Београдске општинске новине

Број 16.

— 62 —

Год. XIV.

а., да остаје при своме ранијем решен>у од 19. Фебруара о. г. АБр. 1552, односно таксе на внно и пиво, не уважавајући ниуколико жељу произвођача пива; б., да члан други нове трошаринске тариФе АБр. 1552, овако гласи: „Општина ће прописати, како ће се вршити реекспедиција и повраћај трошарине." в., да се решењем одборским од 19. Фебр. 1896. г. АБр. 1553 донета измена члана 10-ог привремених правила за наплаћивање трошарине у Београду од 21. Децембра 1890. године замени овим и да према томе члан 10. тих правила овако гдаси: Ко утаји или неистинито пријави робу, на коју се наплаћује општинска трошарина, сматраће се као утајач и казниће се по одредбама тачке 2-ге, §-а 110-ог, закона о устројству царинарница. Ко би крадом у трошарински рејон општине београдске унео какву робу или производ, на које се општинска трошарина наплаћује, па би се у том ухватио, сматраће се као кријумчар и казниће ее по одредбама §-а 111-ог закона о устројству царинарница. Ко прохмже, па се по том одиста и открије, да је каква роба, општинској трошарини подложна, унесена у рејон општине београдске на кријумчарски начин, добиће у име награде половину из новчане казне, прописане за ову кривицу, по одбитку свих трошкова око извиђаја. А ако је, услед проказа или иначе ухваћено неко кријумчарење од стране приватног лица, онда се ова награда дели на проказача и хватача подједнако. Друга половина од изречене новчане казне уноси се у трошаринску касу као ванредни приход." IV Председник извештава одбор, да се нивелисање и калдрмисање Вишеградске улице одобрено решењем одборским од 11. јануара 1896. годане Ове године у мало што се није дошло до рата с Турцима, војске беху изашле једна против друге, али поступак МустаФапаше Барјактара, који се крајем јуна диже на султана МустаФу IV. па га збаци с престола и удави, а на његово место Махмуда II., спречи те се и не дође до рата. На скоро одпочну преговори с Турцима, који нуђаху Србима извесне повољне услове, али ови на то не пристану — не погодивши се о избору заштитника. Ове преговоре прекиде нова буна јаничарска у Цариграду. У овој години Срби су имали да се бију с Турцима, да се уздају у Русе, да се чувају митрополита Леонтија, који је бушио с Фанариотима; да у свему верују и повинују се Родофиникину; и с једне стране да се згрозе од првога, као од невере и издајника, а друге да се овоме другоме предаду свом душом и срцем. Поврх свега тога треба додати раније поменуто трвење међу господарском и војничком странком. Година 1809. пуна је ужаса и крвавих ратова из које се Србијаједва спасе од извесне пропасти. Да у кратко прегле-

ГБр. 2306]95 г. не може извршити но изменн нивелације одобрене решењем одборским од 13. јула 1895 год. ГБр. 995, пошто г. мин. грађевина исту измену није одобрио. По саслушању овога одбор је решио, да се понова умоли г. министар грађевина да предложену измену нивелете у Вишеградској улицикао привремену одобри, како би се општина за сада сачувала од великих издатака око накнаде штете сопственицима зграда у тој улици, које ће се великим откопавањем оштетити. V Председник саолштава одбору, да се у најкраћем року нмају извршити многе оправке калдрме и тротоара и предузетн чишћење појединих улица и јавних ширина, јер је лако могуће да ће ове године посетити Београд страни владари, на предлаже, да одбор одреди једно повереништво, које ће са судом општинским определити шта со има урадити око оправке калдрма и улепшавању Београда, с тим, да то повереништво има власти да онредељене послове одма да у израду и да одобрава лицитације ако би се ти послови давали у израду путем лицитације. По саслушању овога одбор је решио, Усваја се у свему предлог председника општине. Чланови повереништва да буду г. г. Настас Антоновић, Љуба Марковић. Иван Козлић, Дим. Гавриловић, Светоз. Швабић, Голуб С. Јанић и Владислав Ђорђевић, с тим, да тројица од њих са председ. општине могу пуноважно Јрадити и решавати. Ово поверениџгтво има да одреди шта се има у Београду оправити и очистити, да те послове да у израду и лицитације за те послове одобрава па да о свему учињеном поднесе извештај одбору са назначењем утрошене суме како би одбор могао накнадно одобрити ове издатке. VI Председник износи одбору на решење нроцену имања што се имају експронрисати за продужење Младеиове улице до Хилендарске. дамо ратовања^ 1 ) која ове године имадоше Срби с Турцима, пошто најпре изложимо повод ратовању. Наполеон I. у намери да сатре енглеску, која му највише квараше рачуне, поче се приближавати Русији. На тнлзитском договору остави Русији слободне руке против Турака. Кад то увиде Турци учине савез с Енглескои, па науме да час пре сврше са побуњеном Србијом. Срби, и не чекајући Турке, одпочну чувени наиадни рат у три правца: на Восну, Стару Србију и на Ниш , продирући Бугарској. Хајдук-Вељко, који се и раније одликовао, први је загазио у рат, па у половини априла разбије веће турско оделење и упути се Нишу. У то приспе и Милоје са 18 000 људи те опседну Ниш. То поплаши Турке нишевачке, те се стану селити из Ниша, али их X. Вељко присретне и многе потуче. Редовна знатна војска у брзо потисну Србе од Ниша и упути се Алексинцу и Делиграду,

