Београдске општинске новине

Год. XIV.

- 59 -

Б рој 15.

да се предмет о регулисању сокачета до Герасимовићевог имаља изнесе у првој седници за овом. XV По прочиташу процене оног дела имања Димнтрија Ђорђевића марвеног лекара и Стане жене Милована Поповића што се за регулисање Косовске улице има експроирисати, АБр. 766, одбор је решио, да се за експроирисаних педесет девет метара и седамдесет сантиметара квадратних од имања Димитрија Ђорђевика и Стане ж. Милована Поповића званог каФана код „Кнез Милошевог устанка", за регулисање Косовске улице исплати из регулационог Фонда поменутим сопственицима сваки кв. метар по осамнаест динара, пошто се предходно скину сви терети са овог експроприсаног дела земљишта. XVI Председавајући по нова износи одбору на решење понуду Петра Убавкића и извештај комисије о тој понуди АБр. 7382|95. Одбор је одлучио, да се регаавање по овом предмету оддожи за другу коју седницу. XVII По прочитању молбе Д-ра М. Гођевца, општинског лекара АБр. 2166, одбор је решио, одобрава се молиоцу Д-ру М. Гођевцу један месец дана осуства од дужности, које ће му се ранунати од дана, кад га стане употребљавати с тим, да га у дужности заступа општински лекар Д-р. М. Хаџи-Лазић. РЕДОВНИ САСТАНАК 14. Марта 1896 год. Председавао предеедник г. Михаило М. Богићевић, присуствовали чдавови еуда г.г. Мих. П. Жавадиновић и Јов. Антонијевић, од одборника били г. г. Дим. Довијанић, Сава М. Џеваировић, Спаеоје Илић, Стеван П. Поповић, Благоје Милошевић, Љуб. Марковић, Јевта Стевановић, Дамњан Стојковић, Иикола Бошковић, Мих. Кретић, Др. М. Поповић, Мил. Марковић, М. Штрбић, појави пред Шапцем али нађе свршену ствар, јер је 24. јануара углављена погодба, по којој Турци предаду Шабац Србима с правом, да се одселе са свим у Босну; оставивши нешто мало Турака с мухазилом. Кара-Ђорђе по одласку Турака уђе свечано у Шабац поздрављен грмљавом топова и свирком музике. Мухазил шабачки по одласку Сулејмана из Београда и сам се упути у Босну, те тако Срби завладају самостално Шапцем. За овим Јаков са осталим војводама очисти у пролећу 1807. г. готово цело Подриње од Турака. За војводу тамошњег краја би постављен Анта БогиКевиЛ, који на брзо уреди војску и спреми се, да брани тај крај у случају турског напада. По паду Београда и Шапца још се држао важан град Ужице, и Кара-Ђорђе намисли да га заузме. У тој намери нареди Јакову и осталима, да нападом на Босну спрече помоћ УжИцама, а сам се крене да га заузме. Јаков по преласку Дрине ностигне у почетку мале успехе, али једва сузбије навалу босаиску!' 1 ). Кара(1) Н. IX о н о в тврди, да су Французи овога пута т опомагали Турке ОФицирима и тобџијама, (Србија и Ру-

