Београдске општинске новине

Број 17.

— 66 -

Год. XIV.

одборско од 6. Септ. 1895. год. ГБр. 1554 изврши и да се калдрмише коцкастим каменом улица око Саборне цркве. Одбор је после поименичног гласања са 17 гласова против 6. (2 нису гласали) решио 1 , да се решење одборско од 6. Септ. 1895. год. ГБр. 1554 за сада због краткоће времена задржи од извршења и да се улица Дубровачка и Богојављенска око саборне цркве привремено калдрмише старим каменом, са додатком потребног новог материјала (да се калдрма на томе месту нретресе). V На предлог грађевинског одељења суда општинског, одбор је решио, да се по поднетим предрачунима и плановима држе лицитације за калдрмисање, односно претресање калдрме у улицама: Савамалској, поп-Лукиној, Старог телеграФа, Лимској са тротоаром, писарској, фрушкогорској, Владиновој, орловској, тежачкој, Ибарској, Мостарској, Доњој и Горњој Јовановој, Јеврејској и Солунској; за грађење тротоара у Кастриотовој улици (за сваку врсту камена) и за грађење птеталишта у Кнез Милошевој улици од споменичке улице до Краљ Миланове. VI Одборник г. Настас Антоновић замера, што многи одборници избегавају да дођу у седницу одборску кад је на дневноме реду за решавање какав важан општински предмет. Одбор је увиђајући и сам ову околност пре поручио, председнику да озбиљно опомене сву господу одборнике, да уредно долазе у одборске седнице , нарочито кад су у питању важни општински послови. VII Председник саопштава одбору, да је енглеска Фирма Хучингзон и комп. из Лондона поднела понуду за остварење општинског зајма од десет милиона динара и да је ту понуду нроучавала одборска комисија за зајами радове. коју је дознао из ухваћено г писма Оруркова — остави варваринско поље ноћу па се преко Јасике, Крушевца, Прокупља и Лесковца врати у Биш. Пошто су сузбијени Турци на Морави, Орурк се крене преко Мораве, на Јовановац за Влашку. Уз пут освоји Књажевац са српском пратњом и преда га Србима. За ово време Турци из Босне с почетка су се задовољили само голом претњом, доцније навале на Лозницу али их здружене војводе разбију и ослободе Лозницу од Турака. У бојевима на Дрини у то време први пут се јавља Милош ОбреновиА као војвода, одликујући се*у борби е Турцима. Већа опасност с те стране загрози Србима кад крајем августа на 4 000 Турака навале понова с Дрине, па на више места стану нападати на Србе, који се храбро брањаху. На глас о томе, после битке варваринске, Кара-Ђорђе се пожури против Босанаца са већим делом војске и нешто Руса, После омањих сукоба 8. октобра, Кара-Ђорђе са Јаковом, поп-Луком и другим војводама у шанчевима на Дрини одсудно потуче Турке. Сам Кара-Ђорђе томе боју вели: „Није било друкчије но

Г1о прочитању те понуде одбор је у споразуму са комисијом одборском једногласно решио, да се умоле господа Вукашин Ј. Петровић и Др. М. В. Вујић министри у пензији, Бранко Бошковић директор народне Банке и Аврам Озеровић трговац, да као стручњаци проуче са одборском комисијом поднету понуду за зајамиподнесу одбору своје мишљење на решење. ВАНРЕДНА СЕДНИЦА 29. Марта 1896. год. Председавао предеедник г. Михаило М. Богићевић, присуствовали чланови суда г.г. Мих. П Живадиновић и Јов. Антонијевић, од одборника били: г.г. Др. Н. X, Николић, Михаидо Михаиловић, М Штрбић. НиколаБошковић, Сава Ковччеввћ, Драг. Стаменковић, И. Ко8Лић, Голуб С. Јанић, Спасоје Илић, Дамњан Стојковић, Сава Џеваировић, Благоје Милошевић, Љуб. Марковвћ, Дим. Довијанић, Стев. П. Поповић, Ђорђе Димитријевић, Влад. М. Ђорђевић, Тих Ј. Марковић, Н. Спасић, Миленко Марковић, Др. Војислав М. Суботић, Коста Петровић, М. Милашиновић, Мих. Павловић, Јарослав Бевуха, Свет. Н. Швабић, Дим. Довијанић, Н Антоновић Мил. Ж. Маринковић. I Прочитан је заиисник одборских одлука седнице држане 28. Марта 1896. год. и одлуци КЊВр. 186 учињена је допуна, да се лицитација за калдрмисање Чарапићеве, Краљевог трга и Узун -Миркове улице држи усмено а не ОФертално. II Председник износи одбору на решење акт господииа Министра народне привреде, добивен преко управе вар. Београда о томе, да општина београдска од сада сваке године издржава иотребан број пастува државних, кад су на станицама за време сезоне и да о своме трошку зајеДно са народом среза врачарског набави станични прибор и подигне коњарник за смештај пастува намењених вароши и срезу. По ирочитању тога акта АБр. 2061, одбор је после поименичног гласања са 19 хмасова против 10 (2 нису гласали) решио, да општина београдска не може чинити издатке на ове ствари с тога, што

