Београдске општинске новине

Број 18.

— 70 -

Год. XIV.

за калдрмисање Чарапићеве, Краљевог трга и Узун-Миркове улице. По прочитању тога извештаја, одбор је решио, да се калдрмисање Чарапићеве, Краљевог трга и Узун-Миркове улице изврши премаовом извештају,који сеу свемуусваја. V Председник износи одбору на решење процену имања масе А. Пајевића у савској улици, што се за регулацију одузима, а које је земљиште процењено 19. Јуна 1893. год. По прочитању те процене АВр. 3400|93 одбор је после поименичног гласања са 21 гласом нротив 11, — решио, да се из регулационог Фонда исплати маси А. Пајевића по процени од 19. Јуна 1893. год. за експроприсаних осамдесет и осам квадратних метара и сто осамдесет седам хиљадити по осамдесет динара свега седам хиљада педесет четири динара и деведесет и шест пара у сребру, пошто се са експроприсанога дела тога имања скину сви интабулисани терети и пошто се у тапији назначи, да је оволико експроприсано и исплаћено. VI По прочитању процене имања Илије Милованчевића на углу Скопљанске и Кастриотове улице, што се за регулисање тих улица има експроприсати АБр. 764, одбор је решио, да се по процени од 14. децембра 1895. год. исплати из регулационог ФОнда Илији Милованчевићу за експроприсаних четрдесет и по квадратних метара по тридесет динара метар, свега хиљаду две стотине и петнаест динара у сребру, пошто се са експроприсаног дела скину сви интабулисани терети и пошто се у тапији назначи, да је оволико експроприсано и исплаћено. VII По прочитању процене имања Милана Трајковића и Николе Стевановића на Косанчићевом

пита пун поуздања: Ко би се од њих поплашио ! Зар то нису они исти непријатељи, које смо ми побеђивали још у почетку, онда кад смо голих шака на њих устали? А сад имамо 150 топова, 7 градова начињених од камена и утврђених, 40 шанцева, које су Турци често својом крвљу облили. А народа с оном браћом, која нам се доселила, сада је два пута више. Не! Ми се још 10 година можемо држати без ичије помоћи, но неће проћи ни пола године нама ће доћи помоћ од нашег савезника. Нека народ само устане сложно на оружје и нека не штеди крви. А боље је и умрети, него иред Богом и народом осуђен бити. Прокламанију завршује речима: Нека Бог улије храброст у срца српских синова, нека разори и уништи силу душмана, који су дошли да погазе прави божји закон. Сваки Србин, који могаше носити оружје, крене се у своју чету под управом нових војвода. Ово је била згодна прилика да се огледа ново монархистично — централно — уређење, које заведе Кара-Тзорђе почетком 1811. год. Али то ново стање поникло је на раскинутом уређењу земал>ском које беше од природе склопљено. С господарима

венцу, што се је за' регулисање експрописало АБр. 1412 1895. год. одбор је решио, да се исплати из регулационог Фонда за експроприсана земљишта за регулисање Косанчићевог венца и то: Милану Трајковићу за осамнајесг квадратних метара и двадесет осам квадратних сантиметара по педесет динара квадратни метар; и Николи Стевановићу за четрдесет квадратних метара и четрдесет осам квадратних сантиме^ара по педесет динара квадратни метар. Да се у тапијама назначи да је за оволико дотично земњиште умањено и исплаћено и да се интабулисани терети са експроприсаних делова скину. VIII Председнпк износи одбору на одобрење процене оних пмања што се имају експроприсати за просецање нове улпце пзмеђу Два бела голуба и палилулске пијаце. По прочитању тих процена АБр. 1801 одбор је после поименичног гласања са двадесет и два гласа против девет (један није гласао) решпо, да се ова нова улица предвиђена регулационим планом никако и не отвара, јер није ни у колчко потребна. Да се умоле господа Министри: Унутрашњих Дела и Грађевина да одобре ово решење и ову измену регулационог плана. IX По прочнтању молбе Јосиоа Здравковића закупца таксе Фијакериске АБр. 2114, којом моли, да се ослободп обавеза према општини за овај закуп, пошто предвиђа да ће отуда иматп штете, — одбор је решио, да се преко ове молбе пређе на дневни ред. X Председник саопштава одбору, да је управник грађевинског одељења и водовода г. Вел. Антић, поднео акт, у коме пзлаже своју досадању радњу у општшш београдској, да је врасу били њихови млађи, буљукбаше, и мање војводе, у тесној вези; може се рећи да је то једно с другим срасло. Кад су постављене нове војводе по заповестима врх. вожда, истина је јединство усавршено, али је у исто време ометен и заустављен, по свима крајевима, онај силни жинотни ток. Старе војводе и господари, који су по нахијама имали народ у својим рукама и били у стању извести га противу непријатеља, беху замењени новим незнатнијим па и несиособнијим војводама. Место Јакова, Добрњца и Миленка, опробаних и вештих бораца, долазе кнез Сима, Младен Пљакић и други незнатнији, атонијеишло у корист одушевљења знатне масе народа. Први план Кара-Ђор1)ев за одбрану земље био је: да поруши утврђења на граници, па да непријатеља и сву силу његовупричека упланинама Шумадијеу врелу своје праве моћи. Ну Младен Мнловановић —- кога Таљандије с правом зове злим духом Кара-Ђорђевим — одврати га од тога, бојећи се да му не пропадну добра на граници. И остане да се по старом обићају одупру Турцима на три стране: у Ерајини на Морави и на Дрини. На по-

