Београдске општинске новине

Број 18.

— 72 —

Год. XIV.

АБр. 7700 нослао управи вар. Београда на одобрење; да је управа то решење послада господи министрпма грађевина и Финансија и да је општина преко управе варошп добила одговор и то: од г. Мпнистра Финансија АБр. 2513, да нема шта да на уговор примети са Финансијске стране само ако господнн мпнистар грађевина одобри овај уговор са техничке стране; од господина мниистра грађевина АБр. 2842, да је усвојио мишл»ен.е већине грађевинског савета којим се чине извесне примедбе на нацрт овог уговора, но које иримедбе не засецају у суштину самог уговора. По прочитању тпх министарских одговора п усвојеног мишљења грађевинског савета од 6. анрила 1896. год. одбор је после поименичног гласања са 22 гласа протнв 3 (6 нису гласали) решио, да се у свему изврпш решење одборско од 30. дедембра 1895. год. АБр. 7700 и да тим решењем усвојеии нацрт уговора у име општине потпише председииштво с једне и уговорачи В. X. Линдлеј и К. Чоке с друге стране. Старање око тачног извршавања овог уговора поверава се суду општинском.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ

I. Димничарство: а) За чпшћење димњака (цилпндера) без

разлнке на спратове . . . . . . 0'20 д. б) За незидан шпархерд 0'20 д. в) За узидан . . . , 0 - 40 д. г) За велики узидан шпархерд у гостионици .... 0'50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0 20 д. ђ) За чпшћење простог димњака . . . 0" 10 д е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима 0 - 10 д. ж) За чишћсње чункова од 2 и по метра уједно са више пећи .... 0-20 д. з) За паљење димњака (цилиндера) без разлпке на спратове 0 - 75 д. II. Гробарииа: а) Гроб за депу ....... 7 - — д. б) Гроб за одрасле 12-— д. в) Мала гробница 555 - 52 д. г) Белика гробница ПГ реда . . . 998 - 93 д. д) Велика гробница П реда . . . 1099'93 д. е) Велпка гробннца I реда . . . 1684*57 д. III. Празкњење помијара и иужника: а) Од кубног метра 7'00 д. б) Од акова 0 - 35 д.

П УТНИЧКИ САОБРАЋАЈ ВАРОШИ БЕОГРАДА У седмици од 18. Априла 1896. год. до 24. Апрпла 1896. год. допутовало 768. путника — одпутовало 642. путнпка.

Постојбнна приспелих путннна :

ТХСЈ2 X

X :=с= с—> =2= С1 3=

Из Србије

АустроУгарске . РЗ Н о О = У О Рч 03 03 Р5 и

Црне-Горе

Ф М о, Рн

05 О а

Бугарске

Румуније

03 . •—» в о

Гсрманије

Француске

Пталијс

03 * 3 5 ? >— р, РР

сЗ оЗ 3 1 11 м Н

Ван Европе

728

40

565

115

9

5

2

33

6

—

1

9

6

2

6

9

1

Занимање путника :

Допутовали : Разлика :

Тежаци и економи

Занатлије Трговци

Чиновници и интелиг

Војска

Учениди

а о & < св 3

Гостиоиичари у и а оз г, е« И м 3 а л в « ч к

Радениди

Надничари Слуге и келнери

ПролетаЈ^ијат У јавним локалима

^ гЗ « & 5 и о 8 а а и « 3 2 >» - а

а 5 м 6 и

Отпутовалих 40

69

279

119

11

23

4

18

39

59

102

637 131

+126

БЕОГРАДСКА ПИЈАЦА

ПРЕМћРЕНО НА СПШТИНСКОМ КАНТАРУ Од 19. априда до 26. априла 1896. г.

§ <1

ХЛ;ЕКС^.

Рн

НАИМЕНОВАЊЕ

о ч

највећа

најмања

дин

ЦР.

дин 1

1Р

1755

Арпаџнка

10

8

274

Брашна кукурузна .

11

—

10

-

198

Внна бела (од лит.)

.—

70

—

60

21318

Впна црна (од лит.)

—

60

—

5о;

2090

Волова

45

—

40

— 1

17

Вуне не нране . . .

150

—

140

— 1

1484

Говеђипе

—

—

—

—1

1237

Јабука . .

40

—

30

—1

21452

Јечма

9

40

9

—■

Кајмака

—

—

—

—

9305

Кожа јагњећих . . .

—

—

—

—

340

Крава .........

45

—

40

— 1

100470

Креча

3

60

3

2о;

9819

Кромпира

10

—

7

—

300

Кудеље

—

—

18659

Кукуруза . .

