Београдске општинске новине

Број 14.

— 54 -

Год. XIV.

вић не може доћи у данашњу седвицу али да је изјавио, да је о овој ствари у ирошдој седници све казао што је имао и да и сада остаје при томе. После дуже дебате одбор је на"предлог одборника г. г. Михајла Павловића и Љубе Марковића решио, усваја се у свему извештај повереништва АБр. 1262, с тим, да суд оиштински састави одговор господину Министру народне привреде, у смислу овог извештаја а у коме ће се одговору на првом месту нагласити, да ће општина код овоземаљских власти тражити, да се седиште трамвајског друштва премести у Београд као што и гласи уговор закључен између општине и концесионара о грађењу и експлоатацији трамваја. Тај концепт одговора да се поднесе одбору на одобрење. Ш Поводом тим, што је седиште безименог друштва трамваја града Београда изван Београда, што је противно уговору, и поводом тим, што је протест општине београдске о овоме изјављен господину министру народне привреде приликом потврђивања статута овог безименог друштва, — остао безуспешан, одборник г. Михајдо Павловић предлаже, да се судским путем прибави важност уговору о трамвају и да се примора друштво трамваја града Београда, да своје седиште са стране иремести у Београд, Одбор је одлучио, да се о овоме предлогу решава у првој седници за овом.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 4. Марта 1896. год. Председавао председник општине г Мијајло М. Богикевић Присуствовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били: г.г. Драг. Стаменковић, Стеван П. Поповић, И. Козлић, Сава М. Џеваировић, Благоје Милошевић, Дим. Довијанвћ, Тих. Ј. Марковић, Љуб. Марковић, Мих. Павловић, Влад. М. Ђорђевић, Дим. Милојевић, Др. Никола X. Николић, Др. Војислав М. Суботпћ, Дамјан Стојковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 1. марта 1896. године. и примљен је без измена. нички, нападну Турке с леђа и нададу страшну вику, што Турке збуни, те побегну натраг у Шабац. За време ове борбе око Шаппа соколски Турци навале на ваљевску нахију, почетком Фебруара, и опљене је, за њима се одмах уиути Кара-Ђорђе и сузбије их Соколу. Почетком априла на 5 800 Турака опет испадну у вал>евску нахију, али њих код Чуруга узненаде Јаков Ненадовић и поп-Лука, и с почетка их збуне, ну будући многобројнији они навале на њих и тек кад Србима доће у помоћ Милован ГрбовиА и Молер с Кличевца, код Турака завлада неред, и Срби у бежању потуку их на 2 800. Доцније у јуну покуша још једном Хаџи-бег сребрнични с великом војском на ваљевску нахију. Код ПратачиИа 20. јула удружени Срби потуку Турке и тим је одбијен и треКи насртај соколских Турака на ваљевски крај. Кара-Ђорђе ту остави Недића Грбовића и Кедића, да чувају овај крај од турских упада. После боја на Чуругама Срби се приближе Шапцу и иза омањих судара којом приликом задобију једну шајку с топом — реше се да 13. маја 1806. на-

II По прочитању акта управе вар. Београда н њених одељака АБр. 1683, 1696, 1710 и 1720, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су доброг владања и доброг имовног стања: Стева Добривојевић адвокат; Давид Алкалај адвокат; и Мијајло Петровић магационар Фабрике дувана; да су му непознати: Новак Дрндаревић трг. помоћник, и Марија жена Жике Баљнћа овд. свирача. III Одборник г. Мих. Павловић пита: а има ли оиштнна што да потражује од друштва трамваја београдских и на основу чега; б, дознао је да трамвајско друшвво од својих службеника наплаћује по ,2 динара на име порезе; пита, да ли за ово зна пореско оделење и да ли друштво тај наплаћен новац на име порезе предаје пореском оделењу. Председник је одговорио, односно првог питања: да општина има да прима од трамвајског друштва само на име трошаринске таксе за кола трамвајска што у варош улазе, и да ће то своје примање моћи реализирати тек по пресуди изборног суда на којој изборни суд сада ради, а ,а;онде ће се као и досад друштво само задуживати; односно другог питања да је ова околност позната пореском оделењу и надлежној полиц. власти, јер је надзорна комисија о томе известила те власти. IV Сходно решењу одборском од 1. Марта 1896. године председник износи одбору на одобрење коецепт одговора односно примедаба општине београдске на статуте безименог друштва што жели узети на себе експлОатацију електричног осветлења у Београду. По прочитању тога концента одбор је решио да тај одговор г. Мин. народне привреде овако гласи : „Госиодин Министар изволео је актом својим од 22. Јануара 1896. године, ПБр.

