Београдске општинске новине

Год. XIV.

— 55 —

Број 14.

онако како су поднесени, услед чега је пренос извршен и то безимено друштво од оног доба експлоатише трамваје београдске. „Општина београдска трпи због тога млого, јер не може да премора тог најновијег концесионара да своју радњу саображава уговору и да поштује ирава ошптинска што проистичу из тога уговора. А не може да га примора с тога, што је седиште друштва изван домашаја Српских власти, изван домашаја контроле државне и општинске и пхто друштво то, одговарајући на протесте општинске, позива се на своје статуте, које је, вели, Сриска државна власт одобрила. То друштво сада врши само оне одредбе уговора које иду њему у корист, а кад што на штету општине ради, ту своју радњу правда томе, што није противна статутима његовим што ту радњу допуштају статути и т. д. „Општина неће моћи и даље трпетп да најновији концесионар за експлоатацију трамваја омаловажава уговор и уговорна права општинска те ће с тога у најкраћем року приступити судским корацима да судском пресудом прибави важност уговору и њеним правима, а најглавније, да безимено друштво трамваја града Београда примора да своје седиште премести у Београд. „Учинивши ову напомену Суду и одбору ошптинском част је дати своје примедбе на статуте безименог друштва на које се мисли пренети концесија за осветлење: а; Члан први статута ирема члану 65-ом уговора недовољно је јасан, јер у члану 65-ом уговора изричније је одређена дужност и иуномоћство лица, које ће друштво за време трајања уговора заступати: б; Члан трећи статута не одговара ! члановима 55-ом и 58-ом уговора ; совјета Божу у Беч, да моле ћесара, да нреда молбу за руског цара, те да пораде код Порте да се измире с Турцима, којима су они преко бечког двора послали поново молбу за измирење^ 1 ). Како Наполеон I у то време беше прекршио снагу Аустрије, а Русе у више прилика потукао, то се Срби од њих нису могли надати каквој већој користи, ма да су им обе стране обећавале, да ће се за њих заузети. Ну према њиховом тешком положају, а због великог уплива Француског у Цариграду, нису ни могли успети баш и да су иокушали. С тога се Кара-Ђорђе обрати првим и најближим сродницима браћи својој у Цр. Гори. Он замоли владику Петра ПетровиЛа, да са својом војском нападне Турке Босанце, те да их тиме смете, да не наваљују на Србију. Ну владика Петар, ратујући за рачун Руса против Француза, у то време, ио Боци Которској и Далмацији, и сам је требао туђе помоћи, те не могаше одговорити молби Кара-Ђорђевој. План Кара-Ђорђев о заједничком делању оба племена на жалост остаде само план, који ће се тек (^) Ненадовић М. Мемоари стр. 141.

