Београдске општинске новине

Ерој 15.

- 58 -

Год. XIV,

бор изјавио иолицијској власти да му је Настас Стојановић иредузимач овд. непознат, па да је услед тога тај Настас поднео акт, којим представља, да је он грађанин овд. и да је доброг владања, што су н два сведока потврдила. По прочитању тога акта АБр. 1723, одбор је реншо, да се издато уверење за Настаса Стојановића предузимача под АБр. 1208 опозове и да се изда друго, да је Настас доброг владања и сиротног имовног стања. IV Одборници г. г. Стеван Ђ. Јорговић, Никола Бошковић и Дим. Милојевић подносе писмен предлог, да општина откупи од С. Стевановића његову збирку старог оружја и других ствари. Одбор је одлучио, да се о овоме предлогу решава у првој седници за овом. V Председавајући износи одбору на решење акт српског акционарског друштва за клање и прераду стоке, да општина београдска ослободи плаћања касапске аренде оно месо^ што се у Београд буде уносило из акционарске кланице. По прочитању тога акта, одбор је решпо, да се ово тражење не уважи, него да се прописана такса наплаћује на свако месо, што се у Београд унесе. VI Председавајући износи одбору на одобрење процену имања Браће Кумануди, што се има ексироприсати за продужење јеленске улице. По прочитању те процене одбор је решио, да се ова процена одбаци и друга изврши помоћу других проценилаца а у присуству и општинског правозаступника. VII По ирочитању молбе стараоца масе Дугаана Сиротановића, закупника општинског земљишта АБр. 1537, да му се оирости кирија док је нод стечајем и док се не би поравнао са својимосталим повериоцима, — Одбор је решио, да се преко ове молбе пређе на дневни ред стављајући у дужност општинском су били духови са свим другојачије расположени, усљед обећавања Наполеона I. који баш у то време сатре Прусе на Усни. Наполеон је чак обећавао да ће угушити и устанак српски, само да Порта објави рат Русији, па најзад и успе у томе, јер крајем декембра 1806. год. због заплета у Влашкој, Порта објави рат Русији на пострекавање Наполеоново, а Срби морадоше и даље да продуже започета непријатељства .С) У току 1806. г. док су Срби ратовали на граници с Турцима и сузбијали навалу турску морали су држати у опсади и Београд, да не би Гушанац напао Србе с леђа. За то време посада је чешће излетала али је вазда била сузбијана. По доласку Ичкову с Мухасилом настану обострана иреговарања, и Кара-Ђорђе наговори Мухасила те заједно напишу Гушанцу писмо и позову га да град преда Србима и унутра пусти царског мухасила, ну Гушанац им одговори „да је Београд његов и да ће га он да брани док му траје последњи његов

(!) Ранке Л. Ст. Новаковић. Срби и Ту; ци у XIX в. стр. 103—105. — Ка11ау В. везсћ. (I 8егђеп. В. I. 8. 578—584.

