Београдске општинске новине
Год. XIV.
— 27 -
ИЗВЕШТАЈ 0 РАДУ ОПШТИНСКОГ ХЕМИЧАРА 8А " 1895-ту годмну ОД Д-ра Александра Зеге (Наставак) Бантереолошка аиализа. Пробо сам узимао' из чеоама: У добро сгерилизираним етаклехшм Флашидама са памучиим затварачем. Из бунара: У стерилизираним ева куираним, стакленим балонима мојим аиаратом. (види Оћеппкег-ДеИмп# од 1894 год. број 59.) I. Тровиаесечје
Као ранеће земљиште за бактерије служила ми је Кохова жела тина, радио сам у Петровпм шољицама. Одређивао сам само квантита тивно број клица. У току 1895. године извршио сам свега 280 хемијских апализа воде и 117. бактореолошких. У таблицама I, II, Ш н IV ставио сам мипимум, максимум и средњу вредиост појединих е,астојака наших ппјаћих вода у 1-ом 2-ом 3-ем и 4-ом тромесечју. У табли V и VI види се графично како се јемењалавода макингких бупара одиосио садржино миноралних и органских материја, и вода новог водовода, односно садржнно бактерија Ноплава макиша била је од утицаја на воду у нашсм новом водоводу. Дироктно мешање савске водо са водом појединих бунара није било зттатно
II. Тромесечје
ШАЈЕВОДА
чвротих мдтерија
утрошсн перманг-
д80тне хл'1ра кисЕлине
а:јотасте КНОКЛИНЕ
амонијак Напомена 1
Бунар 1 7 анализа.
0,490 0.514
0.001 0.002
0.034 0.040
0.0032 0.004
0 ј. п. тоаг.
0 ј. п. траг.
минимум мчксимум ср^дња вред.
0.503
0.0013
0,0363 | 0.0038
0 — ј. л. траг.
0 — ј. н. траг,
Бунар II 7 анализа.
0 480 0.494 '
0.001 0.002
0,024 0.028
0.016 0.018
0. 0.00001
0. 0.0001
минимум максимум средња вред.
0.487
0.0016
0026. ! 0.017
0000001
0.00001
. Бунар -Ш 8 анализа.
0.512 0.Б70
0.0035 0.0085
0.015 0.019
0.0001 0.0024
■ "Ј. '' 0. траг.
0.0001 Г ' 0.0004
* минимум максимум средља вред.
0.553
0.0045
0.0162
0.0013 I «• 1 траг.
0.00023
Бунар IV 9 анализа
0.436 0.645
0.004 0.0053
0.0065 0.0096
0.0005 0.002
0. траг.
0.0002 0.0012
меџимум Максимум средња вред
0.514
0.0044
0.008
0.0013 | »• | 0.0006 траг. |
Бунар V 7 анализа
0.570 0.618
0.0048 0.0056
0.005 0.0077
траг. 0.005
0. траг.
0.1 к 08 0.0012
минимум максимум средња вред.
0.592
(1.1"
0.0064 | 0.0018
0. траг.
0.00096
НОБ. БОДОБ. београдски. 9 аиализа
0.518 0.556
0.0027 0.0038
0.0165 .0.0247
0.003 0.004
0. траг.
0. 0.0002
минимум максимум средња вред.
0.537 ј 0.1)034
0.020
0.0033
0. траг.
0.00005
1 Варошки БОДОБОД. 6 анализа
0.292 0 315
0.0016 0 0026
0.0042 0 006
0.007 0.011
0. 0
0 ј. II. траг.
минимум максимум средња вред.
0.305
0.0021
0.0055
0.0094 ■
0.
~ Ј. П. траг.
Биљбиљд. БОДОБОД. 6 аналпза
0.330 1 0.368-
| 0.0018 0.0028
0,003 0.0064
0.004 0.0064
1. 0. | 0. 0. траг.
минимум м:аксим.ум средња вред.
0.348
0.002
0.0051
0.0054
0.
траг.
К()ЈАЈЕВОДА|:~
УТГ0ШЕНО перм а ii г.
хлора
авотнк | азотасти КИОЕДИНЕ јКИОГЛННЕ
АМОНИ.ЈАК
Напомена
Бунар I. 6 анализа
0.484 0.560
0.0019 0 005
0.0335 0.035
0.009 ! 0.00001 0.015 0.0001
0. 0.00002
минимум максимум средња вред.
0.528
0.0029
0.0342
0.012 0.00004
0 000005
Бунар II. 5 анализа
0.480 0.530
0.0013 0.0037
0,0263 0.030
0.014 0.020
траг. 0. 0.00005 0.0001
минимум максимум средња вред.
0.506
0.0025
0.028
0.0173
0.000008 , 0.' 00006
Бунар III. 5 анализа
0.569 0.594
0.003 0 0047
0.0165 0.019
0.002 0.008
0. траг.
0.0001 0.00015
минимум максимум средња вред.
0.580 ; 0.0035
0.0177
0.004
0 траг.
0.00011
Бунар IV. 4 анализа
0.510 0.570
0.004 0.0105
0.0068 0.014
0.0018 0.0035
траг. 0.00002
0.0004 0 0908
минимум максимум средња вред.
