Београдске општинске новине

Год. XIV.

- 63 -

Број 16.

II По ирочитању акта АБр. 1968, одбор је изјавио мишљење, да се за пок. Јоку Ј. Илићку удову може дати тражење уверење. III Сходно решељу одборском од 14. Марта 1896. год., АБр. 1822 комисија од председника оиштине одређена усмено саопштава одбору, да је прегледала кућу проте Алексе Идића и да се уистој може сместити грађевинско одељење и управа водовода па иредлаже, да се ова кућа узме нод закуп. По саслушању овога одбор је после иоимежсања са 16 гласова против 9 (3 нису гласали) релшо, да се за смештај канделарија грађевииског одељења и управе водовода узме под закуп кућа проте Алексе Илића у Војничкој улици за три стотине динара у сребру месечне кирије. Закуп да траје три године од 1. Маја 1896. године и да се о трошку сопственика закључи уговор под обичним погодбама за оваке закупе. Нааомена. Одборник г. Дим. Гавриловић уздржао се од гласања с тога, што комисија није поднела писмен извештај о своме раду и што није у свему извршила решење одборско од 14. Марта 1896. год. АБр. 1822. IV По прочитању акта српског новинарског удружења одбор је решио, да се општина упише за члана добротвора српског новинарског удружења и да уплати пет стотина динара. Издатак овај да падне на терет партије буџетом одређене за непредвиђене трошкове. V По прочитању писменог предлога одборника г.г. Н. Бошковића, Стев. Ђ. Јорговића и Дим. Мшгојевића АБр. 2165, да општина откупи од Самуила Стеваиовића збирку старог оружја и других ствари, одбор је после поименичног беде Кара-Ђорђе се упути црногорској граници. Велнчанствен је био призор, кад су се браћа први пут састала! А ко да престави усхићење Црногораца, који први пут видеше сриске топове ивелику уређену војску? Број вбјске Кара-Ђорђеве нагло је растао од околног становништва, те се он реши да заузме Пови Пазар. Да то постигне Кара-Ђорђе нападе на Нуман-пашу, који тек што војску беше опоравио од суводолске бнтке, и нагна га те се затвори у град, где га и опсади. После краће опсаде Нуман-паша би принуђен да преда Нови-Пазар. Одушевлење међу Хришћанима било је велико, по свој Босни и Херцеговини све што у Христа верује, спремаше се да листом устане на Турке. Али у сред тих најбољих нада и сјајних успеха Кара-Ђорђу дође немио глас, да је СииђелиЛ пропао на Чагру изнад Ниша , да Турци живо потискују Србе и продиру Делиграду. То принуди КараЂорђа, те напусти бојиште, пуно славе и части, па похита час пре својима у помоћ; не би ли зауставио навалу турску. Порта, увидевши да се Срби сами боре,

гласања са 15 гласова против 9 (4 пису гласали) решио, да нарочито повереништво прегледа и оцени ову збирку како са историске и музејске вредности њене тако и односно цене па да поднесе одбору своје мњење на решење. Члановп повереништва да буду г.г. Драгиша Милутиновић, Н. Антоновић, ЈБуб. Марковић и Голуб С. Јанић одборници; Панта Срећковић, Мих. Валтровић и Ђока Миловановић проФ. Вел. Школе. VI Председник саоиштава одбору, да се је Андра Ј. Кумануди жалио министру грађевина на ионовну процену имања фондовног, што се по регулацији има додати његовом имању у Которској улици, а која је поновна процена извршена услед решења одборског од 11. Сентембра 1885. год. ГБр. 1148; да је Министар грађевина решењем својим од 3. Марта 1896. год. Бр. 2099 поништио ту поновну процену и ирогласио као снажну ону ироцену, што је извршена 5. априла 1891. год. и коју је мин. грађевина у своје време одобрио. Да је даље процењено оно имање А. Ј. Кумануди, што се за регулисање Поп-Лукине, Лимске и Јаворске улице одузима, па тражи, да се те обе процене сада изврше. По ирочитању тог решења мин. грађевина и обеју процена, одбор је решио, да се плац Фонда регулационог, на углу Которске улице уступи Андри Ј. Кумануди по процени од 5. Априла 1891. год. по двадесет динара од квадратног метра. Кад Андра Ј. Кумануди положи регулационом Фонду процењену вредност овога плаца и кад по рачуну општине плати калдрму и тротоар саграђену пред тим плацем после извршене процене^ да му суд општински изда тапију а новац унесе у касу регулационог Фонда. Да регулациони фонд плати А. Ј. Кумануди по тридесет и пет динара по квадратном метру за оно земљиште његово, што се за регулисање поп-Лукине, Јаворске и Лимске улице има експропринапрегне све силе, те знатан број војске посла на Србе, нападнувпш их с више страна. На тимочку крајину, коју је бранио Миленко, нагрну многи Турци, на у мају потуку Миленка да овај мораде напустити и Књажеваи, и одступнти Вањи. Кад за то дозна Х.-Вељко полети од Ниша против Турака у Крајину, ал' стигне позно и једва се утврди у Бањи одакле је храброс узбијао Турке. У то време Гушанац освоји Пожаревац и опусти велику просторију. Знатним делом српске војске, која је према Нишу наступала заповедао је Милоје , љубимац Младенов, човек неспособан за то место, уз то, по несрећи Срба, с Петром Добрњцем био је у завади; па је то чак пренео и на његове људе. С почетка су Срби сузбијали Турке. Али кад они почну освајати шанац по шанац па навале на СинђелиКа^) и његових 3 000 Ресаваца на Чагру јуришећи свом снагом,

