Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЉА 31. МАРТА 1896.

БРОЈ 14.

иеделзХзго т е гД .а. хз: - гх зг т? Ц е н а : За Србију нд годину 6 лииара на пола године 3 „ За стране земље на годину 9 ..

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ 1ШЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УНУТИИЦОМ ИА ОИШТИИСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. — НЕИЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

0 Б Ј А В А

По решењу г. министра Војеног од 21. марта тек. год. ФЂМ 1585. и претпису команданта дунавске дивнзнјске области од 15. марта тек. год. Ј\2 1133. и наређењу команданта VII пуковског округа од 28. тек. мес. Ла 2498. имају сви обвезници свију позива, јединица и родова оружија доћи на прозив и поверу спискова. Пошто су за ову годину израђени спискови по азбучном реду, то ће се овај прозив извршити овим редом: 8. априла доћи ће на прознв они обвезници редовне војске I и II позива на• родне војске којима име почиње са словима А. В. В. Г. Д. Ђ. и Е. 9. априла доћи ће на прозив они обвезници сва три позива којима име почиње са словима Ж. 3. И. Ј. К. Ј1. Љ. и М. 10. априла доћи ће на прозив они обвезници сва три иозива којима име почиње са словима II. 0. II. Р. С. Т. У. Ф. X. Ц. Ч. Ћ. и Ш. Прозив овај извршиће се на Тркалишту код општинских барака.

Како су приликом овогодишњега превођења и сви државни чиновници увршћени у позиве који им по годинама старости припада то ће и они сви на овај прозив доћи. Приликом овог прозива изврнхиће се и упис оних који до сада нигде нису били уписати. Ко овом приликом од уписа изостане искусиће казну пропнсану чланом 88. зак. о устројству војске, а то да ће бити кажњен војним судом новчано од 500—1000 динара или затвором од 3—6 месеци. Почетак прозива почиње тачно у 8 сати пре иодне и траје цео дан. Саопштавајући предње Суд општине града Београда позиЕа, еве обвезнике без разлике како оне уписате у редовну војску тако и оне уписате у I и II позив народне војске да по изложеном реду и означеног дана на означеном месту предстану ради прозива, повере и уписа. Од суда општине града Веограда. О.В.Бр. 426. 29. марта 1897. год. Београд.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ВАНРЕДНИ САСТАНАК 1. Марта 1896 год.

Председавао председник г. Михаило М. Богићевић, присуствовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били: г. г. Мих. Павловић, Дим. Довијанић, Љуб. Марковић, Дим. Милојевић, С. Ђ. Јорговаћ, Драг. Стаменковић, Никола Бошковић, Дамљан Стојковдћ, Ђорђе Диматријевић, Влад. М. Ђорђевић, Јарослав Безуха. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 29. Фебруара 1896. год. иучињене су ове измене и допуне: У одлуци КЊБр. 126, да је одбор решио, да се ово земљиште уступи друштву у својину, али, док се ово не одобри од надлежних Фактора, да друштво ово земљиште може уживати; у реФерату одлуке КЊБр. 127 да се речима: „као што уговор о трамвају гласи" дода „закључен између општине и концесионара." II Приступљено је продужењу дебате и решавању о статутима безименог друштва, које жели да предузме концееију за осветљење. Одмах пре дебате председник општине саопштио је одбору, да одборник г. Коста Петро-

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАР0ДНИ1 СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459 — 1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА написали Р. АГАТОНОВИЋ и П. М. СПАСИЋ. (Академијски Саввт Вел. Школе наградио крвом видовданском начрадом оишт. БеоградскеЈ. (наставак) После постигнутих успеха или како лрота М. Ненадовић вели „опијени трима славним победама" (на Краљеву, Ужици и Иванковцу,) војводе ваљевске нахије позову Кара-Ђорћа у Боговађу 15. Августа 1805. г. да за исте Богу благодаре и да њега наново међу народом за врховног вожда прогласе. Кара-Ђорђе на то позове њих у Ворку код кнез Симине куће. Они дођу са 400—-500 најотменијих л>уди. На скуиштини у Ворку , на заузимање протино, а по савету Русије, установе т иравителствујушчи совјет ." Прота по овлашћењу одабере шест људи, а за секретара, који је био све и сва, узме Вожу ГрујевиКа

и по налогу Кара-Ђорђевом оде са совјетом у манастир Вољавчу , а одатле се мало доцније, због оскудице у храни, премести у Воговађу. Совјет је — сличан данашњем министарству — делио власт с Кара-Ђорђем, али аукторитет овога био је још и одвише јак. Уредивши на овај начин како тако унутарњу управу Кара-Ђорђе се упути Смедереву, да казни Турке за убиство Ђуншно, јер после борбе на Иванконцу није се много обзирало на то, што је то царски град. Њему дође из пожаревачког краја Миленко Стојковић с доста војске, па 8. септембра отпочну борбу и убрзо сагнају Турке у град. Они су се доста дуго држали, и упорно одбијали нападе српске. Најзад малаксавшн предаду град 8. новембра. Ве1ш део Турака одсели се Дунавом у Видин, а неки остану и даље. Кара-Ђорђе из Боговађе пресели совјет у град смедеревски , где је остао до заузећа Београда. За команданта Смедерева постави Младена Миловановића^ 1 ), који би изабран и у совјет, одакле јепосле играо

(!) Споменик XIX. срп. краљ. акад. стр. 7—8.

врло важну улогу, као отправљач војних послова.

По заузећу Смедерева Срби скрену сву пажњу Шапцу и Јаков Ненадовић отпоче купити што више војске и спремати се, да заузме Шабац. Турци Шапчани видевши то, како их мало беше на броју, заишту помоКи од Мехмеда Видајића из Босне. Овај им посла нешто војске. Њих у почетку јануара 1806. г. дочека иои Лука ЛазаревиГх и сузбије их. На то се прикупи још више Турака и сад отпочну борбе у већој мери. У том дође Кара г Ђорђе и Јаков Ненадовић к српској војсци, која се око Лепшице и Раитоваче упорно борила с Турцима. Борба је бивала све јача и најзад, кад се око половине јануара ране Кара-Ђорђе и Јаков, Срби оступе до Јсленче близу Шапца. Турци за њима под Мехмед-Видојевићем и Асан-пашом дођу у помоћ Шапцу 30. јануара, и одмах сутра дан нападну на Србе. Они су се с почетка добро држали, али најзад почну малаксавати, пред навалом јачег непријатеља; али у одсудном часу Петар Молер и Макарије, калуђер као-