Београдске општинске новине

Број 11.

- 42 —

живање за калдрму и тротоар. Председник је изјавио, да ће ствар о експропријацији пожурити и да ће наредити, да се наплата за калдрму и тротоар одложи до регулисања експроприације. III Одборник г. Никола Бошковић пита, на шта је управа општинека употребила новац од носледњих двеју нозајмица, кад нису исплаћене општинске подужице, на име чега су те позајмице и узете. Нредседник је изјавио, да ће на ово питање одговорити у првој седници. IV По прочитању акта управе вар. Београда АБр. 1244, одбор је изјавио, да су му непознати Љубомир Станковић винограџија, његови синови Радован и Живан, његова жена Сара и његова ћерка Драга. V Председник износи одбору намишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби АБр. 809, 973, 1055, 1113, 1243, одбор је изјавио мишљење. да се може дати тражено уверење молиоцима: Алсксандру Шоби кројачу овд.; Милици Новаковић овд., Јелисавети II. Рашић, овд., Дуји Вуковић удовој, Катарини Јакша удовој. VI Председник извештава одбор, да је суд општински расписао стечај за потребне локале за грађсвпнеко одељење и унраву водовода, н даје на томе стечају пријављено 19 зграда; да је те зграде прегледала судска комисија и о томе подноси извештај. По нрочитању тога извештаја ГБр. 2251(95, Одбор је одлучио, да све пријављене зграде понова прегледе и оцене г. г. Милан Милашиновић, Д. С. Милутиновић и Стеван П. Поса 600 хатлија пође брату у помоћ.(') Ну кад чује, да је Рудник већ пао, он окрене Јагодини. Њега поведе кнез Максим из Губеревца у Врбицу, где је био КараЂорђе и Јанко Катић са 100 момака (остале је распустио, да се припреме и кроз два дана врате), њих изненада нападне КучукАлија и разбије, те се Кара-Ђорђе мораде повући дубље у Венчац, где га Турци нису могли гонити. Том приликом Кучук-Алија нађе ћурак Кара-Ђорђев, па оступивши Ерагујевцу показиваше га народу говорећи, да га је погубио. Из Крагујевца оде у Јагодину, да најми Гушанца Алију са 1 000 крџалија, који се раније нудио Србима за пашу, па да заједно бијудахије, на шта ови нису пристали. После боја на Врбици Кара-Ђорђу дође распуштена војска, и он се с њом упути Београду. Дошав на Врачар, сукоби се с Турцима и сузбије их, а у повратку остави Васу ЧарааиЛа и околне кнезове да чувају, да Турци не испадају из Бео-

1 Ка11ау узима, да је Кучук-Алија поолан од дахија да 31 љихов рачун врбује крџчдије, помоћу којих би угушили уетанак. бевећ. <Ј. 8егћеп, I, 261 шхо је понајверов*тније повић одборници заједно са управником грађевинског оделења и једним кметом и да о томе поднесу одбору извештај са својим мишљењем. VII На предлог суда општинског АБр. 1171, одбор је решио, да се Раду Антићу, концесионару за чишћење нужника и помијара уступи и стрводерски посао, под погодбама, које ће суд прописати с обзиром и на санитетске прописе. VIII На гражење грађана а према реФерату грађевинског оделења ГВр. 154, одбор је решио, одобрава се осамнаест хиљада четири стотине и двадесет динара за насипање и калдрмисање оног дела господар-Јованове п Вишњићеве улице (по новоме називу) што је ненасуто и некалдрмисано а нарочито онај део тих улица, што је поред имања Обркнежевића, Николајевића и Антуле. Да грађевинско оделење спреми за ове послове тачне планове и предрачуне и на основу тога распише лицитацију што пре. IX Председник извештава одбор, да је општина услед наредбе управе вар. Београда АБр. 5948Ј95 набавила нзвесне ствари за клање свиња на Чукарици, н да према извештају економног оде лења, АБр. 1218 поред одобреног кредита решењем одборским од 18. септ. 1895. АБр. 6009, треба још један кредит од 201/40 дин. дасе те набављене ствари исплате. Одбор је решио, одобрава се кредит од две стотине један динар и четрдесет пара из непредвиђених трошкова за исплату ствари набављених по наредби управе вар. Београда АБр. 5948Ј95. год. X Председник износи одбору на решсње акт министарства народне привреде, којим се препограда. — С већим делом војске унути се Крагујевцу, који на!;е празан. Одатле се упути Јагодини. У путу дозна, да је Кучук-Алија оставио 250 Турака у Багочини , ради осигуравања оступнице. Он их једним делом војске опколи, и продужи пут Јагодини. Да не би Турци из Јагодине отишли у помоћ онима у Баточини Кара-Ђорђе посла кнеза Теодосија МаричевиИа са 1 500 људн, да на то пази. Ну због невештине овога Тосун-ага са 500 Турака привуче се и разбије Србе. Чим за ово дозна Кара-Т>орђе одмах похита за Турцима(') и код кијевског потока сустигне их и побије на 400 Турака тако, да се мали остатак врати у Јагодину. За овим Кара-Ђорђе пође на Кучук-Алију у Јагодину. При сукобу с Турцима оделење Срба под Младеном Миловановићем и Миланом Обреновићем не успе да нападне Турке с ле!)а због набујале Белице, те турске хатлије распрште Кара-Ђорђеву војску, а за тим и ону под Младеном и Миланом. 1 Ј о к и К о ов -Јме веди: „Од коњаника Турака погибл њих 30 — 40, а иеи ак не изађе ни један, да каже како је било. Овди счо добили доега оружја, барута, олова, кремена и хал.ина и добро се обогатисмо ... и вра.иемо Турдима жао за ерамоту." Сиоменик 27.