ћен у државну службу и да моли, да га одбор ослободи од даљих уговорних обавеза, или, ако налази за добро да му од државне управе прибави осуство, како би могао и даље радити на општинским пословима. По нрочитању тога акта АБр. 1755, одборје решио, Уважава се оставка г. Вел. Антића на општинској служби с тим, да се од исте има разрешити првог маја ове год. г до кога дана ће му и плата тећи. Уговор , што је закључен о овоме службовању између општине и г. Антића има се овим сматрати за раскинут. Суд општински ће одредити, ко ће од општинских службеника иривремено вршити дужности г. Антића. XI Продседник износи одбору на решење извештај повереништва, изабраног у седници одборекој од 8. ®ебр. 1896. год. АБр. 5838(95. за процену имања ненокретног, што је дао у кауцију главни благајник општине г. Ђ. Ж. Нешић. По прочитању тога извештаја АБр. 1285. одбор је решпо, да главни благајник општине г. Ђ. Ж. Нешић поред већ дате кауције у непокретном имању Косте Јанића, буде дужан исту кауцију допунити својим непокретним имањем у Београду, тиме, што ће на исто његово имање а за рачун онштине београдске ставити интабулацију за 10,000 дин. (десет хиљада дин.) одмах после интабулисаног дуга, који сада постоји. XII Председник извештава одбор, да господии Министар унутрашњих дела није потврдио избор за општинског лекара д-ра Јована Макспмовића, извршен решењем одборским од 29. Фебруара 1896. год. АБр. 1633 и да је препоручио суду да од осталих капдидата пријављених на сточају изабере оиштинског лекара; да су се носле поништеног избора пријавила још два кандидата, доктора целокупног лекарства г.г. Симон Фарки и Милан М. Стевановнћ. зив Кара-Ђорђев скупи се 53 000 војника. Војску разделе на четири дела. Прва под Хајдук-Вељком (7 000), који је био досгојни заменик прогнаног Миленка, имала је да зауставља продирања из Видина. Друга под Младеном, МиловановиКем (18000) човеком грамживим за новцем, неспособним за рат, који је због смутња омрзнут у народу, а међу војводама имао непријатеље, и за кога један сувременик умесно каже да „за корист своју сопствену, све на свету, што може бити, учиниће, и злоупотребленије употребити, само за напунити своју кесу"(') Ето таквом војводи поверена је на]боља снага српска да брани најважнију позицију — Мораву и тврди Делиград , на место у ранијим борбама прослављеног Добрњца. Трећа под кнезом Симом МарковиКем (16 500) против Турака на Дрини , на место раније прослављеног Јакова Ненадовића. Четврта војска, која се рачунала у резерву била је у Краљеву под А. ПљаниИем (10 500) а мали број људи (1 500) био је под Кара-Ђорђем у Тополи. (!) Серб. Пдачевн. пакипараб. дета 1813. итд. стр. 45 (Липска 1846.)