Београдске општинске новине

Год. XIV.

- 67 -

Број 17.

од г. г. одборника добио и као што и гласи одборско решење, па тражи, да се због овога казни деловођ одбора. Деловођ одбора изјавио је, да је добио препис ове понуде сваки одборник, који није као члан комисије исту ствар проучавао, јер није имао времена да потребан број преписа понуде спреми, и да је то накнадно учињено у намери, да оној господи одборницама, који су ову ствар проучавали као одборски повереници; који су дакле били са истом потпуно упознати, разда препис понуде пред сам почетак седннце. Жалилац одборник г. Љуб. Марковић није хтео да се овим објашњењем задовољи п тражио је, да се за ово нетачно извршење одборског решења казни деловођ одбора. Одбор је препоручио суду општинском да ствар извиди и нрема доказаној кривици казну изрече. III Приступљено је претресу и решавању о понуди за зајам општински, коју су поднели В. Хучингзон и комп. из Дондона. После подугачког претреса, у коме је узео удела већи број господе одборника, одбор је одлучио, да се решавање ове ствари одложи за седницу, која се има сазвати за сутра, 2. априла о. г. IV Председник саошптава одбору, да сопственпци имања на Теразијама, између улица Скопљанске п Маркове желе, да на ивнци тротоара засаде дрвета. Одбор је решио, да засађиваље дрвета иоред тротоара изврши сама ошитина онде, где суд општински нађе, да неће сметати саобраћају ни здравственим нроиисима. Сађење ово суд ће извршити о трошку дотичних сопственика. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 2. Апрпла 1896. год. Предеедавао предеедник г. Михаило М. Богићевић, присуствовали чланови суда г. г. Мих. П Живадиновић и Јов. Антонијевић, од одборника били г. г. Стеван П. Поповић, Ђорђе Димитријевић, Др. Н. X. Николић, Сиаеоје помоћ од Руса који у то време дођоше с њима у Београд. Али им се наде изјалове, јер кад се Кара-Ђорђе увери о привржености руског команданта Баке , он позва Добрњца и Мнленка да заузму своја места. а кад ови то одрекну, он их протера из земље; заузе Иореч, који поседе Вујица Вулићевић. У последњем часу Сима ЖивковиЛ покуша да дигне буну на Младена у Београду али га Добрњац и Миленко не потпомогну и тако им ствар пропаде. У незадовољнике спадао је и Милош ОбреновиЛ, а:ш њему као виђеном војводи Кара-Ђорђе опрости, и ако је имао у рукама писмо његово, којим опомиње Добрњца да се држп, и да ће га он помоћи са 2 000 људи. Малих нереда поводом овога било је у пожаревачкој нахији. Добрњац и Миленко склоне се са Живковићем у Влашку а Кара-Ђорђе се утврди још више, учинив војводе зависним. У совету Младен је био све и сва. Овим трвењем војвода Србија је ипак највише изгубила, јер источни крајеви одласком Добрњца иМиленкаостану без искусних војсковођа; а одласком Јакова у Београд, крај према Дрини лишен је

Илић, Голуб С. Јанић, Драг. Стаменковић, Мих. Марковић, И. Козлић, Благоје Милошевић, Јосиф С. Јовановић, Давид Бу. и, Сава Ковачевић, Дим. Гавриловић, Д. С. Милутиповић, Коста Петровић, Љуб. Марковић, Дим. Довијанић, А Ђ. Кумануди, Мих. Павловић, Дим. Милоје вић, Пикола Бошковић. Др. Марко Пиколић, М. Милашиновић, Сава М. Џевајровић, С. Ђ. Јорговић, Јанаћ Констандиновић, Др. М. Поповић Др. Војисдав М Суботић, Н. Антоновић, М. Михаиловић, Дамњан Стојковић, Влад. М. Ђорђевић, Н. Спасић, Свет. Н. Швабић. М. Штрбић, Ј. Алкалај. I Прочптан је записник одборских одлука седнице држане 1. Априла 1896. год. и примл,енје без измена, Н По прочитању протокола лицитације ГБр. 496. држане према одборском решењу од 21. марта о. г, ГБр. 419. за калдрмисање Чарапићеве, Краљевог трга и Узун-Миркове улпце, одбор је решио, да одборници: г. г. ЈБуб. Марковић, Иван Козлић и М. Милашиновић изаберу за ово калдрмисање најбољу понуду од оних што су на лицитацији поднете па да поднесу одбору у првој седници извештај. III По прочитању протокола лпцитације ГБр. 483 држане за грађење шеталишта у кнез Милошевој улици од Лондона до Академије, на којој није било лицитаната и по прочитању накнадне понуде Јована Шелинга и Камила Пати за овај посао ГБр. 490, одбор је решио, да се за израду овога посла држи друга усмена лицитација на коју да се позову и накнадни понуђачи. IV По прочитању протокола лицитација ГБр. 488 и 487 држаних за нретрес калдрме у Поп-Лукиној н Старог телегра®а улици, на којој није било лицитаната, и по прочитању накнадне понуде Стевана Илића ГБр. 495 за израду оба ова посла, одбор је решио, да се претрес калдрме у Поп-Лукиној и Старог ТелеграФа улици уступи у израду Стевану Илићу према ноднетом плану, предрачуну и његовој понуди која је јевнајвиђенијег војводе који је тај крај бранио још од првих дана устанка. Са пуком руским, који беше свечано примљен при доласку у Београд, дошао је Недоба на место РодоФиникина и митрополит Лентије стари сплеткарош. Недобу су трпили у Београду а Леонтија Кара-Ђорђе •уклони у Крагујевац да му не би сметао. Као и прошлих година тако се и ове ратовало с Турцима, али не са онаком жестином као раније. Турци из Босне, који беху преко Дрине прешли у Србију, најзад после више сукоба буду крајем октобра сасвим претерани преко Дрине. На источној страни гроФ Орурк у друштву са Србима успешно се борио са Турцима око Видина. Важнији су бојеви које је Кара-Таорђе имао са Хуршид-пашом. Крајем јула 1811. Кара-Ђорђе са 4 000 људи, 8 топова и 1 500 Руса под Полтурецким уиути се Делиграду противу Хуршида. У августу Хуршпд се крене из Ниша па са 8 000 људи одпоче палити и пљачкати у околини Грамаде, и ту се сукоби са срнском војском из Бање и нешто Руса из Делиграда. После неодлучне борбе Хуршид се поврати Нишу