( Ј ) 0 овом ратоваљунема се поузданијих података, једини гливни извор то је саотав Стратимировића, који је то ааниеао по приччњу сувременика (Види Гласник срп уч. др. књ. II. етр. 208.—220.).

сати. Исплата ова има се извршити на терет регулационог Фонда готовим новцем (Одбиће се његово примање од примања регулационог Фонда од њега, па ће се разлика у готовом или примити или исплатити). Инжињер општински измери ће оба ова земљишта и направити скицу, по којој ће се исплате извршити а у тапији ће се назначити колико је за регулисање ових улпца одузето и исплаћено. VII По прочитању писменог предлога. одборника г.г. Н. Антоновића, Светозара Н. Швабића и других, одбор је решио, да се дунавском колу Јахача Кнез Михајло исплати из општинске касе а из партије за непредвиђене трошкове као помоћ пет стотина динара. РЕДОВНА СЕДНИЦА 21. Марта 1896. год. Председавао председник г. Михаило М. Богићевић, присуетвовали чланови суда г.г. Мих. П Живадиновић, Јов. Антонијевић, од одборника били г.г. Стеван П. Поповић, Ђорђе Димитријевић, Спасоје Илић, Дамњан Стојковић, Сава М. Џеваировић, Драг. Стаменковић, Коста Петровић, Голуб С. Јанић, Мих. Штрбић, Благоје Милошевић, Светозар Швабић, И. Козлић, Никола Бошковић, Јосиф С. Јовановић, Мих. Павжовић, Др. Војисл. М. Суботић, Сава Ковачевић, С. Ђ. Јорговић, Др. Ник. X. Николић, Дим. Гавридовић, Љуб. Марковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 20. Марта. о. г. и иримљен је без измена. II Председник износи одбору на решење протокол лицитације држане за калдрмисање Чарапићеве, Краљевог трга и Узун-Миркове улпце. По прочитању протокола лицитације ГБр. 419, одбор је решио, да се ова лицитација одбаци и да се друга распише у најкраћем року и то: да се држи засебно за откопавање и калдрмисање старим каменом са додатком Милоје у место да помогне Син|елићу, остави га самом себи. Овај се дуго и храбро бранио, али најзад, увидев неизбежну пропаст, у сред најжешћег боја запали барутану и одлети у ваздух с много Турака. Од глава изгинулих Срба (952) паша подиже близу Ниша Ћеле-кулу. То је тужни споменик неслоге српске, који показује како су скупом ценом плаћали очеви наши своју слободу. Добрњац после овога напусти бојно поље и побегне у Аустрију. Сад настају одсудни тренуци по судбу Србије и Кара-Ђорђ, као год 1806. г. против босанске навале, тако и сада разви необичну енергију и јунаштво. Прво ослободи Хајдук-Вељка од турске опсаде у Вањи , па се упути Алексинцу; ну ту у жестокој битци буде сузбијен, и Турци опседну Делиград са 9 000 Срба. Кара-Ђорђе се упне из све снаге да распири одбранбени дух у Срба и успе да скупи на 60 000 људи. У бојевима који настадоше Срби су се јуначки борили заливајући сваку стопу земље крвљу непријатеља. Али већој сили одолети се није могло. У одсудном судару код Ћуарије