Београдске општинске новине

Број 19.

— 74 -

Год. XIV.

у којима је решавано о статутима безименог друштва, што жели да прими на себе експдоатацију електричног осветљења као и седница, у којима је решавано о зајму, — и предлаже да се од сада све стенограФСке белешке објављују. Пошто је секретар објаснио, да ће се ове стенограФске белешке објавити чим буду готове за штамну, одбор је после поименичног гласања са 17 гласова против 6 одлучио, да се решавање о предлогу одборника г. Косте Петровића о објављивању стенограФСких бележака одложи до нрве седнице за овом. Наиомена. Пошто је ова одлука донета, г. К. Петровић изјавио је, да одустаје од овог свог предлога а одборник г. Н. Антоновић примио га је за свој. V Управник општинске трошарине нредлаже, да се за потребу трошаринску набаве четири ваге колске за четири друмске трошаринске станице и две ваге За мерење жпве стоке н то од Фабрике К. Шембер и Синови из Беча, чије су ваге најтачнпје и као најбоље признате. По прочитању тога предлога, одбор је решио да се за потребу трошаринску набаве од Фирме К. Шембер и Синова из Беча четири колске ваге и две за мерење живе стоке. Куповна цена њихова и инсталација да се исплати из прихода трошаринских. Одборници г.г. Љуб. Марковић и Милан Милашиновић са машинским инжињером управе водовода да ове ваге прегледају и приме. VI Председник износи одбору на решење молбу Петра М. Михајловића закуица цубока, АБр. 3071, да му се учине извесне олакшице; нонуду Стојана Е. Тодоровића да онштина откупи његово имање звано „Империјал". Одбор је одлучио, да се оба ова предмета одложе до прве седнице.

следњи одсудни удар за Србе; народом овлада паника н свак је гледао само себе да сиасе. Узалудан је био сваки покушај од стране неких војвода да народ задрже; јер врло умесно примећује један сувременик ових црних дана: „Народ се је смео, и није умео поверити се и управленија никому више дати." За читавих 6 недеЈва Вујица се држао на Делиграду по бегству Кара-Ђорђеву, ну дознав за несрећно бегство и сам се уклони из Србије. Али међу многим војводама ипак се нашао један који је остао да дели судбу свога народа, трудећи се да у општој забуни задржи јпто посаде у Београду, али га у томе преухитре Турци. Кад га један војвода стаде наговарати да и он бега у Аустрију, овај му рече: шта ћу ја да радим у Аустрију, кад бих ја тамо отишао, душмаи бп ухватио моју жену, моју стару мајку, моје дете и продао би их у ропство. Не може се бежати од опште несреће" а после тога оде својој кући — то беше Милош ОбреповиЛ доцнији срећни вођ другог устанка српског. Ну да кажемо још коју о Кара-Тзорђу. По до сада познатим податцима ј ош се не

