Београдске општинске новине

Број 9.

Год. XIV.

РАД ОПШТИНСКОГ 0Д50РА БАНРЕДНИ САСТАНАК 12. фебруара 1896. Председавао је предеедник г. Михаило М. Богићевић, ирисуствовао члан суда г. Мит. Г1. Живадиновић, од одборника били: г.г. Сава М. Џевајровић, Др. Марко Николић Јарослав Беауха, Љуб. Марковић, Михаило Михаиловић, М. Штрбић, Стеван П. Поповић, Дии. Милојевић, С. Ђ. Јорговић, Влад. М. Ђорђевић, Ђорђе Димитријевић, Сава Штровић, Иикола Бошковић , Дамљаи Стојковић, Ди.м. Гавриловић. < Т. Прочитан је записннк одборских одлука ссдвицс држанс 8. Фсбруара 1896. год. и примљен је без измена. II 11о ирочнтању акта управе вар. Београда п њених одељака АБр. 1085 и 1149, којима се граже уверсња о владању и имовном стању извесннх лица, одбор је изјавио, да су му ненознати Василија жена Живка Ђорђевића циганина и Филип ДуФлер кројач. III Председник износи одбору на решсње молбу Николе Тасића АБр. 1136, да се ослободи нла ћања аренде месарске на ону количину масти, што ће је на страну извести : и иисмен нредлог одборника г. Николе Бошковића да се чредлози поједнних одборника подносе у ночетку одборске седнице а не при свршетку, како је то до сада бнвало. Одбор је одлучио, да се обе ове ствари одложе до прве седнице за овом. IV Председник извештава одбор, да је новереништво изабрато у седници одборској од 30. дец. 1895. АБр. 7699. прегледало од суда спремл>ени пројект буџета за 1896. год. и иодноси о своме раду извештај заједно са нацртом буџета. По прочитању тога извештаја АБр. 1130 одбор је реншо, да се извештај буџетског повереништва са предложеним изменама у саставу бутурској војсци, после завршених ратова, војници се нису враћали кућама; већ су у мањим четама крстарили кроз пронинције харајући. пљачкајући, или су стуиали у службу каквог бунтовног паше. По свршетку Кочине крајине велика маса ових бескућника сваке врсте намножи се и Бугарској и у Румелији. Они су познати под именом крџалија. У њихове редове ишли су сви они, који су хтели да живе раскалапшо на рачун јадне раје, ништа не радећи, до гулећи и пљачкајући околину, у којој сс обрету. Један од многих бунтовника јесте и Пазван-оглу потомак једне помухамедањене хришћанске породице из Босне. Дед му се одликовао у рату, но једном га ухвате непријатељи и натакну на ражањ. Отац му за одликовања у рату добије спахилук близу Бидина. Пазван-оглу за одликовање у Кочиној крајини доби очев спахилук. Но незадовољан тиме у брзо од крџалија скупи велику чету, па се дочепа Видина и околине. На глас да добро плаћа, поврве њему многи бескућници, те у скоро имађаше војску на 80 000. Кад Хаџи-МустаФа протера јаничаре, он их прими и упише

џета и са начелима, по којима је овогодпшњп буџет сасгављен у свему прими с тим, да се претрес појединих позиција прнхода н расхода отпочне у првој седници за овом. Наиомеча. Овом приликом прочитане су позиције прихода целог буџета општинског. ИЗВЕШТАЈ 0 РАДУ ОПШТИНСКОГ ХЕМИЧАРА 8А 1895-ту г-вдкну "Д Д-ра Александра Зеге

(Наставак) Млеко. Млско је пајсавршенијо ранеће срество, оно је једпно које без икаквог додатка, може човека да одрани. Доказ су наша деца која нрву годиау искључпво од млека жнве, а има и целе нароДности које се само млеком ране. Сем тлга што је најсавршеније од наншх р.шеКих срестава оно се још и тиме одликујо да стомак не дражи. Усљед тога она је за многе болеснике а нарочито за оне који од стомака иате једнно средство да сс при снази олрже. 1\ако сам за ову годину свега само 9 проба млека радп хемијског прегледа нримио н то 7 нроба звашпшо а две сам аналнсао бирајући млеко за одрану мог детета, то наводим овде резултате тих аналпза. Првих седам проба званичдо су послате државној хемијској лабора ториј п. спец. еув проба примио хезкина маст остатак ОД КОРА I 20јI. 1.0263 3,19% 11,79% кварт палилуски II „ 1.0210 2,55% 8,94% „ III „ 1.0320 3,10 '/ 0 12,54 /„ „ IV „ 1.0 ;85 2,78% И>43% „ дорћолоки V 30ј1 1.0295 3,62% 12.13% о. А Зега VI „ 1.0301 3,84% 12.82% VII 21|П 1.0366 2,54% 11 85% кпарт палилул к? VIII 10|Ш 1 0305 4,18% 12.58% IX 21IX 1.0318 1,66% 11.28% „ дорћолски Пробе I, II IV VII и IX ФалзиФикати су. Како се из ових анализа види одређивао сам снециФичну тежину: Лаксподензиметром или ппкнометром. Сув остатак: (Метода Шулц) 0*3 до 05 гр. млека. се у њихов списак. На подстрекавање овнх Пазван-оглу чешће је ударао на београдски нашалук. То нримора Хаџи -МустаФу да увећа порезу. Ал. Ненадовић, И. Бирчанин и други кнезови замоле пашу да не повећава порезу, већ да узме Србе у војску - то и би. У почетку продре Пазван-оглова војска до Београда и опседне га разбивши. Турке и Србе — међу овнма је био и Кара-Ђорђе — које је предводио Станко ХарамбашиИ. Али кад дођу у помоћ Хаџи -МустаФи 1800 Срба под Алексом Ненадовићем, Х .-МустаФа испадне из града те разбије Пазван-оглову војску и отера је у Видин. Исто тако победе једно оделење Видинлија на Ћуприји. Ту су Срби јога једном опробали и то добро своју снагу противу Турака, што је од особита знача]а по свест народну, јер увидеше да се Турци могу победити, а то је много значило по будућност српску. Султан Селим III да би се опростио тако силна бунтовнпка и противника својих реФорама слао је чешће војску на Пазван-оглу. Али је најзнатнији поход Капудан-паше Хусејина са 120 000(') .људи, (,) КаЛау В. Севсћ. с1. Вег1>. В. I. 8. 308-;309.