смо се измешали, те се пуна два сахата клали ножевима. Ту изгибе много Турака и одсекосмо много турских глава; њих је три пут више но наших изгинуло; жешћега боја није никад било; наша је победа." За овим се Кађа-Ђорђе натури за Турцима, гонећи их и преко Дрине. Најзад по узајамном споразуму обвежу се и Срби и Турци, да неће прелазити Дрину. Тако су Срби претурили и опасру 1810 годину. Они нису успели да постигну оне циљеве, које су истакли у почетку 1809 — да освоје Босну и с браћом Црногорцима оснују моћну државу — али је на крају ипак било успеха. Од видинског пашалука задобили су Крајину и Црну Реку и Кључ; од нишког Алексинац и Бању, од лесковачког ПараКип и Лрушевац; од новопазарског манастир Студеницу и од зворничког пашалука у Босни имали су Адар и Рађевину. У оро време Србе је пекла друга недаћа, црв раздора изнутра је подгризавао снагу њихову; јер завађене противничке странке и у сред звеке сабаља и рике тонова, мсу могле да се стишају и уједи-

у буџету оиштинском није ништа предвиђено за исте и што у Београду има врло мали број привредника, који би се овим хтели користити. III Председник извештава одбор да су одборски повереници, изабрати у седници одборској од 28. Марта 1896. год. г.г. Вук. Ј. Петровић, Др. Мих. В. Вујић и Аврам Озеровић (Браико Бошковић због послова није могао на састанак доћи) проучили понуду В. Хучингзона и ком. из Ј1ондона за остварење општинског зајма, и да су поднели писмени извештај са својим мњењем о овој понуди. По поновном прочитању понуде и тога мишљења, одбор је одлучио, да се понуда В. Хучингзона и ком. из Лондона умножи и сваком одборнику преда на проучавање, па да се 1. априла 1896. год. држи ванредна одборска седница, у којој ће се искључиво о овој понуди решавати. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 1. Априла 1896 год. Председавао председник г. Михаило М. Богићевић, присуствовали чланови суда: г. г. Мих. П. Жива л иновић и Јов. Антонијевић, од одборника била; г. г. ;Др. Н. X. Николић, Давид Були, М. Штрбић, Коста Петровић, Драг . Стаменковић, Д. С. Милутиновић, М. Милашиновић, Отеван П. Поповић, Др. В. М. Суботић, Никола Бошковић, Сава Ковачевић, Љуб. Марковић, Дим. Довијанић, Дим. Гавриловић, Др. Марко Николић, Голуб С. Јанић С. Ђ. Јорговић, Сава М. Џевајровић, Др. М. Поповић, Мих. Павловић, Ђорђе Димитрпјевић, Н. Антоновић, Дим. Милоевић, И. Козлић, Мих. Ж. Маринковић, Мих. Марковић, Ј. Алкалај, Благоје Милошевић, Спасоје Илић, Дамњан Стојковић, Јосиф С. Јов шовић, Свет. Н. Швабић, Влад. М. 'Борђевић, Михаило Михаиловић, Н. Спасвћ. Тих. Ј. Марковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 29. Марта 1896. год. инримљенје без измена. II Одборлик г. Љуб. Марковић изјављује незадовољство против тога. што му није достављен препис понуде за зајам, као што је сваки друг и њеним снагама да противстану заједничком противнику; већ су остављале једнадругу на милост и немилост непријатељима, не хотећи у опасности притрчати једна другој у помоћ. У самом почетку 1811. г. Младен и ЈуговиК успу да задобију Кара-Ђорђа за извесне промене, којима би уништили противнике. На скупштини која је била 1. јануара 1811. г. Кара-Ђорђе предложи и би усвојено: да се устроји совјет —• на Форму данашњег министарства — и велики суд за чисто судске ствари. По тој ствари скупштина донесе закон од 11 тачака. Да би од противника задобили Јакова, Миленка и Добрњца, који су били најупорнији, Кара-Ђорђе их постави за иопечитс ље. Војводе начини зависним од себе; а по једанаестој тачци свако мора бити протеран из земље, ко на ово не пристане. Јакова Младен успе да склони, да се прими новог звања а Хајдук-Вељка задоби Кара Ђорђе, и удешеном преваро посла га у Крајину. Само оста Добрњал и Миленко од противника, њима пристајаше Милош и С. Живковић; они сузбијени од Кара-Ђорђа и Младена, очекиваху