Београдске општинске новине

Год. XIV.

- 47 -

Б рој 12.

рина но одредби чд. 9. закона о општинској мерини. Такса се наплаћује: На тежине преко 25 килограма илп литара до 50 закључно по 0,05: На тежине преко 50 килограма или литара до 100 закључно по 0,10: Преко 100 килограма или литара плаћа се од сваких 50 килограма или литара по 0,05 дин. 1хо затражи да му се измери роба у количини испод 25 килограма или литара., дужан је на име мерине платити 0,05 днн. Чл. 9. Мерину плаћа продавац (први став чл. 6. закона.) • • Чл. 10. Право наплаћивања мерине на робу из унутрашњости земље има она онштина, у коју се роба ради нродаје донесе. На робу са стране увезену ма за које место и сопственика у унуграшњости Србијс наплаћена мерпна на царинарницп припада општини, у кругу које је царинарница (чл. 2. закона). Чл. 11. На једну исту робу мерииа се може наплатити само једаннут (чл. 6. закона). Према томе, она роба која се продауједној општинн, па је ту нремерена и на њу мерина у корист исте општине наплаћена, па се препрода било у истој општини или у којој другој не подлежи новом илаћању мерине. Чл. 12. Ко затражи да му се роба поново измери, дужан је поново и мерину нлатити по чл. 8, ових правила. Чл. 13. На креч, цемент, земљу, сено и сламу наплаћује се на име мерине половина таксе. означене у чл. 8. ових правила (чл. 10. закона). Чл. 14. Мерина се не наплаћује на нремер празних кола, кад се исти врши радп одрећивања даре. Чл. 15. Ослобо1,ава се мерине и плаћања меринске таксе: а., мрки и каменн угаљ, лигннт и све руде у непрерађеном стању и купљени Срби одобраваху строги поступак одлучног вође.^ 1 ) Разшпавши се са скупштине. војводе прикупе што више војске и на брзо се врате Београду. Турци приметивпш их излете 9. маја из Београда и потуку се с Кара-Ђорђем; па убрзо разбију Крагујевчане и Рудничане и опколе дваестак Срба у једној кући у Топчидеру. Кад то чује прота М. Ненадовић — који је пре тога био сазвао месну скупштину ваљевске нахије, и уредио ко ће остати, а ко на војску ићи — пожури се са стрицем Јаковом и са доста војске из Жаркова, па са једним топом изненади Турке, а охрабри Србе те се ови поврате на Турке и сузбију их(-). Ту стиже иорука од Миленка Стојковића, да Турци Ножаревљани хоће само Кара-Ђорђу да се предаду, но о томе је већ било речи. За време осуства Кара-Ђорђева Турци су чешће испадали из града, али су увек били одбијани, јер Срби Формално опседну Београд и утврде се од Саве до Дунава. ( 1 ) 1Са11ау В. Сгеасћ. <1. 8егћеп, В. I. 8. 395. С) Ненадови к М. Мемоари, стр. 90 — 93.

б., млинарски п пиварски производп у опште (у смислу чл. 5. закона). Чл. 16. Тако исто ослобођава се мерења и плаћања меринске таксе: а., у опште роба, која се на страну извози ради продаје; б., роба, која се предаје железници на возидбу и ту мери ради одређивања тежине, и в.. све лекарије, хемикалије и Фарбарије (чл. 9. закона). Чл. 17. Ко затражи да му се измерп роба, именована у чл. 15. п 16. ових правила, платиће на име мерине половину таксе, означене у чл. 8. ових правила. Чл. 18. Мерина се не наплаћује на предмете који се са стране увозе, а намењени су: а., за иотребу Краљевог Двора; б , за потребу Дипломатског Кора, и в., за потребу Државну, кад Држава сама непосредно врши набавку (чл. 8. закона). Чл. 19. Општина мора држатп довољан број поузданих мерача, који ће при ступању у ову службу положити заклетву проиисану за оиштинске званичнике, и кауцију за тачно вршење своје службе. Кауција се нолаже у готовом новцу или у хартијама од вредности. Величину кауције одредиће општински суд. Чл. 20. Мерачи су дужни вршити мерење по реду како им се ко од продаваца иријави. Чл. 21. При сваком извршеном премеру мерачи су дужнп бесплатно издати сопственику измерене робе признаницу о измереној роби. У овој признаници мора бити означено: број колета, укупна тежина, наименовање робе и сума наплаћене мерине. Чл. 22. При нанлаћивању мерине, мерачи су дужии придржавати се строго чл. 9. закона о општинској мерини Њима се на скоро врати Кара-Ђорђе и Срби из 10 нахија са више од 10 000 људи(') опсађиваху Београд. Наша браћа преко Саве и Дунава потпомагали су Србе под Београдом, а многи виђенији Срби из Кочине крајине доћу у помоћ устаницима. После узалудног преговора о миру у Земуну, Срби пошљу своје захтеве Порти( 2 ) које у Цариграду потпомогну спахије, те султан одреди Бећир-пашу везира босанског са неколико хиљада( 3 ) војске да умири Србе и дахије. Овај у почетку јула јави о свом доласку Кара-Ђорђу. Он му изађе на сусрет са 2 000 одабраних коњаника. Кад за то дознаду дахије, побегну Дунавом у Адаиале , а Гушанац се користи том приликом и дочепа се града. Бећир-паша много обећаваше. Кара-Ђорђе му се за све захвали па дода, да четири дахије докле

