Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЉА 10. МАРТА 1896.

БРОЈ 11.

нзлазе Зез: е д е љ ха; о те д дн-п-ут

Ц е н а

За Србију на годину . . . на нола године , За стране земље на годину

6 јшнара 3 „ 9 ,

ЦЕНА ЈВ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ИРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈ.У СВ. — НЕПЛАИЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

РАД ОПШТИНСКОГ 0ДБ0РА

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 14. фебруара 1896. Иј.едседавао нредседник г. Михаило М. Богићевић, присуствовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били: г. г. Д. С. Милутиновић, Ђорђе Димитријевић, Ј осиф С. Јовановић, Др. Никола X. Нвколић, И. Козлић, Сава М. Џсвајровић, Ј. Алкалај, Н. Спасић, Дамјан Стојковић, Владислаи М. Ђорђсвић, Мнл. Ж. Маринковић, М. Штрбић.

Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 13. Фебруара 1896. год., и примљен је без измена. II Но прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 1207, 1208, 1178, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су му непознати Спира Цветковић Фијакериста, Настас Стојановић нредузимач и Тодор Штављанин бив. ватрогасац. III Председник износи одбору на мншљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу и немаштинн.

По прочитању тих молби АБр. 1157 п 899, одбор је изјавпо мишљење, да се молитељици Љубици Деловић удовој може дати тражено уверење; да се Јовану Ћирићу не може дати тражено уверење, пошто је страи поданик (има везе са актом СБр. 17870 94.) IV Члан надзорне комиспје за осветљоње и трамвај г. Мих. П. Жпвадииовпћ по нова износи одбору на решење предмет о избору судија и председника изборног суда за расправу сиорних трамвајских питања. Одбор је одлучво, да се ова ствар ио нова одложи до прве седнице. V Председник извештава одбор, да су чланови повереништва нрема одлуци одборској од 18. Фебруара 1896. год. АБр. 1194 поднели своје мњење о статутима друштва, што жели да предузме концеспју осветљења Београда. Одбор је одлучио, да се ова ствар одложи до ирве седнице за овом. VI Продужен је појединачни претрес буџета општинског за 1896. год.

По прочитању сваке тачке по особ, одбор је решио, , да се у буџету општинском за 1896. год предвиде и ови расходи;*) РЕДОВНА СЕДНИЦА 15. Фебруара 1896. г. Председавао председник г. Михаило М. Богићевић, присуствовао члан суда г. Мих П. Живадиновић, ододборника били: г. г. Снасоје Илић, Дамјан Стојковић, Стеван II, Ноиовић, Ђорђе Димитријевић, Јанаћ Констандиновнћ, Ј осиф С. Јовановвћ, Др. Војислав М. Суботић, Сава М. Џевајровић, Бдагоје Милонтевић Јарослав Безуха, Никола Бошковић, Сава Ковачевић, М. Штрбић, Д. С Милутиновлћ, Коста Петровић, Влад. М. Ђорђевић Мих. Иавловић, Мил. Ж. Маринковић, М. Милашиновић, Дим. Милојевић. [ Прочитан је занисник одборских одлука седнице држане 14. Фебруара 1896. год. и примљен је без измена. II Одборник г. Михаило Павловић замера, што општинска управа још, после толико година, није регулиеала ствар о експропријацији имања масе А. Пајевића а међутим прети, да од те масе екзекутивним путем наплатп своје потра-

*) Буџет ће бити у засебној књизи одгптампан, кад га госиодин министар Финанеија будс одобрис.

СРПСКИ УСТАНИЦ1 ПРОТИВУ ГУРАКА у ВЕЗИ СА НАР0ДНИ1 СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459 — 1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА напиоали Р. АГАТОНОВИЂ. и П. М. СПАСИЋ. (Академијски Савет Вел. Школе наградно арвом видовданском наградом оашт. БеогридскеЈ. (н>СТАВ \к) У неравној борби изгинуше браћа НедиКи са својим људима, али и бројно јачи Турци, и сувигае проређени, морадоше се после ове победе вратити у Босну; не успевши да помогну Шапцу, који се на скоро предаде Србима, чим ови добију од бачког владике Јовановића један топ и стану их тући. Срби су се наспрам царских Турака лепо понашали, изјављујући, да су они устали само аротиву дахиског насиља.(') Ђорђе Ћурчија још је за раније задавао носла Турцима хајдукујући по подриљу. У почетку устанка он се придружи (') Пенадовић М. Мемоари стр. 58—6* —Годишљица Н. Чуиића, књ XIII. стр. 125—131.

Кара-Ђорђу, но незадовољан деобом оружја по заузећу Пожаревца, он сс одвоји од њега и поче на своју руку радити у Подрињу. Позбацује неке кметове, које је раније био поставио Јаков Ненадовић и узе приходе у своје руке. Затим отпоче одметати Подриње , па у брзо задоби Лешнииу, Лозницу и Круиањ; но Србе брзо сузбије с већом војском Али-бег Видајић и поврати Лешиицу и Лозницу. Ћурчија, због одметања од власти, као и за то, што је Мемед-ага Фочић услед његове недовољне пажње продро у Шабац, и посекао око 70 Срба, буде кажњен смрћу. Кагсо у Босни место Али-бега Видајића дође Мехмед Видајић, пријатељ султанових реФорама, то у Подрињу наступи примирје, које је било корисно по Србе, јер их Турци с те стране нису узнемиривали.^ 1 ) На глас да је устао Кара-Ђорђе а узнемирени сечом кнезова, Миленко СтојковиА, кнез Момир из Лучице и Петар Добрњац побуне Поморавље. Стојковић и Момир у брзо опседну Пожа -евац. Кад Турци увиде да ту нема шале, уговоре с њима примирје до доласка Кара-Ђорђевог. На скоро 1 Годишњица II. Чупића, књ. XIII. стр. 139—145.

дође Кара-Ђорђе са већом војском, а и Петар Добрњац из горње Млаве и Хомоља. Чим Кара-Ђор1)е поче да их нанада, они се у половини маја предаду и оду у Видин, давши Србима оружја и 50 кеса, које Кара-Ђорђе раздели међу војницима.^ 1 ) Пз Пожаревца крене се Кара-Ђорђе на Смедерево , где је раније народ устао под Ђушом ВулиКевићем и почео се тући с Турцима. Чим тамо приспе он отпоче нападати Турке, на шта они изађу и углаве примирје с условима: да тврђава остане Турцима, а варош Србима и одреде међе, преко којихнису смели да пређу. У једно утврде, да с њима даље буде оно, што и с Београдом.( 2 ) Тада Кара Ђорђе постави Ђушу за војводу смедеревског краја. У то исто време диже се и Стојко ЕривокуКа са 1 000 људи, и пређе у Ресаву , но параћински га Турци разбију у Грабовачком потоку, где погину и он сам са много Срба.( 3 ) Бојећи се за брата Сали-агу, кога су устаници опсели у Руднику Кучук-Алија [ г ] Гласник срп. уч. др. књ. IV с-тр. 204 —2С9. [-] Пенадовић М. Мемоари, стр. 93 — 94. [ 8 ] Споменик XIX ерп. кр. акад. стр. 5.