Београдске општинске новине

званични лист општине београдске

ГОД. XIV.

НЕДЕЈБА 28. АПРИЛА 1896.

БРОЈ 18.

излдзе један-п-ут Ц е н а : За Србију на годину 6 линара на нолд године 3 За стране земље на годину 9 „

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРКТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОШИТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋА.Т.У СВ. — НЕПЛАЂЕИА ПИСМА НЕ ПРНМАЈУ СЕ

С Т Е Ч А Ј Општина београдска, у намери да за калдрмисање својих улица и тротоара, дође до што бољег материјала каменог, који за ту цељ мисли уиотребити, иозива овим сопственике домаћих камених мајдана, који из истих ваде пешчар или гранит или трахит, да општини београдској до 30. Априла о. г. поднесу написмено своје изјашњење о томе: да пристају, да општина о љиховом трошку изашаље стручну комисију на дице места да мајдане прегледа, као и да из истих изузме потребне мустре камења, које би дотични сопственици општини за дужи низ година, који би се имао уговором утврдити, лвд>еровали, и које би се мустре о њиховом трошку имале испитати на којој од европских признатих станица за испитивање материјала. Тако се исто има подразумети, да транспорт прибраних мустри до Београда, као и њихово дотеривање у коцке прописаних димензија пада на терет сопственика мајдана. Ова израда коцака вршиће се у Београду под надзором општинских органа.

Сем тога напомиње се, да ће се само оне понуде узети у обзир и поступак, са којима дотични понуђач положи општини уједно и суму од 500 динара, из које ће се сви трошкови подмирити и рачунима образложити. Од суда оаштине београдске, 12. аирила 1896. год. у Београду АВр. 2875.

РАД 0ПШТИНСК0Г 0ДБ0РА

РЕДОВНИ САСТАНАК 4. Анрила 1896. год. Председавао председник г. Михаило М. Богићевић; присуствовали чланови суда: г.г Мих. П. Живадиновић и Јов. Антонијевић; од одборника били: г.г. Јосиф С. Јовановић, Миленко Марковић, Др. Марко Николић, М. Милашиновик, Д. С. Милутиновић, И. Козлић, Влад. М. Ђорђевић, Сава М. Џеваировић, Др. М. Поповић, Благоје Милошевић, ЈВуб. Марковић, Дим. Довијанић, Сава Ковачевић, Стеван П. Поповић, Ђорђе Димитријевић, Јанаћ Константиновић, Дамњан Стојковић, М. Штрбић, Свет. II. Швабић, Мих. Павловић, Др. Војислав М. Суботић, Дим. Гавриловић, Ј. Алкалај, .Тарослав Безуха, Коста Петровић, Н. Антоновић, II. Спасић, Никола Бошковић, Михаило Михаиловић, Дим. Милојевић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 2. Априла о. г. и у реФсрату КЊБр. 202 учињена је допуна,

да Је иредседник ставио на гласање понуду В. Хучингзона онакву каква је поднесена. Л По прочитању акта АБр. 2552, одбор је изјавио, да је Димитрије Првановић, бив. ложач. доброг владања и сиротног имовног стања. III На предлог грађевинског одељења ГБр. 483 одбор је решио, да се израда шеталишта у Кнез Милошевој улици од Лондона до споменичре улице уступи Јовану Шелингу и Камилу Пати према поднетим плановима и предрачуну и њиховој понуди ГБр. 490 која је са десет од сто јевтинија од предрачуна. IV Председник износи одбору на решење извештај повереништва одборског, које је према решењу одборском од 2. Априла 1896. год. ГБр. 496 имало да изабере најповољнију понуду

СРПСМ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНШ СЕ0БА1А У ТУЂИНУ од 1459 — 1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА наиисдли Р. АГАТОНОВИИ и П. М. СПАСИИ. (Академијаси Савет Ве.г. Школе наградио арвом видовданско.и паградом оашт. ВеоградскеЈ.

(наставдк) Кадсе посланици врате(дек. 1812) КараЂорђе сазва у јануару 1813. г. скупштину у Крагујевац и на њој утврде основице даљег преговарања. На сасганку у Нишу српски посланици од порте захтеваху: 1., да границе остану као што су ; 2., да КараЂорђа призна Ферманом за кнеза; и 3., да призна совјет, који да управља народом како за добро нађе; а нуђаху: 1., верност султану; 2., да приме у Београд пашу с нешто Турака; 3., да плаћају одређен данак; 4., да земљу у случају рата сами бране; 5., да ће бранити турске градове.С 1 ) < ;1 ) 0 овим преговорима опширније у извештају Кара'Борђеву у IV. Гласнику срп. уч. др. сгр. 152 — 189.

На то Челеби -еФендија заиште не само предају градова, већ заиште порушење свих утврђења и предају оружја и коња, као и право да се поврате сви истерани Турци у варопш и паланке на своја добра. Срби на то не пристану, јер би то значило добровољно подврћи врат у јарам турски. У то време велика турска војска притесни непокорног Мула-пашу видинског; овај у нужди понуди Видин Србима, али КараТорђе не приста на то избегавајући заплете. У мају 1813. још једном се одпочну преговори. Срби сведу своје захтеве у две тачке: да не предају оружје и да се не поврате стари Турци; а пристану: да приме пашу у Београд, остављајући да остале ствари допџије уреде. Султан Махмуд II који је повратио света места од Вехабита; букурешким миром добио Влашку и Молдавију; завладао понова видинским пашалуком; не зазирући од Руса, јер их у то време (2. мај 1913.) потуче Наполеон I, да ће они обратити пажњу Дунаву, сматрао је да је ово згодно време да се укроти и побуњена раја. У место да се одзове понуди Срба султан,

подбадан од Француза, посла на Србе самога великог везира Хуршид-пашу. Тако се подиже цела турска царевииа са свом силом противу побуњене провинције противу Кара-Ђорђеве Србије! — — А сад да се запитамо: шта је на то у Србији рађеио; шта ли је Кара-Ђорђе предузимао ? Свестан велике опасности у коју је бачена Србија подизањем целе турске силе Кара-Ђорђе пун поверења у себе и снагу народа нареди да сепо свој земљи звониичитају молитве, за победу над непријатељем а преко војвода управи позив на цео народ српски јуначки га соколећи. У том позиву опомиње народ рашта се устало на Турке и како се 9 година с њима победоносно војевало; како је сваки војевао и за себе и за веру и за децу своју. Затим напомиње како је Србија стекла заштитника, па вешто обилазећи султана, износи опаке намере некадањих јаничара и спахија, и других из Србије истераних Турака који желе да побију све што је од седам година старије; да поробе и истурче жене и децу, а у ове крајеве да населе други народ. На то се Кара-Ђорђе