Измере се на аналитпчним теразијама тачно Затим се сасуше на малом пламену до сува и ношто се у ексиватору разлади, остатак измери. Операција врши се у платинској шољицп или заклопцу од платннске тегле. У једну порцуланску шољнцу у којој има исејаног чпстог песка (од прплике 10 гр.) измери Г5в 15—20 гр. млека. (за]едно с иеском измери се једна мала стаклена шипка). Млеко се на парном купатплу до сува испари. При крају ваља са шипком пажљиво мешати да се не би поједина зрнца на зидовима шолпше залепила, всћ да, се после сушења цела садржина лако, квантитативно из шоље извадити можс. Пошто је нз парном купатилу највећи део воде пз млока испарио, суши се још 4. сахата у сушаоници која се кључаном водом греје ("УУаззегЈтоскепвећгапк) и сув остатак измери. Масг : Овај сув остатак пренесе се квантиштативно у Сокелетов апарат за екстракцију. Екстрахира се Етаром 3—4 сахата, етар се испари, маст у парној сушаонпци сасушп н пзмери. Метода Сокелет ареометриски] 200 ссм. млека измере се једном шшетом у једну нарочиту коничну Флашу, дода се 10 ссм. раствора калихидрата (спец. теж 1.27) п 60 есм. етара који је водом био мућкан, дакле садржава мало воде. Флаша се сваки 2—3 минута мућка, и остави. после нзвесног времена одваја се етерични раствор масти. Ако то одвајање не иде лако, оно се иомаже центриФугом. Поцтто се етерични раствор масти одвојио, пумпа се у јсдну стаклену цев и мери се нарочнтим ареометром спец. тежина код 17.5 С. Из спсц. тежине чита се но нарочито израчунатим таблицама директно проценти масги. Да би се односно каквоће млека београдском грађанетву, а нарочито сиромашном сталежу могућност дала да што боље и чистије млеко добија требало би по мом мишљењу пре свега скинути сасвим или бар снуститп на најмање могућу меру општинску трошарину, која се на млеко наплаћује. Којп мало боље ствар ову размисли мора увидети да је са данашњом ценом ранс за стоку а са трошарипом од 5 н. д. од 1-ог литра млека, иекључена могућност да се у Беог}>аду за 20 п. д. може чисто млеко добпти. Тај приход ког општина од трогаарине млека има, да се у некодико надокнадити рационалном контролом продаје млека, а на посдетку и да га који у апрнлу 1798. опседне Видин. Пазван-оглу одбере 12 000добрих ратника, па утврдивши Видин, дочека Хусејнна. Узалудни напади и болештине десеткују Хусејинову војску, а мито Пазван-оглово изазва рђаве посљеднце. Знајући све то, он испаде из Видина са одмореном војскоми потуче тако Хусејина, да се овај једва снасе, оставивши силан пртљаг. Порта немајући нове војске, а заплетена с догађајима у Египту, попусти жељи Пазваногловој и пошље му знаке пашиног достојанства. Овај од сад управи испаде на Влашку. Да би се ослободио београдских јаничара изради им повратак у београдски пашалук да мирно живе; они се удворе МустаФи, те им да и службе. Хаџи -МустаФа -паша иазио је на сваки покрет јаничара и увек их је казнио за иступе. А кад поби неке крџалије из Шапца који су правили насиља и Косту Ригу, који је био у вези са Пазван-оглом и желео подићи Грке на оружје — у чему га ухвате Тесаревци и издаду — јаничари омрзну на њ' и вребали су само згодну прилику, па да му се освете. Неки од њих