(') КаНау В. бевсћ. <Ј. Вегћеп, В. I. 8. 395. ( 2 ) 0 томе француски посланик у Цараграду вели: „оп1; ?аЦ аааигег (од стране Срба) 1а 8. Р. <1е 1еиг МеШе роигуи ди'е11е 1еиг реггшЈ <1е зе Лећаггаазег с1е аев (1е Леув) орргезаеиг (Споменик II, 4—5.) ( 3 ) М. Ненадовик вели да му је Хаџи-бег сребрнички пиеао да он има 7 500 — људи (Мемоари 96.) Јо к и ћ вели: 2 000—3000 људи. (Споменик XIX стр. 33.) — А. Протић вели да је ве8ир имао 3 000 војника (Сдоменик XIX. стр. 50.) што ће бити највероватније.

Чл, 23. Све кривице по закону о онштинској мерини извиђа и суди надлежни општински суд, у колико долазе у његову надлежност. Чл. 24. Продавце, који не врше одредбе овога закона, казниће општински суд од 10—100 динара у користсвоје касе (чл. 11. закона). Чл. 25. Мерачи, који би се огрешили о чл. 8. ових правила (чл. 9. закона), или би криво мерили, казниће се по §-у 382 кривичног законика. Чл. 26. Жалбе противу решења или пресуде општинског суда подносе се у року од три дана, рачунајући од саонштења решења или пресуде (§ 15. кривичног поступка) надлежној полицијској власти, односно управи вароши Београда, чија су решења извршна. Чл. 27. Овим правилима замењују се правила о општинској мерини (кантарини) од 8. октобра 1894. год. П.Бр. 4045. П.Бр. 1415. 6. марта 1896. год. у Београду. Министар народне иривреде, Вучко Д СтојановиЂ с. р. 0 Б Ј А В А Према члану 18-том правила о водоводу, одређену таксу за воду дужан је сваки сопственик зграде плаћати за сваки месец у напред, и то сваког првог дана у месецу. Управа водовода од сада придржаваће се најстрожије ових правила и употребиће све законскемере противу оних, који према истим правилима не буду уредно плаћали одреЛјену таксу за воду за сваки месец унапред. Из канцеларије Управе водовода Београдског, 11. Марта 1896. год. ВБр. 842.

годе нама у руке не дођу мртви или живи, никаква мира дотле нема, нити о миру говори — и с Богом." На то се Бећирпаша уплаши и рече: „Бег Ђорђе, отур! (врати се) отур! и кажи ми кога имаш да пошљеш у Адакале, а ја ћу послати на стрица Реџепа да их побије." Кара-Ђорђе посла Миленка, који их побије и главе им донесе. Срби пропусте Бећир-пашу у град, а он приста на оних девет тачака. Ну кад Срби заишту, да он на то пристане у присуству ћесарског изасланика, овај то одлучно одби. Кад за то дознаде Кара-Ђорђе рече: „Нема ту мира, од сад ће да буду бојеви велики." Гушанац — Алија са својим крџалијама био је у самој ствари господар у Београду, па стави под стражу Бећира. Ну овај се вешто искупи српским новцем обећавајући да ће у Цариграду радити за српску ствар. За овим Бећир-паша о Митрову-дне остави Београд и оде у Босну. (.Наставиће се)