тинија од предрачуна са шеснаест и по од сто. V Продужено је решавање о понуди В. Хучингзона и комп. из Лондона за зајам општински. После дуже дебате, неколико господе одборника захтевало је, да се решавање продужи до сутра, пошто је предмет врло важан и да би га требало свестраније претрести; пошто је било одборника овоме противних то је одбор после поименичног гласања са 22 гласа против 15 (један није гласао) решио, да се одмах стави на гласање понуда В. Хучингзона и комп., с тим, да се у записник забележи, како је који од господе одборнпка гласао. Услед овога председник је ставио овако питањс: Ко је за то, да се понуда В. Хучингзона и комп. из Лондона оваква, каква је поднесена прими, гласаће „за" а ко је томе противан гласаће „против". За понуду гласали су г. г. Јов. Антонијевпћ члан суда, Стеван П. Поповић, Давид Були, Сава Ковачевић, Дим. Довијанић, Мих Павловић, Дим. Милојевић, Др. Марко Николић, Милан Милашиновић, С. Ђ. Јорговић, Јанаћ Константиновић, Н. Антоновић, Дамњан Стојковић, Михаило Штрбић, одборници и председник опшгине г. Михаило М. Богићевић. Против понуде гласали су: г. г. Мих. П. Живадиновић члан суда, Ђорђе Димитријевић, Др. Н. X. Николић, Сиасоје Илић, Голуб С. Јанић, Драгутин Стаменковић, И. Козлић, Благоје Милошевић, Јосиф С. Јовановић, Дим. Гавриловић, Д. С. Милутиновић, Коста Петровић, Љуб. Марковић, А. Ђ. Кумануди, Никола Бошковић, Сава М. Џевајровић, Др. М. Поповић, Др. Војислав М. Суботић, Михаило Михаиловић, Влад. М. Ђорђевић, Н. Спасић, Свет. Н. Швабић и Јаков Алкалај одборници. Одборник г. Миленко Марковић није гласао, јер је отишао раније из седнице. Према овоме, одбор је са 23 гласа против 15 (један није гласао) решио, да се понуда В. Хучингзона и комп. из Лондона од 28. марта (9. априла) и 29. марта (10. априла) 1896. год. АБр. 2378, за остварење зајма ошптине београдске од 10 милиона динара, оваква како је сада поднесена, -— одбаци.

извесно због напредовања Кара-ЂорЦ. За овим се Кара-Ђорђе с Младеном упути на Ниш, освојивши пре тога (10 окт.) Алексинац , за време онсађивања Ниша Хуршид понуди Кара-Ђор1)у да углаве мир. Овај пристаде на примирије и одступи Алексинцу и Делиграду. У то време ђенерал Кутузов у одсудном боју код Рушчука зада Турцима јак удар, да су одмах морали одночети преговоре о миру. Кутузов то једва дочека, пожуривши се да склопи мир и обезбеди се од Турака како би се могао повући у Русију, јер се Наполеон I у велнко снремаше на рат против Русије. КараЂорђе вративнш се у Београд, јави Кутузову за понуде мира које му је порта, по наговору Француза, понудила преко Хуршид-паше. У тој понуди за мир обећаваху Кара-Ђорђу кнештво над целом Србијом, да порез одсеком плаћају и да уживају права која има Влашка и Молдавија; а да за мир јамчи сам Наполеон; овоме додаду захтев да војску босанску пропусте на Дунав. Ове понуде КараЂорђе, по савету руском, одби са изговором, да ће Срби пристати како цареви