Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЉА 21. АНРИЛА 1896."

БРОЈ 17.

ГБХЗЛХ-^ЗГЕ] НЕДЕЉНО Т Е Д .А. 22 - ГХ Т Ц е н а : За Србију на годину 6 динара на нола године 3 „ За страпе земље на годину 9 „

ДЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА ОЛАТП УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. — НЕПЛА пЕНА ПИСМА НЕ ПРПМАЈ.У СЕ

С Т Е Ч А Ј Општина београдска, у намери да за калдрмисање својих улица и тротоара, дође до што бољег материјала каменог, који за ту цељ мисли употребити, позива овим сопственике домаћих камених мајдана, који из истих ваде пешчар или гранит или трахит, да општини београдској до 30. Априла о. г. поднесу написмено своје изјашњење о томе: да пристају, да општина о њиховом трошку изашаље стручну комисију на лице места да мајдане нрегледа, као и да из истих изузме потребне мустре камења, које би дотични сопственици општини за дужи низ година, који би се имао уговором утврдити, лиФеровали, и које би се мустре о њиховом трошку имале испитати на којој од европских признатих станица за испитивање материјала. Тако се исто има подразумети, да транспорт прибраних мустрои до Београда, као и њихово дотеривање у коцке прописаних димензија пада на терет сопственика мајдана. Ова израда коцака вршиће се у Београду под надзором општинских органа.

Сем тога напомиње се, да ће се само оне понуде узети у обзир и поступак, са којима дотични понуЦч 'положи општини уједно и суму од 500 динара, из које ће се сви трошкови подмирити и рачунима образложити. Од суда општине блоградске, 12. аирила Ј896. год. у Веограду АБр. 2876.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА

РЕДОВНИ САСТАНАК 28. МаЈ>та 1896. год.

Председавао председник г. Михаило М. Богићевић, при суствовао члан суда г. Мих. П. Жива иноввћ, од од борника били г.г. Др. Н, X. Николић, С. Ђ. Јорговић Стеван П. Поповић, Дамњан Стојковић, Дии. Довијанић Драг. Стаменковић, Ђорђе Димитријевић, М. Штрбић Спасоје Илић. Ђ. Николајевић Хаџи, Сава М. Џевајровић Благоје Милошевић , Сава Ковачевић , Н. Спаеић Свет. Н. Шеабић, Дии. Гавриловић, Дим. Милојевић, Н Антоновић, М. Милзшиновић, Влад. М. Ђорђевић, Др Војислав М. Суботић, Мих. Павловић, Голуб С. Јанић Љуб. М ^рковић, Јарослав Беаух!. 1 Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 21. Марта 1896. год. и примљен је без измене.

II По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 2277, 2290, 2291, којима се траже уверења о владању и имовном стању извеснпх лица, одбор је нзјавио, да су му непознати: ЈБубица ж. Велимира Вуковића сарача овд., Даница ж. Михаила Стојановића зидара, Станоје Живковић, Благоје Благојевић, Драгољуб Благојевић шегрти, Љубомир Недељковић овд.; да је Милан Лукић бакалин доброг владања и средљег имовног стања.

III Управнић грађев. одељења г. Вел. Антић саопштава, да би требало обуставити од извршења решење одборско, од 21. Марта 1896. којим је одбијена лицитација за калдрмисање Чарапићеве, Краљевог трга и Узун-Миркове улице и да би требало ту лицитацију као повољну одобрити, а не да се по нова лицитација држи. Одбор је решио, да се у свему изврши решење одборско од 21. Марта о. г. односно калдрмисања ових улица. IV Председник износи одбору на одобрење предлог грађевинског одељења, да се решење

СРПСКИ УСТАНИЦ1 ПРОТИВУ ТУРАЕА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ШИНУ од 1459 — 1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА написали Р. АГАТОНОВИЋ и П. М. ОПАСИЋ. (Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовдаиском иаградом оашт. БеоградскеЈ. (наотавак) На 58 500 Срба стајало је под оружјем са 3 000 коњаника и 75 топова. Од ове војске 35 100 ратовало је с Русима у друштву, остатек бранио је ју жн У и западну границу; а у Тоаоли Кара-Ђорђе стајао је у резерви. По преласку Руса под Чукатом , Срби у савезу с њима освоје Неготин Паланку и опседну Кладово, па га после дуже опсаде освоје. На тој страни било је више сукоба међу Србима и Турцима. У битци, коју је Хуршид-паша идући од Ниша имао 13 јула са Србима, код Сврљига Срби буду разбијени изгубивши 1 500 људи, разбијени Срби повуку се Алексинцу а Хуршид се врати Нишу одакле је после на-

валио на Лрушевац. У августу био је на тој страни код Праова важнији сукоб у коме Срби потисну Турке, побивши им више од 450 људи. Ну док се овако успешно ратовало у Крајинп на Морави ја успео Хуршид-паша да сузбије Србе. Овај паша у место да наваљује на Делиград он од својих 30 000 људи одвоји један део да оцседне Делиград , а са осталом војском упути се на ј Крушевац, заузме га и опљени, па се на Јасици утврди, одакле предузме пл>ачкања у великом размеру. То зададе велики страх свој околини. Оно мало војске разиђе се да спасава своје домове — изгледаше, као да се понављају тешки дани 1809. год. У том часу излази му на сусрет КараЂорђе са 12 000 људи и заиште од Добрњца — који ратоваше с Русима у Крајини — што хитније помоћи. Цукатив му пошље 3 000( х ) Руса са Хајдук-Вељком, они у путу освоје Бању од Турака и похите Кара-Тоорђу. Испод Стала&а пређу Мораву и улогоре се на варваринском С 1 ; Мишковић Ј. узима да је у битци на Варваринском пољу било Срба 4 000 војника и 4—6 топова аРуса под Орурком 2 000 војника и 4—7 топова (Гласник ХБУШ, 170).

аољу. Дотле се Кара-Тзорђе уснешно тукао с Турцима али најзадкрајем августа почне одступати Варварину, где се удружи с Русима и утврди се у шанчевима, који су ту још раније Срби подигли. На пространом пољу варваринском Хуршид говораше Турцима: „Све се тужите на Србе, да се не можете с њима нигде у пољу да десите. Ето вам поља, ето вам Срба! Де се сада покажите да ли стевредни даједете царски хлеб." Септембра 6. Турци одпочну бој, Срби их пусте близу шанчева па онда проспу емртоносну ватру. „Како су Турци на добром дохвату били, ни један метак није отишао на празно. Турци попадају на све стране као леса. Сад се да знак коњици, те јурне на онако прорешетане, у неред проведене и забуњене Турке. Отпор је био никакав, и све окрену леђа и што је год који могао, поче сваки на своју руку да бега."( х ) Ту изгубе 14 застава. У овој борби су се највише одликовали Х.-Вељко, Курсула, Главаш и други. Хуршид-паша увидев да савезнике не може победити, побојавши се за одступницу, као и од нове помоћи руске — за (!) Гласник срп. уч. др. књ. КБУШ. 5тр. 271.