8

—

7

50

801

Лоја нетопљеног . . .

62

—

60

—

506

Лука аршламе ....

8

—

7

—

1563

Лука црна

10

—

8

—

16

Масла

100

—

90

—

179

Масти

100

_

90

—

6208

Овса

11

20

11

—

117

Ораја

40

—

35

—

2532

Пасуља

23

—

22

—

136376

Пшенице

11

20

11

—

10073

Ражи

9

40

9

—

Ракије ком. (од лнт.)

—

—

-•

—

Ракије ком. меке „

—

—

—

—

1243

Ракије шљ. љуте „ ).

1

Г 45

—

90

19704

Ракије шљ. меке „ .

—

—

35

16743

Свиња дебелих . . .

55

—

50

Свиња средњих . . .

—

—

—

—

55380

Сена '

5

—

4

—

2473

Сира

60

--

45

—

1780

Сламе

3

—

2

—

2280

Угљена дрвеног . . .

7

—

5

—

1580

Угљена каменог . . .

3

—

2

50

14253

Шљива сувпх ....

—

-

—

—•

20000

Цемента

147

Јаја

407

р Јагњећа меса

1

3200

Мпнералне воде . . .

400

Сукна . . ,

839

Чоте

Раз. ситнице

26. Априла 1896. год. метње, када мало* ко знађаше шта је било с .Кара-Ђорђем, огако опепа наша на родна песма: Т>е си данае Петровићу Ђорђе ? Ђе си данас — ниђе те н« било ? Зар н.е видиш, јада не виђео ? Да ти Турцн вемљу освојише." Алионај Кара-Ђорђе,којииразбијенгони 1804. Кучук-Алију; онај Кара-Ђорђе који 1806. срљаше у највеће борбе с Турцима; онај Кара-Тзорђе који 1807. прелеташе с једног краја границе на други помажући притешњеним војводама; онај Кара-Ђорђе који 1809, у најкритичнијим данима, када и Делиград беше пао, иђаше на све стране соколећи народ, уливајући му самопоуздања и после бегстварускогагента,икојипрелећаше са бојишта на бојиште и сузбијаше Турке, и с резервом иомагаше угроженим позицијама: — тај Кара-Ђорђе у Тополи болест болује и води преписку с Младеном, а кад почетком августа ирездраве, у место да полети првој загроженој позицији, он јавља руском цару за турска напредовања и моли за помоћ. А тек 14. августа на-

Из статистичног оделења општ. вар. Београда.

лазимо га код дринске војске. Августа 20. јавља се на Морави па у место да се бори и зауставља Турке, од борбе ни помена нема. Овај и овакав поступак КараЂорђев, према његовом ранијем витешком раду, врло је загонетан. Онај Кара-Ђорђе, кога с правом нам митроносни песник увршћује ме!) прве ратнике нашега столећа, називајући га сином Белоним (ратне богиње), и за кога мој стари проФесор сри. историје с правом вели: да је ирави хајдук и да нема јуначнијег двоногца иод небом; онај КараЂорђе, који се толико година нештедно клао с Турцима, срљајући безобзирце у највеће опасности, сад кад је требао да се покаже као прави вожд, и да се у даној прилици послужи правима монархичне власти, он само иде од бојишта до бојишта и не упуштајући се, као ранијих година, у борб1у. У часу опште пометености и Кара-Ђорђе губи присуство духа заборављајући како је пре кратког времена (2% месеца) у прокламацији с пуно

поуздања соколио Србе на свету војну, па се саветује с околином шта да ради, место да непријатеље зауставља. И онај Кара-Ђорђе који 1804. узвикује Бећирпаши да нема мира , сад узалудно нуди Турцима 6-недељно примирије, ну Турци то ни да чују. А кад опасност достиже крајње границе, 19. септембра налазимо га на Морави, одатле пролази кроз Тополу, склонивши силно благо, па се журно враћа Београду, где под утицајем свога кума. Ведобе 21. септембра бега у Аустрију, остављајући сав народ на милост и немилост Турака и не огледавши га последњи пут са старим крвницима, ма да је пре кратког времена у прокламацији узвикивао: боље је и умрети него иред Богом и народом осуђен бити. Осудити Кара-Ђорђа за све недаће српске у 1813. г. не само што би било неправедно, већ би било и претерано. (Наставике се)

УРЕДНПШТВО И АДМИИИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА

Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Електрична штампарија Д. Далитријевића, Иван-Бегова ул. бр. 1

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