0.5407
0.0062
0.0107
0 0028
0 000005
0.00065
\ Бунар V. 2 аиализа
0.312 0.340
0.021 0.037
0.008 0.009
0.0025 0.005
0.000.02 0.0001
0.0007 0.001
минимум максимум средња вред.
0.326
0.029
0.0085
0.0037
0.00006
0.0008
НОБ БОДОБ, београдски. 30 анализа
0.520 0.550
0.002 0.0038
0.020 0.025
0.003 0.0045
0. траг
0. 0.0001
минимум максимум средња вред.
0.538
0.0027
0.023
0.0037
0. траг.
0.0 ,0001
Варошки В0Д0Б0Д. 12 анализа
0.302 0.356
0.0008 ■' • 0.0021
0.005 0.006
0.007 0.0115
0. 0.
0. траг.
минимум ма&симум средња вред.
0.315
0.0018
0.0057
0.0092 ; 0. ј о. 1 траг.
Биљбиљд, водовод. 12 анализа
0 326 0.355
0 0015 0.003
0 0037 0.0054
0.004 0.008
0. 0.
■ 0. траг.
минимум максимум
0.341
0.0022
0.005
0.0058
0. ј ■ "• траг.
средња вред.
Бунар V концем Јануара изкључен из саобраћаја Бунар IV концем иебруара искључен из саобраћаја.
Како је иоплава затекла бунаре IV и V затворене то су исти тако и остали, пошго су шибери били 3 метара испод воде. Маја месеца счојен је варошки водовод и бунар испод војног сењака са, новим водоводом.
калуђеру и иоау, да у сваком макастиру заиишу: да, вигие никад тко је Србин Немцу 1 не верује ." На то Михаљевић: ,/Кутн Алегсса да од Бога нађеш, чуће Немцн. па ћете оловом залити." Алекса одговори: ,.Ја то { Србину кажем а не Немцу; а и Немцу ћу то исто казати а и сваком."( Ј ) Алекса се I затим доисга врати својој кући. Кроз уста Алексина проговорио је цео наш народ, јер после толиких разочарења није се имао вшие ничему надати од Аустрије, која умешавши се у рат владара против Француске велике револуције мораде да напусти своју источну политику. Срби с ове стране Саве и Дунава, остављени сами себи, одиста се на скоро и иотпомогну, а временом нађу нова савезника на северо-истоку Европе.(' 2 ) Али Алекса не стоји усамљен са својом изјавом, и раније поменути Стеван Јовановић архимандрит манасти])а Троноше, који је за У Ненадовић М. нрота: Мемоари, стр. 27. Калај поиањуЈш ове речи Алегссине, труди ее да им умањи важноет, наводећи како је доста Срба оФицира остало у служби Аустрије. А за Алексу вели, да се на такав корак решио „само нод тешким утицајем закљученог мира"(Ое8сћ, <1ег 8егћеп, I. 8. 282—283). Ну не стоји шегово тврђен.е, даје Алекса остао 1 Срему, јер син му, прота М. Н е н а д ов и ћ иврично вели да се вратио кући (Мемоари етр. 28). ( 2 ) Попов Нал: Србија и Русија,(срцски превод; св, X. с. 13.
ово време био српски изасланик код бечког ћесара, у једном писму овако болно узвикује: „Камо објети и услуге наше овом двору и толика проливена крв и губитак имања н живота?... и сада одбачени остали! То ли су награжденија бедне Србије , да их сада Турци ирода]у и сену како марву • убио га Вог с когајето, може ли се то во свјем светје игде видети таковајо > неиравдаР'(') Наш летописац овако описује стање Србије по свшптовском миру: „ПрЉд^лиже белигрдсши и окрестне нахТе првбегле преко реке Саве, и тамо вт, нездравоиже землви немало све измерло; а пже оставшш Т8рци поробили и попалили ихђ. И тако еств пострадао и прос« се б^дин СерблЂ, вЂр »го8ћи.. Ниемц8 неброено еста. изробио; тако изсечено, неисказано церкве и манастири ес8 немало по ц-влоп СербТи оп^стили; и 8 мало времена трикратг ес8 Немци сербскш народ издавади и Т8ркомт. под саблго предавали... ижинђ 8бо ош,н и братТо блгодитесп, да неиострадате, како шо се сада нашему род8 сл8чила погибелт.." Овде иам и нехотвце пада на ум она Ђурина карактеристика Немаца: „0, знам те ја, ти не(') Гласник с;п. уч. друштва, књ. XX стр. 93.
благодарни народе!.. А има ли Србина да те не зна,'? Векови протекоше како по дубини срца нашега ријепг, и сваки корен у њему, из којега би сјајнија будућност изнићи могла, својим оштрим зубима подгризаш!... Ти си гусенпца на телу нашем, отровна пара у ваздуху, са које народи тешко дишу, а слабији умиру...'^ 1 ) —Ово је у неколико бледа слика стања српског по свиштовском миру, али која није баш тако повољна за нас; с тога се увек треба сетити речи Ал. Ненадовика и овога летописца, које по најбоље илуструју полилитику наше прве сусетке, под којом и дап-дањи таворе тешке дане многа браћа наша, гоњена и презрена, завађена с осталим суседним племенима, која у тој дрдржави живе, а све за рачун те исте наше сусетке!
(Паставиће се)
(') Дела Ђуре Јакшића, књ IV стр, 10—11.