(!) При излагаљу ових, а и познијих догађаја, послузкили смо се: Р а н ке о м, Н. П о п о в и м, Т а љ а н д иј е м, допуљујући где где А. Протићем (Споменик XIX. кр. срп акад.) и другим подацима.

По прегледу плана за продужење ове улице и процене имања одбор је после дуже дебате и саветовања са 15 гласова против 3, решио, да се просецање продужења Младенове улице не извршује пошто нема никакве потребе за сада нити ће је у будућности бити. — Да се према томе утврђени регулациони план у оволико измени. Да се за ову измену регулационог плана изиште одобрење од г. г. Министра унутр. дела и грађевина. VII Председник износи одбору на одобрење процену оних имања што се нмају експроирисати за продужење поштанске улице. По прочитању те процене АБр. 6161Ј95 год. и по прочитању жалбе сопственика против те процене АБр. 7210|95 године, — одбор је решио. да се процењивање свих ових имања понова изврши у ирисуству сопственика имања и правозаступника општинског а помоћу истих проценилаца, који су и ову прву процену учинили.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 20. Марта 1896 год. Председавао п.едседник г. Мијајло М. Богићевић присуствовам чланови суда г.г. Мих. П. Живадиновић и Јоваи Антонијевић; од одборника били : Голуб С. Јанић Стеван П. Поповић, Драг. Стаменковић, Дим. Довијанић, и. Коалић, Сава М. Џевајровић, Спасоје Илић, Дамљан Стојковић, Др. М. Поповић, Свет. Н. Швабић, Коста Петровић, Јевга Стевановић, Др. Војислав М. Суботић Никола Бошковић, Влад. М. Ђорђевић, Ј. Алкалај, Сава Ковачевић, Љуб. Марковић, Дим. Гавриловић, М. Крстић, Јарослав Беауха, М. Штрбић, Ђ. Николајевић Хаџи, Н. Антоновић, Дим. Милојевић, С. Ђ. Јорговић. I Прочитан је записиик одборских одлука седнице држане 18. Марта 1896. год., п у одлуци КЊБр. 170 учињена је измена, да се умоли г. Министар грађевина да иредложену измену нивелете у Вишеградској улини одобри као сталну.

У почетку јуна навале босански Турци под Ибрахим-пашом са 18 000 људи. Ове Турке дочека Јаков Ненадовић, који раније беше продро у Босну и имао извесна успеха, па их са осталим војводама разбије и пребаци преко Дрине. За све време ратовања у 1809. само су Јаков, кнез Сима Марковић и остале војводе на тој страни, успешно заустављале турску навалу из Босне, потукавши у више прилика Турке. Ну од свега најважнији је рад ЕараЂорђев, који продирући кроз Ст. Србију г успе да постигне давно жељени циљ састанак с Црногорцима. Он у више прилика потуче Турке; најзнатнија је погибија Аџи-бега Чави&а, кога Кара-Ђорђе, с Обреновићем, Мутапом и другима страшно потуче при заузећу Сјенице. Затим освоји Нову - варош. На Суводолу опколи Кара-Тзорђа Нуман-иаша иеКски. Ове незгоде ослободига Вуле Илић, кад са једним оделењем коњице изненади Турке с леђа г те произведе међу њима велику забуну. У окршају том приликом падну до 3 000 Турака, а остатак побегне оставивши силан пљен Србима. После те значајне по-