в; Члан седми исто тако не одговара 57-ом и 58-ом уговора ; г; Члан 70-ти уговора опредељује да делење награде може бити само из друштвеног, а не из капитала друштвеног чему се противи други став члана 14-ог статута ; д; Члан двадесети статута не може се никако примити, јер је противан одредбама члана 70-ог уговора ; ђ; исто тако члан 21-ви статута противан је члану 65-ом уговора, и за то се не може примити; е; члан 37-ми статута није редигован према члану 58-ом и 70-ом уговора; ж; код члана 38-ог статута у другом одељку да се дода још: „као и Српској Влади ; з; члан 44-ти статута не слаже се са члановима 55 и 58 уговора; и; члановима 45-ом 46-ом и 47-ом статута прописани начин ликвидеције противан је законима земаљским; ј; члан 49 ти статута не одређен је према члану 65-ом уговора; „Поред ових примедаба општини је част још п ово да дода : „Природа посла, којим ће се занимати ово друштво, захтева неодступно да седиште друштвено буде у Београду, иначе ако тога не буде нити ће моћи општина утицати да осветљење Београда буде као што треба (а да је непрекидни утицај за ово потребан доказује само досадашње осветљење Београда), нити ће моћи гМинистар народне привреде вршитп контролу над радом и књигама тога друштва. „По члану 58-ом уговора општина има права после 16 или 26 година на откуп целе инсталације по цени коштања са извесним одбитком. „Да би општина ово своје право осигурала, и пошто друштво досада није иодоцније извршити; и Срби беху принуђени да ратовање продуже сопственим силама.0 Порта није могла, да прежали погибију на Иванковцу, па користећи се повољним спољним приликама, када -су Аустрија, а нарочито Русија биле и сувише заплетене у борби с Наполеоном I., науми да учини крај српском устанку и да „упорну рају" обезоружа и поврати у стари ред. Да би то постигла, она повери Бећиру босанском везиру и Ибрахим-паши скадарском најодабранију војску целога царства; с првим Босанце и Херцеговг^е а с другим Арбанасе и Румелиоте .( 2 ) Турци по старој навици лагано су се спремали, тако да су тек у лето отпочели бојеве. Бећир је надирао преко Дрине на Србију, аИбрахим од Ниша Београду. Прво је Хаџи-бег с великом војском надирао од Сокола на Мачву и ваљевску нахију. Но ми смо већ раније видели, како је он после више озбиљних покушаја био сузбијен, иарочито после битке код Братачића. У исто време надирала је Шаицу (•) КаПау В. Оезсћ. <Ј бегћеп В. I. 8. 511 — 512. ( 2 ) Ранке Л, (Ст. Новаковић), Србија и Турака у XIX в. етр. 07.

казало општини рачун коштања инсталације, општини је част умолити госп. Министра, да би пре потврђења ових статута изволео изискати од друштва рачун коштања покрепљен потребним документима. „Ако општина београдска не би имала разлога да чини примедбе на поднесени рачун коштања, госп. Министар би тада изволео потврдити ове статуте, пошто се претходно учине у њима измене и допуне према овим примедбама. „И напослетку, да би општина и после овога и после поднетог рачуна коштања могла водити контролу над издацима, учињеним за преширење и усавршавање данашње инсталације, моли се госп. Министар да би изволео у статуте донети и ову одредбу : „На крају свакога месеца друштво за осветљење града Београда биће дужно да подноси Министру народне привреде и општини града Београда детаљан рачун својих издатака, односЛих се на инсталацију електричног осветлења, и да су како Мииистар народне привреде тако и општина овлашћени да се прегледом књига увере у истинитост поднесених рачуна По себи се разуме да књиге друштвене морају бити пагиниране, трговачким судом потврђене и на Српском језику вођене". V Поводом нредлога одборника г. Мијајла Павловића, учињеног у прошлој седници одборекој, да се подигне парница противу друштва трамваја града Београда и да се тим путем друштво примора, да своје седиште премести у Београд н да тиме испуни обвезу своју према општини по уговору, — одбор је решио, да општина београдска поведе парницу код изборног суда против безименог друштва трамваја града Београда, и да тражи, да суд изборни пресуди да то друштво буде дужно, да своје седиште иремести у друга већа босанска војска и положај устаника постао је веома критичан. У то време док је Кара-Ђорђе са осталим сузбијао Хаџи-бега, прота Ненадовић одуговлачећи преговоре задржавао је за неко време главну босанску војску; но и при свем том Турци су излетали и страшно пљачкали околину; народ се поплаши, па напусти своје војводе, а Мачва се и предаде Турцима. У том најодсуднијем часу, кад Турци на све стране пале села и потискују српску. војску и народ доводе у највећи страх: да чак почиње сумњати и у искрене намере својих вођа, кривећи их за насртаје Турске — у том одсудном часу излази Кара-Ђорђе у свој својој величини и делима својим доказује, да је дорастао за тешки положај во1 ;С народног. Пошто је сузбио Хаџи-бега, он полази у Мачву и Поцерину, па смрћу казни кметове, који се предадоше Турцима. Та строгост КараЂорђева, који је знао „погубити тројицу за сачувати хиљадама'^ 1 ), тако подејствује на околину, да силан свет „нагрну као скакавац у логор," јер нико није смео изостати. Али док су Срби пре успели да Ненадовић М. Мемоари, стр. 176.