ручује општини, да допусти, да будим-пештански марвени трговац Јосиф Саборски може на општинским кланицама поклати извесну количину дебелих свиња, и тако поклате извести на страну; да за ову намеру може заузети обе кланице у времену, кад београдски касапи у истима не раде. По прочитању тога акта АБр. 1261, одбор је решио, одобрава се у начелу, да Јосиф Саборски или његов заступник може на општинским кланицама клати свиње и исте извозити на страну. Под каквим погодбама ово да буде, да са њиме углаве г. г. Председник општине и одборници Тих. Ј. Марковић и Михајло Павловић. Исти повереници овлашћују се да према своме нахођењу и приликама учине све могуће уступке и олакшице, па и да потребне издатке чине из непредвиђених трошкова. По свршеном послу да поднесу одбору извештај. XI Председник нзноси одбору на решење извештај повереништва о статутима безименог друштва за осветлење Београда. По прочитању тога извештаја АБр. 1262 и после дуже дебате о овој ствари, одбор је одлучио, да се решавање по овој ствари продужи у првој седници за овом. Да се стенограФске белЕшке ове седнице и оне, у којој ће се решавање ове ствари довршити, у целости одштампају у општинским новинама. XII По саслушању усменог извештаја члана надзорне комисије за осветљење и трамвај г. Мих. П. Живадиновића о томе, да трамвајско друштво тражи нреко полиције, да се састави суд изборни ради пресуђења спора, да ли општина има права да нанлаћује трошарину на кола трамвајска кад у варош улазе, и у случају да тога права има, да ли друштво може вршити вожњу с прекидом на линнји трошаринској те да тиме избегне плаћање трошарине, која би се евентуално досудила општини; да је општински Ну овај пораз( Ј ) не збуни Кара-Ђорђа, већ у брзо прикупи војску, и даље је мотрио на Турке. Кучук-Алија не осећајући се сигурним у Јагодини крене се 15. марта с Гушанцем за Београд попаливши уз пут Тополу и друга места. За њим се натури Кара-Ђорђе — јавивши о томе раније Чарапићу — па га стигне код Роаочева и нанесе му доста штете, а Чарапић 16. марта дочека га код Кречана близу села Лештана , па му из заседе побије 60 људи, а остатак Турака повери се брзини коњских ногу, оставивши сав плен, који су уз пут задобили. У том стигне и КараЂорђе, но због близине београдске тврђаве нису више гонили Гушанца и КучукАлију.( 2 ) Дахије пристану на ранпју погодбу с Гушанцем, али бојећи се његове разбојничке чете, не пусте га у град, већ га оставе на Врачару. [~ђ Ђ у р и К А. узима [Гласник IV, 142] да је у овом еук бу пало 150 мртвих, 50 рашених и 20 заробљених - ну то ћч но сзој нрилици бити губитак само КараЂорђевн војске. За цело уннувојеку вероватнији ће бити број „бливу 1000 људн" што г.г казујч Г. Ђорђеви11 и г. Пантелић [Гласник ii, 262]. А очевидац Јокић о том поразу иели: „Овде сио на грдну жал >ст своју, скоро 2. 000 људи изгубили. Одатле смо прсди куд који, само раопитујемо где је Кара-Ђор^е' 1 [Споменнк xiv, 28]. [*] Гла г ник срп. уч. др. књ. IV. стр. 142 — 150.