Сава Ковачевић, Јосиф С. Јовановић, С. Ђ. Јорговић Др. Бој. М. Суботић, Дим. Гавриловић, Н. Антоновић, Драг. Стаменковић. Др. Н. X. Николић, Јарослав Безуха, Мих. Павловић. I Прочитан је занисник одборскпх одлука седнице држане 7. Марта 1896. год. и примљен је без измена, II По прочитању акта управе вар. Бограда и њених одељака АБр. 1857, 1814, 2019, 1961, 1865, којпма се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је пзјавно, да су доброг владања и доброг имовног стања Стеван Добривојевић адвокат и Михаило Поповић млекаџија (кравар); да је Милан Савкић каФеџија доброг владања и сиротног имовног стања; да су му неиознати Ана жена Ивана Вулића телеграФисте и Алекса Митровић шлосер овд. III По прочптању извештаја комисијског ГБр. 294, одбор је одобрио, одређену осу у улици Сремској. IV Председнпк износн одбору на решење предлог грађевинског одељења, да се чишћење и одржавање у добром стању општинскпх друмова да под закуп, заједно са протоколом лицитације, држане за овај посао. По саслушању усменог објашњења унравника грађевинског одељења и по прочитању протокола лицитације ГБр. 357, одбор је после поименичног гласања са 12 гласова против 10 реншо, да се предлог грађевинског одељења, да се чишћење и одржавање друмова даје под закуп, — одбаци и да се тај посао врши и од сада иомоћу општинских органа. V Председник износи одбору на решење извештај комисије о извршеном прегледу кућа нонуђених за смештај грађевинског одељења н управе водовода. Овом приликом је одборник г. Настас Антоновић изјавио, да су локалп у коме Ђорђе убрзо опколи Ужице и одпоче га тући, али наиђе на жесток отпор. У то га догађаји одзову у Крајину те он остави Милана и Милоша Обреновића да освоје тврђаву. Узалудни су били сви одушевљени јуригаи српски, јер их је посада вазда одбијала с успехом. На скоро се погоргаа стање Срба, јер се велика војска босанска упути у помоћ ужичкој посади. Њу дочекају на Златибору Срби, па је у крвавом сукобу разбију и потисну у Босну, задобивгаи велику пл>ачку. Тим би убијена и последња нада ужичке посаде. Глад и оскудица бешњаше у опсађеном граду више но икад, и то најзад нагна Турке те се, после скоро тромесечне одбране, предаду 29. јуна 1807. г. уз слободан одлазак у Босну; поневши собом и своје покретности. После првих успеха пред Београдом у самом почетку 1807. Хајдук-Вељко измоли од Совјета дозволу да ослобађа Црну ЈРеку, па се са нешто бећара упути против Турака. Тамо се састане за кнезом Милисасија, I. 53) КаПау нак на против по мемоарима војводе рагуског (<Јис (Зе Кацив^) — изводи да еу они поано стигли. (весћ. <1. 8егћеп, I, 596-597).

су смештене канцеларије првостепеног суда за вар. Београд врло тескобни за ову потребу и да би требало другу зграду тражити, а садања да се употреби за грађевинско одељење и водовод. По прочитању извештаја комисијског АБр. 1822 и по саслушању овог саопштења одбор је одлучио, да се решавање по овом предмету одложи, док комисија, коју ће председник општине одредити, не прегледа по нова кућу проте Алексе Илића и не каже, да ли би та кућа могла послужити за смештај грађевинског одељења и водовода према редуцираном персоналу у ова два одељења судска. Иста комисија да прегледа и кућу Димитрија Куманудија и каже, да ли би се у њу могао сместити варошки суд. VI Председник износи одбору на решење извештај комисије о регулисаљу Св. Савског краја (Савинца). По прочитању тог извештаја ГБр. 1771Ј95. одбор је решио, да се Св. Савски крај (Савинац) регулише по овоме извештају, који одбор у свему усваја. Да се изиште одобрење за ово од г.г. Министара унутрашњих дела и грађевина. VII По прочитању молбе Д-ра Герасимовића ГБр. 1258|95, којом тражи, да му се уступи у својпну један део службеног сокачета што је поред његовог имања на св. Савском крају, и по саслушању извештаја управника грађевинског одељења, да се ово сокаче према регулационом плану има затворити и да је земљиште под истим приватна својина околних .сопственика, који су га отворили ради своје личне употребе, одбор је решио, да се Др. Герасимовић одбије од тражења а да суд учини нотребан корак, да сопственици овог сокачета затворе исто капијом, ако желе да га и даље задрже, и да се њиме служе. вом, који је био још раније у вези са српским устаницима. На Младенце - — 9. марта 1807. — Вељко нагна на предају бега подгоричког, задобив доста новаца; па се отпочне спремати на даље ратовање. У то заповедникЗајечаракрене се наХајдук Вељка, али га овај у изненадном нападу разбије. код.села Врбова, и нагна у бегство. На скоро устане сва Црна Река а устаници се стану утврђивати на свима местимаС). Догађаји који за тим наступигае, одведу Х.-Вељка да се у Крајини бори против Мула-пагае видинског. Како је у то време у Влагакој Русцја ратовала с Турцима то ради везе с њима Миленко Стојковић, по налогу Кара-Ђорђеву из Пожаревца, упути се с војском у Крајину па на скоро продре до Неготина, имајући пре тога у рукама Пореч на Дунаву. На то Мула-пагаа, с повећом војском, пређе Тимок и упути се на Србе, па код Малајнии,е опколи Миленка. На глас о томе Кара-Ђорђе остави опсаду Ужица и оде у помоћ Мнленку. (Паставиће се.) (!) Х.-Вељко и његова браћа е(;с. стр. 11 — 16. Годишаица Н. Чупића књ. XIII. стр 259—268.