — Пре но што завршимо опис ратовања у овој (1788.) години остаје нам да кажемо коју о борби Срба Добровољаца по Србији; о предузећу Ћесареваца против Босне и о ћесарским и руским покушајима у Црној Гори. Да почнемо са догађајима у Србији. Раније смо споменули, како су Срби у самом почетку 1788. г. устали на ТурI ') 0 овом ратоваљу главие војске ћесареке види Ј Сербек« летоиис, кљ. 06, ч. III, стр. 42—50. — Годиш| љиду. II. ЧупиК:!, кн>. IX стр. 56-62 и 71-78.— Ка11ау i в. СсР8с1пеШе (1ег .8егћеп, в. I, 8. 238—2 -10.

XI Одборник г. Никола Бошковић жали се, да суд општински па штету општинске касе ни е хтео да му изда један општински празап дућан: ма да га је он више пута тражио. Председник је изјавио, да ће ствар извидети и учинити нужне наредбе, да се општински интереси задовоље. општински послови Лекарп оиштински , што су дужни да лече сиротињу: 1. Д-р Д. Т. Николајевић са станом у Јевремовој улици 36, лечи сиротињу у кварту дорАолском и иалилулском 2. Д-р Ф. Рибникар са станом у пријепољској улици 21,лечи сиротињу у кварту врачарском. 3. Д-р Во.ја Ж. Ђорђевић са станом у Краљ-Милановој улици 19, лечи сиротињу у кварту теразпјском, варошком и савамалском. Лекари оаштински за санитетско-иолиг^иски арег пд и надзор , који врше и прегледе умрлих п издају иосмртне листе: 1. Д-р М. Хаџи-ЈГазић са станом у Југовићевој улици 9, за заиадни Врачар. 2. Д-р Влада Ђорђевић са станом на углу дворске улице и Марвеног трга (кућа пок. ђенерала Анђелковића), за источни Врачар. 1. Д-р Самуило Попс са станом у Душановој улици 45, за кварт варошки и дорЛолски. 4. Д-р Милорад Гођевац са станом у Поп-ЈЕукиној улици 4, за кварт савамалски и теразигски. 5. Д-р Јован Станковић са станом у Хилендарској улици 17, за кварт иалилулски. Школски лекар је Д-р Јован Јовановић Змај. са станом у Обреновој улици 10.

ј ке, као и њихово суделовање при заузећу Шапца. У току 1788. год., по заузећу Шапца, редовна војска ћесарска није ни ступала у Србију; тамо су се борили с Турцима само српски устаници уз припомоћ Фрајкораца. „Они ударају на Турке с очајањем, чине нечувене освете, туку и гњаве где год кога Турчина сретну и виде, и позатварају Турцима све путеве за Београд, Шабац и Смедерево." Фрајкорци под Михаљевићем били су на Забрежју на Сави. Ту их је у .јуну и цар Јосиф II. походио и храбрио. Њихов је задатак био да заштићавају Србе и да пресеку Турцима везу но градовима, као и да спречавају разна испадања. Из дана у дан Фрајкорци су се увећавали, од многих Срба из унутрашњосги Србије, који су масама долазили. Ну било је вшпе чета, које су самостално војевале с Турциада. Да поменемо неке познате сукобењихове с Турцима. Капетан Коча још у лето 1787. год. 1 ) подигао је народ у Поморављу око Јагот ) Милике в и 1, М. Ђ. по једпом очевом рукоаиеу вели да је „започета Кочина Краика у .твту 1787 " даље вели да је код Коче „и ире/је, пезсмисно од ауетријекога иоаивања, живела мисао о слободи ." (Путиичка писма и т. д. стр. 236 ! и 236).