VII Председник саопштава одбору, да је Ђура Станојев закупац оиштмнских дућана под читаницом: (рсшење одборско од 12. окт. 1895. АБр. 6133) преиео овај закуп иа задругу за иодизање домаће индустрнје; да ј е суд општински одобрио овај нренос рсшењем од 2. Априла 1896. год. АБр. 2505; но како овај закуп траје само до 1. Нов. 1896. год. то је задруга поднела молбу, да се овај закуп иродужи . до првог новембра 1898. год. пошто памерава, да у ове дућане смести своје израђене предмете. По прочитању те молбе АБр. 3048, одбор је решио, одобрава се решење судско од 2. Априла 1896. год. АБр. 2505, којим је пренет закуп општинских дућана под читаницом на задругу за подизање домаће индустрије иод погодбама и по цени, како су исти дућани били уступљени Ђури Станојевом решењем одборским од 12. Окт. 1895. год. АБр. 6133.— с тим, да овај закуи има трајати под истим погодбама и по истој цени до првог Новембра 189-осме године. VIII Услед извештаја председника оппггине, да одборскп повереници, изабрати решењем одборским од 18. Септ. 1895. год. АБр. 6009 још нису поднелн извенггај о прегледаним рачунима за клање свиња на Чукарипи, јер је један од њих престао бити одборник, одбор је решио, да те рачуне прегледају и поднесу извештај одборници г.г. Др. Н. X. Николи]з Јосиф С. Јовановић и Никола Бошковић. IX На иредлог грађевинског одељења АБр. 990 (ГБр. 203) одбор је одобрио, да Косара Ж. Југовић може подићи нову зграду у златарској улици по новој регулационој линији но тако, да буде дужна оставити трн метра широк пролаз до потпуног регулисања златарске улице. X На предлог Мнн. Народне привреде АБр. 2178 одбор јо решио, можс изрећи коначни суд над Кара-Ђорђем. Ранке ее трудн да то овим објасни: „Да је он имао да заповеда каквим оделењем војске, или да брани какву тврђаву, ми мислимо, да би он показао стару храброст. Али сад, кад он није стајао непосредно према непријатељу, њега је само захватало само расположење разбијених н малаксалих бегунаца; он није могао осећати радост, коју јунаку улева поглед на непријатеља. По што сви они пријатељи, којима је његово ухо стајало отворено, очајаваху и мишљаху на бегство, и њега је опште расположење захватило и однело. Има л^уди, који умеју боље стећи, но очувати. Нада на будући добитак, на будућу величину, подстиче их непрестано; страх од губитака одузима им мирну мисао. Ако се не варамо, у општој пропасти мислио је Кара-Ђорђе да себе спасе у сигурне границе, а своја блага да склонп под земљу... Његова је дужност била да заложи свој живот за народ, који му је био поверио свуколику срећу своју. Уз то још далеко није било све изгубљено. Бар су се могле тврђаве држати до зиме; могли су се бранити у планинама. Ррђаво време и-оску-

одобрава се српском бродарском друштву, да на обали савској а на месту и размери, означеној у предлогу, може подићи шуиу и радионицу но тако, да кад општини то земљиште затреба, да га може од бродарског друштва узети без икакве накнаде или обвезе. XI Председник износи одбору на решење молбу Тасе Павловића пескара, за регулисање његовог плаца у Савамалској улици односно отвардња нове улице и његовог земљишта, преко кога иде општински канал. По прочптању те молбе АБр. 545 и извештаја грађев. одељења ГБр. 103, одбор је одлучио, да се решавање по овој молби одложи за коју доцнију седницу. XII Председник извсштава одбор, да је одборско повереништво, изабрато у седници одборској од 18. Јануара 1896. год. АБр. 794 проучидо питање о подизању кланица у заједници са акционарским друштвом за клање и прераду стоке и да је поднело извештај; да је осим тогаједно Француско друштво ноднело понуду, да му се грађење кланица и њихова експлоатација да у концеспју. Одбор је одлучио, да се за решење овог пнтања сазове што пре нарочита ванредна седница. XIII Одборник г. НнколаБошковић примећује, да су Браћа Ђорђевић заузели општинског земљишта у Бари Венецији. Председник је одговорио, да ће ово заузеће извидети и осигурати општинско земљиште од заузећа. XIV На тражење господе одборннка, одбор је одлучио, да се процене имања потребних за регулисање Барош-капије изнесу одбору у првој седници за овом. дица у храни Турке би собом из земље истерали. И кад ништа не би пошло за руком, бар би се са славом пало." Али Ранке иде и даље, па тврди, да у новој српској историји нема земљишта за моралну моћ. Ну умесан је одговор Ристића на то претеривање Ранкеово, кад упозорује на Синђелића, Рајића, на ХајдукБељка, који „главу даје Крајину не даје." „Ако је Кара-Ђорђа издала морална снага, није она издала и Милоша, који је такођер био вођ народни, који је, као човек, могао и сам осећати потребу, да своју главу спасе у сигурне границе, а имао је и блага, које је могао закопати у земљу. Не, он то не чини, но пошто је и Вељко пао, вичући у последњем часу „држ'те се," и по што Кара-Ђорђе одлази, Милош остаје, да чека судбипу Вељкову, делећи зло и добро са браћом својом." Ми се нећемо упуштати у дал>е опширно описивање судбе Кара-Ђорђеве. Прећи ћемо преко тога кагсо су ћесарскокраљевске аустр. власти оглобили КараЂорђа и његову породпцу до голе душе — од госнође Јелене одузели 70 000 дуката — и узели како од Кара-Ђорђа, тако