суду, да законим путем осигура и наплати општинско примање из стец. масе Д: Сиротановпћа. VIII По прочитању процене нмања Милоша Маринковића и осталих за просецање Младенове улице одбор је одлучио, да се ова ствар одложи до прве седнице за кад да се спреми и тачан план ових имања. IX По прочитању молбе Д. Ђорића овд. Фабриканта боја АБр- 7469Ј95, да се ослободе плаћања општинских дажбина све потребе за његову ®абрпку и Фабрикацију боја, одбор је решио, да се преко ове молбе пређе на дневни ред. X Председавајући износи одбору на решење питање управе водовода, да ли ће општина наплатити од појединих сопственика имања грађење рупа за смештај водомера по цени коштања које је рупе општина о своме трошку саградила приликом везивања дотичних кућа са водоводом, или ће то пасги на терет општине, као што желе сопственици. По прочитању тога питања и миш .Ћеља управе водовода АБр. 4108Ј95. одбор је решио, да управа водовода наплати утрошену суму за грађење рупа за смештај водомера од сваког сопственика, коме је о општинском трошку та рупа саграђена, пошто према правилима о спајању кућа са водоводом тај трошак пада на поједине сопственике имања. XI По прочитању предлога грађевинског оделења ГБр. 2134|95, одбор је решио, да се односно београдске улице утврђени регулациони план измени тако, да ширина те улице остане двадесет метара, као што је сада а да се не проширује на војник." На ту изјаву Срби се реше, да силом заузму град и Кара-Ђорђе скупи на 24 000—25 000 људи, па у позну јесен почне редовну опсаду Београда, тукући га ревносно из топова. Ми се нећемо упуштати у описавања појединости око заузимања Београда, јер је то пре нас учинило једно вештије перо.0 Успешним нападима и глађу попусти најпре Гушанац те са својим Крџалијама и иметком остави 17. декембра тврђаву београдску и оде Видину. Његову пак пратњу, која је сувим водила коње и друго, Срби сретну и све потуку. Паша београдски Сулејман није хтео да зна за предају Гушанчеву и одпоче се бранити у тврћави; али кад му Срби одсеку везе са Аустријом он им преда 17. декембра горњи део тврђаве а сам се повуче у доњи град. Ну и ту не оста дуго, јер већ 23. Фебруара креће се он са својима, по напред углављеној погодби, да се уклони из Србије. Баш у то време стиже Ичко, по други пут, из Цариграда донесав гласе о неуспеху свом. То ражљути Србе те у необуС 1 ) Видп леп оппе заузећа Београта у Годипш.пци Н. Чупаћа, кп>. XIII стр. 217—249.

30 метара као што је тим регул. планом предвиђено. Да се за ово изиште и одобрење г. г. министара грађевина и унутрашњих дела. XII Поводом жалбе директора опсерваторије и пзјављене жеље министарства просвете и црквених дела АБр. 331|95 да се Мостарска улица непроширује према регулац. плану, него да остане на данашњој ширини — општинско грађевинско оделење поднело је извештај како би се могла испунити жеља министарства. По прочнтању тога извештаја ГБр. 76|95, одбор је решио, да се Мостарска улица овако регулише: од железничке улице до краја Мостарске улице лева страна да остане као што је; од железничке улице до Гајзлерове куће десна страна, да остане као што једанас; од Гајзлерове куће до крагујевачког друма опет с десне стране да мостарска улица има ширине деветнаест метара. , Да се изиште одобрење од г. г. министра унутрашњих дела и грађевина у колико се овим решењем мења утврђени регулациони план. XIII Председавајући извештава одбор да јеуправа вар. Београда наредбом својом од 28. Јуна 1895. год. Ј1Л2 919 одобрила да се на београдским трговима може продавати и грнчарија алп само у дућанима за то еаграђепим било о трошку продаваца било о трошку општине; да је услед тога. суд наредио грађевинском одељењу, да спреми план и иредрачуне за подизање ових барака. По саслушању овога и ио прегледу плана п предрачуна, одбор је решио, да бараке за продавање грнчарије на београдским трговима нрема поднетом плану и предрачуну подигну сами продавци у року, који ће суд према приликама и имовном стању продаваца одредити. XIV На тражење одборника г. Д-ра Војислава М. Суботића, одбор је решио,

зданости — и мимо дане речи — навале на Сулејман-пашу и београдске Турке, па их у страшном покољу, пуном одвратних сцена, све исеку а имовину опљачкају. Стари људи који су то гледали с правом су узвикивали: не ваља, не ваља никако, што се ово ради. Бог ће Србе за то покарати." Ове пророчанске речи најзад су се морале и обистинити; а вође које нису спречиле ову „крваву бању београдску" носе тешку осуду за учињена недела. После Мишарске битке Кара-Ђорће пред полазак на Делиград оставио је Јакова Ненадовића са осталима да мотри на шабачке Турке. Главну пажњу Јаков обрати Шапцу, опколивши турску посаду са 7 000 људи, стараше се да их глађу принуди на предају. За то време обе стране задржавале су се од непријатељства. Видећи да се не може одржати, посада понуди предају Србима преко владике зворничког, и Јаков их упути Кара-Таорђу. После омањих преговора 23. јануара 1807. изасланици се састаиу у Клењаку да углаве предају, ну ту се посвађају, око избора таоца, и разиђу се. Добивши горњи део београдске тврђаве Кара-Ђорђе се 16. јануара