342 упутити општини београдској на оцену статуте безименог друштва, на које намерава Српско-Француско друштво да пренесе концесију за осветљење Београда добивену од општине београдске. »Суд и одбор ошптине београдске ценили су ове статуте и сравнили их са уговором, који је општина београдска. закључила са Периклесом Цикосом, 3. Августа 1891. године а који је уговор доцније пренет на Српско-Француско друштво за осветлење и жељезнице, — па је нашао, да се ови статути у многоме косе са тим уговором што се под прилаже, да се овим статутима осујећавају права општинска стечена уговором и да се истима спречава и државна и општинска контрола над радом тога друштва. „Пре него што би се детаљније изложиле те несугласице Суду је част да по решењу одбора ово примети. „Кад је у 1894-тој години СрпскоФранцуско друштво за осветљење и жељезнице поднело господину Министру НароднеПривредена потврду статуте безименог друштва трамваја града Београда, господин Министар изволео је актом својим од 25. Јула 1894. године ПБр. 2688 доставити општини те статуте на оцену и општина је београдска учинила своје примедбе актом од 30. Јула 1894. год. АБр. 4686. „У тим примедбама општина је јасно и разговетно означила у чему се ти статути не слажу са уговором о грађењу и експлоатацији трамваја. Напоменула је да уговор о трамвају тражи, да седиште концесионара буде у Београду а не у Бриселу као што се тим статутима предвидело. „Необзирући се на овај протест и примедбе општине београдске господин Министар изволео је потврдити Статуте безименог друштва трамваја града Београда

падну на Шабаи^ и да га заузму. Распоред је добро изведен, само што Цинцар Јанко промаши шајком град, те не нападе на време на доњу капију, а Турци добију времена, те свом снагом сузбију Србе са сува. ЧуииИи и ирота Смиљани/1 сузбијали су у Китогу навале босанских Турака Шапцу. Најважнији су сукоби од 23. маја, када је прота Смиљанић потукао Дервишбега градачког, који је био упао у Мачву и враћао се с пљеном; и 25. маја када Стојан ЧуииИ намами Турке на заседу и страшно их потуче, па им и џебану запали^ 1 ). Док се ово догађало на Шапцу и у ваљевско.ј нахији, Срби на другом крају нису седели скрштених руку, већ су се пожурили да и даље прошире устанак, јер се више нису имали да осврћу на суверену власт султанову, пошто су већ раније с њим прекршили битком на Иванковцу. Миленко СтојковиК војвода пожаревачког краја по Божићу 1805. заузме Пореч , па се утврди у њему и завлада ( х ) Годишн.ица Н. Чупића, кљ. XIII. стр. 185 —190 и 194 — 199. — Ненадовић М, Мемоари, стр. 141 - 149

Дунавом. У Фебруару 1806. г. његове чете продирале су у Краину и 23. Фебруара заузму и Неготин, па се опет врате у Пореч. Младен Миловановић с повећом војском заузме Лрушевац ночетком 1806. г. па војску остави на повијарцима Јастрепца. Петар Добрњац са Стеваном СинђелиЛем и другим упути се Нишу и у Фебруару 1806. г. убрзо очисти и заузе ПараЛин, Ражањ и Алексинац. Бидећи то Турци напусте Ћуарију и оду Нишу, те тако цела Ресава буде ослобођена. По заузећу Алексинца Срби по плану Жики&а, који је био капетан у Ћесарији, подигну утврђења на Делшраду. А кад се сазна, да се Турци у Нишу спремају, онда Добрњац са осталим војводама још боље утврди и поседне пут из Ражња за Алексинац. Овим делиградским утврђењима осигурана је Србија од навале турске од стране НишуО. У самом почетку 1806. г. Срби су гле дали да нађу ма где помоћи. Да то постигну пошљу Проту Матију и секретара ( х ) Годишњица Н. Чупића књ. XII. стр. 191 —193.